Kongres SAD: Genocid nad Jermenima

Rezolucija nije obavezujuća i tek treba je potvrdi Kongres, ali i u ovom obliku izazvala je gnev i javnosti i političara u Turskoj. Uz problem kurdske gerile u severnom Iraku, rezolucija je drugo sporno pitanje između dva tradicionalna NATO-saveznika, Turske i SAD. Turska je oštro reagovala na usvojenu rezoluciju, navodeći da je moguće pogoršanje odnosa dve zemlje.

Odbor za spoljnopolitička pitanja odobrio je rezoluciju sa 27 glasova za i 21 glas protiv, prenele su agencije. Kako je najavljeno, rezolucija bi trebalo da se sredinom novembra nađe pred poslanicima Predstavničkog doma.

Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.

Odluka je rezultat pritiska jermenske zajednice i lobista, ali bitna je i za borbu republikanaca i demokrata, ali i vrlo osetljiva za trenutnu spoljnu politiku jer je Turska važan saveznik.

Američka administracija protivi se usvajanju rezolucije. "Mi duboko žalimo zbog patnji koje je trpeo jermenski narod početkom 1915, ali ova rezolucija nije pravi odgovor na masovna ubistva u prošlosti. Njeno usvajanje bi moglo da uveliko naruši naše odnose sa ključnim saveznikom iz NATO-a u borbi protiv terorizma", Džordž Buš, predsednik SAD.

Turski predsednik Abdulah Gul izjavio je da je glasanje u Odboru Predstavničkog doma "neprihvatljivo".

Turska vlada je danas saopštila da će odnosi te zemlje i SAD biti narušeni zbog rezolucije: "Usvajanje rezolucije bio je neodgovoran potez, na veoma osetljivu temu, zbog kojeg će se generacijama negovani odnosi sa savezničkom i prijateljskom zemljom zakomplikovati".

Veliki deo zaliha američkim snagama u Iraku dolazi preko Turske, a preko te zemlje snabdeva se i vojska SAD u Avganistanu, ukazao je ministar odbrane Robert Gejts pred usvajanje rezolucije, upozorivši da bi pristup turskim vojnim bazama bio doveden u pitanje.

Turska povukla svog ambasadora iz Vašingtona

Protest u Ankari (Beta)

Turska je danas povukla svog ambasadora iz Vašingtona radi konsultacija, reagujući na odluku odbora američkog Kongresa da usvoji dokument u kome stradanja Jermena u Otomanskoj imperiji, tokom Prvog svetskog rata, naziva genocidom.

"Povlačimo našeg ambasadora iz Vašingtona radi konsultacija. Ovaj potez ne bi trebalo tumačiti kao da smo ga zauvek povukli. On će ostati u Ankari tokom konsultacija koje počinju za nekoliko dana", rekao je agenciji Rojters jedan visoki turski diplomata.

Turski predsednik Abdulah Gul je rekao je da Amerika "opet žrtvuje krupna pitanja zarad dnevne unutrašnje politike", podvlačeći da je rezolucija za zvaničnu Ankaru bezvredna.

A vlada u Ankari je u svom saopštenju istakla da "nije moguće prihvatiti optužbe za zločin koji turska nacija nije nikada počinila", prenose zapadne novinske agencije.

Juče i danas stotine Turaka marširale su ispred ambasade SAD u Ankari, izražavajući neslaganje sa namerom da se u Americi usvaja rezolucija o Jermenima, vezana za događaje s početka prošlog veka.

Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.

Iako je usvojena rezolucija simbolična, odnosno neobavezujuća, oštro protivljenje Ankare nameće Bušovoj administraciji neočekivani zadatak smirivanja Turske, važnog saveznika u NATO-u.

"Događaje nazvati pravim imenom"

"Mala Jermenija" je jedno od imigrantskih predgrađa Los Anđelesa, u kom žive potomci doseljenika koji su pobegli iz Turske pre više decenija.

U ovoj zajednici traje konstantna kampanja u kojoj se traži od američkih vlasti da se osude turski zločini. Rezolucija Spoljnopolitičkog komiteta je dočekana sa velikom nadom.

"Ovo je jaka poruka. Rekao bih da je ovo dan ponosa za američku vladu i američke građane. Mi se čvrsto držimo istorijskih činjenica, i ne želimo da nas ućutkuju zbog naših navodnih saveznika, Republike Turske", rekao je Hajg Hovespian iz Jermenskog nacionalnog komiteta.

"Mi smo odlučni i ponosni, jer tražimo da se istorijski događaji nazovu pravim imenom", rekao je on.