THE PYRAMIDS

Debitantsko izdanje londonskog dua The Pyramids možda je najbolje gitarsko (4REAL!) indi izdanje ove godine. Slobodno pogledajte na kraju teksta šta to znači u zvezdicama, a onda se vratite na početak da vas upoznam sa ljudima.

The Pyramids su Mark Cleveland i Sam Windett iz fenomenalnog energetskog goth- blues trija Archie Bronson Outfit. Pesme za njihov prvenac nastale su i snimljene tokom jednog vikenda u za te svrhe prilagođenom ambaru na istoj mikseti na kojoj je PJ Harvey snimila Dry. Deset pesama traje jedva nešto više od pola sata. I to vam je recept za savršenstvo.

Ako ste slušali i voleli (liverpulske čudake) Clinic i maštali kako bi to bilo da njihov motorični ritam i šematski rasporođene gitare podivljaju i prepuste se unutarnjim nagonima, kuljajući na sve strane dok nama ne potekne krv iz ušiju, a njima od vrhova prstiju ne ostane samo gola kost- vreme je da pritisnete play. The Pyramids u frenetičnim rafalima ispaljuju gitarske rifove i udarce po bubnjevima kao da u prvom redu pred njima, u publici, stoje Big Black, Captain Beefhart i Gun Club koje, kako znaju&umeju, moraju da impresioniraju.

The Pyramids počinje gitarskom škripom propraćenom mantričnim Liars ritmovima koji naslućuju da nas u dnu mračne pećine ne čeka ništa sem divlje, orgijastične magije. A White Disc Of Sun kroz seriju kontinuiranih gitarskih eksplozija poseća na zenit Husker Du, kada je Hartov glas prštao kao da peva o devojci na vrhu nebeskog brda. Piblokoto zvuči kao lupovani teškometalni intro koji najavljuje gitarsku lavinu koja nikako da pljusne po nama. Mora da je čudesan taj jedan sekund na oštrici noža.

Specifična produkcija (Head doprineo) učinila je da skučeni prostor gitara i bubnjeva zvuči kao da su Jack i Meg nahranjeni spidom, multiplicirani i zapakovani kao dinamit. Samov glas uvaljan je u miks sa samo jednom instrukcijom- da bude ubitačan kao zvuci koji dopiru oko njega.

U godini (/godinama) kada bendovi uniformišu svoj zvuk u skladu sa stilom koji ih je inspirisao ili koji imitiraju (post punk, new wave, blues rock…) već su Archie Bronson Outfit demonstrirali neobičnu energiju, sasvim nezainteresovani za trendove ili datume. The Pyramids skromno priznaju da je njihovo utemeljenje u garažnim bendovima šezdesetih koje je vreme pojelo ili možda čak nisu ni postajali, a možda su se i zvali The Pyramids. Ili vi imate neko bolje objašnjenje zašto honky-tonk ritam provejava kroz A Gala In The Harbour Of Your Heart dok preko njega plovi gitara koja zvuči kao ledeni sitar.

Furiozno i sirovo do kraja. A onda pustite Dry, pa Rid Of Me…

SELEKTAH

*****+

Pesme sa ovog albuma možete da slušate u emisiji MOĆ VEŠTICA, sredom od ponoći do dva na Radiju B92.