Zaduženost stanovništva 3,5 mlrd. €

Zaduženost izražena u evrima iznosi nešto više od 3,5 milijardi evra i znači da je svaki stanovnik u proseku zadužen sa oko 450 evra, a kada bi se računala samo zaduženost po zaposlenom, onda se iznos približava ka fantastičnih dve hiljade evra.

Najveći je dug po osnovu gotovinskih kredita, 104,2 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra. Po stanovniku to je prosečan dug od oko 170 evra, a po zaposlenom preko 650 evra.

U Narodnoj banci kažu da su mere za ograničavanje gotovinskog kreditiranja donesene tek u drugoj polovini avgusta, te da se zbog toga još ne mogu sagledati njihovi efekti ni u odnosu na kreditnu ekspanziju, ni u odnosu na lepeze bankarske ponude stanovništvu.

Stambeno kreditiranje takođe brzo raste, pa je dug stanovništva po ovom osnovu dostigao 72,1 milijardu dinara ili oko 900 miliona evra.

Ukupni dug po osnovi kreditnih kartica bio je na kraju avgusta 24,6 milijardi dinara ili oko 307,6 miliona evra.

Erupcija gotovinskih kredita je potisnula takozvane potrošačke kredite, pa je ukupni dug po ovom osnovu 21,9 milijardi dinara ili oko 274,5 miliona evra.

Najskuplji vid kreditiranja, minusni saldo po tekućim računima, dostigao je izuzetno visokih 14,9 milijardi dinara ili oko 187,2 miliona evra. Kada bi se to računalo po zaposlenom, ispada da je svaki zaposleni u Srbiji dužan, ili u minusu na tekućem računu oko 100 evra, što je nešto manje od trećine zvanične prosečne mesečne plate u Srbiji, piše "Blic".

Katić: Ekspanzija kredita odavno je morala biti zaustavljena

Ekspanzija kredita i opasno zaduživanje građana iz koga profitiraju samo banke i uvoznici, odavno je moralo biti zaustavljeno, upozorava finansijski konsultant Nebojša Katić. On je u autorskom komentaru za "Politiku" ocenio da bi se "morale primeniti grube administrativne mere i tako zaustaviti pogubni tržišni trendovi", ako se to ne može postići tržišnim instrumentima, a sva je prilika da ne može.

Podsećajući da finansijska kriza danas potresa čitavu svetsku ekonomiju, Katić dodaje da su problemi akumulirani u ekonomskom sistemu Srbije mnogo teži od aktuelnih, zapadnih.

"Ogroman broj srpskih dužnika je u bezizlaznoj poziciji i živi ne samo na pozajmljenom novcu, već i na pozajmljenom vremenu. Dužnici na Zapadu duguju u sopstvenoj valuti, pa njihove centralne banke rizikuju „samo" inflaciju kada štampaju novac. U Srbiji se i štedi i efektivno zadužuje u evrima", primećuje Katić.

On ističe da narednu finansijsku krizu, koja je neminovna, Narodna banka Srbije neće premostiti samo štampanjem novca i inflatornim smanjivanjem dužničkog tereta, kao nekada. Srbija će morati da obezbedi devize da bi održala stabilnost sistema.

"Kako je tekući bilans u permanentnom i ogromnom deficitu, to će biti moguće jedino kroz novo zaduživanje države i prodaju preostalih državnih monopola, pod raznim izgovorima. Problem će se nakratko odložiti, ali će se već ozbiljno zaduženim građanima i privredi tada pridružiti i država", upozorio je Katić.