Trgovanje hartijama od vrednosti u regionu

Usitnjena tržišta u regionu i kompanije koje su po svojoj veličini najčešće nedovoljno velike da bi privukle veće inostrane investitore, još se, izuzimajući Hrvatsku, „muče” da postanu konkurentna. U „bitku” za poresku konkurentnost uključile su se, međutim, sve države osim Srbije, pre svega ukidajući porez na kapitalnu dobit. Nisu balkanske ekonomije prve koje su počele međusobno da se nadmeću u privlačenju investitora snižavajući poreze. Velika Britanija i SAD su još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina „povukle nogu” i počele da skreću pažnju investitora na svoja tržišta snižavajući razne poreze, između ostalih i poreze na dobit od finansijskih investicija. Poznato je i da „irsko čudo” dobrim delom ima da zahvali značajnim snižavanjima poreskih stopa u toj zemlji.

Zahvaljujući novom Zakonu o deviznom poslovanju, građanima Srbije od nedavno je dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama. Time su, praktično, zemlje zapadnog Balkana potpuno otvorile svoje granice za međusobna ulaganja stanovnika na tom području.

U BiH bez ikakvih ograničenja

Graðanima Srbije je od nedavno dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama

Sa aspekta otvorenosti tržišta, Crna Gora je najpogodnija za investiranje. Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj kući u Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša.

Brokerska provizija za transakcije veća od 2.000 evra je između 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije. Ukoliko je vrednost transakcije niža od 2.000 evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra. Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. On se, međutim, ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti. S obzirom da je gotovo nemoguće kontrolisati da li je neko u tom roku novac reinvestirao, u Crnoj Gori praktično niko i ne plaća porez na kapitalnu dobit.

U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska ograničenja za investitore, bilo domaće ili strane. Stranac dakle može direktno da stupi u kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje. Ipak, pored intencije da se uvede porez na kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tržište i dalje pod snažnim uticajem političkih faktora, nestabilnosti i slabe ekonomske situacije, pa je nepostojanje tog poreza često nedovoljan razlog da bi se investitori odlučili da ulože u tu državu.

Kad je reč o Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom poslovanju i domaći i strani investitori treba da dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji ili inostranstvu. Ova kontrola se pravda potrebom vođenja monetarne politike. Isto tako, potencijalni učesnik na tržištu ne može da trguje direktno sa brokerom, već transakcije mora da obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi poslovima.

Hrvatski primer

Slično Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi banaka. Praktično to znači da rezidenti Hrvatske ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom, niti strani rezident može da sklapa poslove sa hrvatskom brokerskom kućom, što ne sprečava obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali povećava transakcione troškove. Poreza na kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju kao glavni učesnici na tržištu kapitala, jer su one vlasnici društava za upravljanje investicionih i penzionih fondova i brokera.

Ipak, u slučaju Hrvatske oko pitanja poreza na kapitalnu dobit postoji najviše dilema u regionu.

Zarada koju pojedinac ostvari od otuđenja finansijske imovine ne smatra se oporezivim prihodom, osim ako to nije delatnost poreskog obveznika. Važi i obrnuto. Gubici koje pojedinac ostvari na prodaji hartija od vrednosti ne umanjuju osnovicu poreza na dohodak.
Transakcije sa hartijama od vrednosti drugačije su uređene za trgovačka društva i druge obveznike poreza na dobit. Za obveznike poreza na dobit, zarade ostvarene na prodaji deonica i udela oporezuju se porezom na dobit, ali isto tako gubici ostvareni pri otuđenju hartija umanjuju poresku osnovicu. Naravno, obaveza plaćanja poreza na dobit utvrđuje se za kalendarsko razdoblje, a ne za svaku pojedinačnu transakciju. No, „trik” je u tome da su kod obveznika poreza na dobit, zarade i gubici od trgovine hartijama od vrednosti poreski relevantni, dok kod pojedinaca, dakle kod obveznika poreza na dohodak ne utiču na osnovicu za oporezivanje.

Različit poreski tretman prihoda ostvarenih od prodaje hartija od vrednosti kad je reč o pojedincima i preduzećima, podstiče, kako tvrde hrvatski stručnjaci, razne spekulativne transakcije. Takođe, u toj zemlji se vodi dugotrajna rasprava oko pravednosti takvog načina oporezivanja. Čak ni milionske zarade koje pojedinci ostvare od transakcija s akcijama, prema propisima koji su na snazi, ne podležu oporezivanju.

Pojedinci, dakle, bilo da se radi o rezidentima ili onima koji to nisu, u Hrvatskoj ne plaćaju porez na prihode koje ostvaruju na temelju udela u kapitalu akcionarskog društva. No, nerezidenti u zemljama u kojima imaju prebivalište po pravilu plaćaju porez na dobit koja im se isplaćuje u Hrvatskoj, jer porezni sistemi njihovih zemalja oporezuju takvu vrstu prihoda. Stranac iznosi iz Hrvatske dobit koju je ostvario u Hrvatskoj, a porez od tih prihoda ne plaća Hrvatskoj, već svojoj zemlji. Kad je reč o hrvatskim investitorima koji ulažu u Srbiji, oni su, u neku ruku, povlašćeniji od lokalnih ulagača, jer iznose prihode iz zemlje ne plaćajući porez Srbiji, a potom ga ne plaćaju ni u Hrvatskoj.

Ipak, nije izvesno hoće li u Hrvatskoj na dugi rok opstati “poreski raj” za berzanske investitore. Naime, najznačajnija opoziciona partija SDP, unela je u svoj ekonomski program plan o uvođenju poreza na kapitalnu dobit.

SDP se zalaže da radnici u Hrvatskoj imaju više plate, a da bi to bilo realno, stručnjaci te političke partije veruju da bi trebalo smanjiti doprinose na zdravstvo, te nastali budžetski deficit dopuniti prihodom od poreza na imovinu koji bi trebao obuhvatiti mnogo više pokretne i nepokretne imovine bogatih, nego što je to danas slučaj. Plan je SDP-a i porezno izjednačavanje dohotka od rada i dohotka od kapitala uvođenjem poreza na kapitalnu dobit, jer smatraju da je sadašnji model socijalno nepravedan.
Na primer, na platu od 3.000 kuna mora da se plati porez na dohodak, ali na 30.000 kuna zarade od prodaje akcija taj porez se ne plaća. U SDP-u smatraju da je i zarada od kapitala u stvari dohodak koji se treba oporezovati kao i plata.

Kad je reč o dividendama, od 2005. godine Hrvatska ne oporezuje prihode od dividendi i udela u dobiti ostvarenim do 2000. godine i nakon 1. januara 2005. godine. Samo se na dividende i udele u dobiti ostvarene od 2001. do 2004. godine, bez obzira na to kad se isplaćuju, obračunava porez na dohodak od 15 posto.

U Albaniji se još ne trguje hartijama od vrednosti. Berza i Komisija za hartije od vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj zgradi), ali za sada ne obavljaju poslove.