DSS na pogrešnoj adresi?

Pošto se vladajuća Demokratska stranka Srbije ovih dana i zvanično izjasnila protiv ulaska zemlje u NATO, otvara se pitanje da li Srbija menja odnos prema evroatlantskim integracijama. Na to da je ta dilema realna upućuje i nedavna izjava premijera Vojislava Koštunice da Vlada trenutno razmatra moguće opcije za reagovanje na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. A nekako istovermano, DSS je izašao s predlozima da Skupština moguću jednostranu odluku o nezavisnosti Kosova proglasi za ništavnu, te da donese odluku o tome da Srbija ne može biti članica NATO-a ako ta alijansa podrži nezavisnost.

Iako u vladajućoj koaliciji do sada nije bilo otvorenih sukoba u pogledu ovakve retorike DSS-a u odnosu prema zapadnim silama, očigledno je da u Demokratskoj stranci nisu oduševljeni stavovima DSS-a. Tako je posle dužeg ćutanja reagovao i predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić, koji je, ne imenujući direktno koalicione partnere, upozorio političke partije na to da je “veoma štetno da predlažu defetističke odluke kojima se prejudicira nepovoljana ishod pregovora o statusu Koosva”.

Politički analitičar Zoran Stojiljković smatra apel predsednika Srbije primerenim, ukazujući na to da zaoštravanje odnosa s NATO-om može da dovede u pitanje spoljnopolitčku poziciju Srbije, odnosno procese evroatlantskih integracija.

– Priče o instaliranju NATO-države na Kosovu, kao i “pretnje” da ćemo odustati od članstva u tom savezu već postaju kontraproduktivne jer nam ograničavaju manevarsko polje uoči novih pregovora o statusu Kosova – ocenio je on u izjavi za “Dnevnik”.

Stojiljković ipak smatra da kampanja koja se trenutno iz DSS-a vodi protiv NATO-a neće rezultirati i prestrojavanjem na političkoj sceni Srbije, odnosno zaokretom DSS-a ka radikalima, koji su, inače, protivnici evroatlantskih integracija.

– Ta priča o širokom potencijalu DSS-a mogla bi da stoji da je reč o dovoljno jakoj trećoj političkoj opciji, ali izbori su pokazali da je pozicija te stranke daleko ispod kapaciteta krajnjih političkih polova koje reprezentuju DS i SRS. A to znači da DSS ne može neograničeno igrati tu igru između DS-a i SRS-a. Jer, otkako igra tu igru, rejting DSS-a konstatno opada, dok rejting ovih suprotstavljenih opcija raste – ukazao je on.

I predsednik nevladine organizacije “Atlantski savet” Vladan Živulović smatra da bi otavarnje novog sukoba s NATO-om bilo pogubno po Srbiju. U izjavi za naš list on je kazao i da je čudno što je NATO odabran kao “meta” DSS-a u kontekstu eventualnog priznavanja nezavisnosti Kosova.

– NATO uopšte nema mandat da priznaje ili ne priznaje nečiji međunarodni subjektivitet. To čine Ujedinjene nacije ili države pojedinačno, bilateralnim odlukama. Prema tome, DSS ide na pogrešnu adresu kad ulazi u sukob s NATO-om jer taj savez neće ni odlučivati o priznavanju ili nepriznavanju eventualne nezavisnosti Kosova – istakao je Živulović.
On je kazao da je odluka o ulasku u NATO unutrašnja stvar Srbije, ali je upozorio na to da ulazak u sukob s tom najmoćnijom vojnom alijansom na svetu istovremno znači i sukobljavanje s 27 zemalja članica tog saveza, od kojih su najveći broj i članice Evropske unije.

– S jedne strane, tražimo podršku tih zemalja u pogledu nastavka procesa evrointegracija, ili i u rešavanju kosovskog pitanja, ali paralelno zaoštravamo odnose s NATO-om. To nije logično! – kazao je on.

Živulović je upozorio i na to da nije moguć odvojen put Srbije u Evropsku uniju, mimo NATO-a. – Procesi evrointegarcija i transatlantskih integracija teku paralelno, a pogotovo kad je reč o zemljama u našem okruženju. Naime, s obzirom na stepen rizika u ovom regionu, sigurno nećemo ući u EU pre nego što postanemo članica NATO-a – istakao je on.