25. EP za odbojkaše - Rusija, 6 - 16. septembar

"Svesni smo da nas očekuje veoma težak zadatak u Sankt Peterburgu. Igrali smo protiv Holandije i Nemačke u Poljskoj i tada smo bili u zaostatku u odnosu na njih. Imali smo vremena da ispravimo neke stvari i verujem da ćemo to i pokazati u Rusiji. Što se atmosfere tiče, ona je odlična i primećuje se nervoza od želje da šampionat što pre počne," rekao je Igor Kolaković, prvi trener.

Reprezentacija Srbije će igrati u grupi zajedno sa selekcijama Holandije, Nemačke i Grčke.

"U neku ruku, ovo je novi početak. Ja ga doživljavam kao novi izazov. Nekada smo i pre početka takmičenja bili 'viđeni' u polufinalu, a sada je dati prognozu jako teško. Naravno, razmišljamo u tom smeru, ali najpre na prvi meč koji dolazi. Verujem da imamo znanja i snage da nam forma raste iz meča u meč," rekao je jedan od iskusnijih odbojkaša, Slobodan Boškan.

Šampionat Evrope u Rusiji okupiće 12 najboljih reprezentacija Starog kontinenta, koje su sa različitim ambicijama doputovale u Petrograd i Moskvu.

Holanđani, Francuzi, Italijani, Rusi i Bugari nalaze se u krugu favorita za osvajanje prvog mesta.

Za razliku od proteklih godina reprezentacija Srbije na ovo prvenstvo odlazi sa nešto manjim izgledima za osvajanje titule.

Trener Kolaković u Rusiju je odveo dvanaestoricu igrača, Nikolu Grbića, Vlada Petkovića (tehničari), Ivana Miljkovića, Sašu Starovića (korektori), Marka Samardžića (libero), Slobodana Boškana, Bojana Janića, Miloša Nikića, Nikolu Kovačevića (primači servisa) Andriju Gerića, Marka Podraščanina i Dragana Stankovića (srednji blokeri).

"Prvi put mi je veoma teško da najavim osvajanje medalje. Imamo iza sebe, ne baš sjajan pripremni period, a sve druge selekcije su veoma napredovale. Na žalost, odigrao sam samo tri prijateljske utakmice, ali sam siguran da ćemo na terenu svi pomagati jedni drugima," izjavio je Nikola Grbić, kapiten Srbije.

"Lično ću se potruditi da svi igrači, u svakom trenutku, daju svom maksimum u svakom meču," rekao je Ivan Miljković, korektor Srbije.

Reprezentacija Bugarske je značajno napredovala, pa je mnogi ubrajaju u red pritajenih favorita, čak i za osvajenje jedne od medalja. Pored Bugarske, veliki povratak u evropski vrh je najavila nekadašnja sila, Holandija.

Španci su, kao i ranijih godina, selekcija koja može značajno da utiče na konačan rasplet. Povratak u evropski vrh, najavila je kroz igre u Svetskoj ligi selekcija Poljske.

Do početka takmičenja ostaće nepoznanica sa kakvim mogućnostima prvenstvo dočekuje domaćin – Rusija.

Prema novim propozicijama takmičenja u prvoj fazi će biti četiri grupe sa isto toliko ekipa. Tri prvoplasirane selekcije iz svake grupe će se plasirati u dalje takmičenje i formirati dve grupe po šest timova.

Posle borbi u drugoj fazi u kojoj se prenose bodovi iz prvog dela takmičenja, po dve prvoplasirane ekipe će igrati u polufinalu.

Sastav grupa
A, Sankt Peterburg: Srbija, Grčka, Holandija, Nemačka
B, Moskva: Rusija, Poljska, Turska, Belgija
C, Sankt Peterburg: Španija, Francuska, Slovačka, Slovenija
D, Moskva: Italija, Hrvatska, Bugarska, Finska

Reprezentacija Srbije prvu utakmicu igra sa Holandijom (četvrtak, 6. septembar, 15.30 po srednjeevropskom vremenu), drugu sa selekcijom Nemačke (petak, 7. septembar, 18.00) i treću sa reprezentacijom Grčke (nedelja, 9. septembar, 18.00).

Tri ekipe iz grupe 'A' će sa tri bolja tima iz grupe 'C' biti u četvrtfinalnoj grupi 'C', a i ti mečevi igraće se u Sankt Peterburgu. Bodovi se prenose, a termini su 11, 12. i 13. septembar.

Polufinala i mečevi za plasman planirani su za 15. septembar, finale se igra dan kasnije. Istorijat

Nekadašnji Sovjetski Savez je neprikosnoven u broju osvojenih medalja na Evropskim prvenstvima za odbojkaše.

Njegovi igrači su na prvenstvima od 1948. do 1991. godine, ukupno osvojili 14 medalja i nedostićni su po broju osvojenih titula. Njihova dominacija trajala je na devet uzastopnih šampinata Evrope, od 1967. godine u Turskoj, zaključno sa Belgijom, 1987. godine.

Ukupan broj medalja:
SSSR ......................... 14 (12-0-2)
Italija .......................... 11 (7-2-2)
Čehoslovačka ........... 7 (3-4-0)
Jugoslavija ................ 6 (1-1-4)
Rumunija ................... 5 (1-2-2)
Holandija ................... 5 (1-2-2)
Poljska ....................... 6 (0-5-1)
Francuska ................. 6 (0-4-2)
Bugarska ................... 4 (0-1-3)
Rusija ........................ 5 (0-2-3)
Mađarska .................. 2 (0-1-1)
Švedska .................... 1 (0-1-0)
Grčka ......................... 1 (0-0-1)
Srbija i Crna Gora ... 1 (0-0-1)

Muška odbojkaška reprezentacija bivše Jugoslavije sa zapaženim uspesima se takmičila na evropski prvenstvima. Prvu medalju na Evropskom prvenstvu Jugoslavija je osvojila 1975. godine, kada je u Beogradu ugostila 12 najboljih reprezentacija kontinenta.

Tada je generacija kapitena Miloša Grbića, zatim najboljeg igrača Miodraga Gvozdenovića i mladog Vladimira Bogojevskog, osvajanjem trećeg mesta donela prvu veliku radost našoj odbojci.

Najveće uspehe 'plavi' su počeli da nižu od sredine poslednje decenije prošlog veka sa generacijom Dejana Brđovića i Žarka Petrovića. Tada dvojica iskusnih igrača, pod stručnim rukovodstvom Lazara Grozdanovića i Zorana Gajića, promovisali su novi talas na međunarodnoj sceni.

Kasnije su toj ekipi značajan pečat udarila braća Grbić, Slobodan Kovač, Đula Mešter, Goran Vujević i Željko Tanasković.

'Plavi' su na EP do sada učestvovali 21 put. Jugoslovenska selekcija nije bila učesnik kontinentalnog prvenstva četiri puta – 1948, 1950, 1983. i 1993. godine.

Osvajači medalja:
1948: Italija: 1. Čehoslovačka, 2. Francuska, 3. Italija, Jugoslavija nije učestvovala
1950: Bugarska: 1. SSSR, 2. Čehoslovačka, 3. Mađarska, Jugoslavija nije učestvovala
1951: Francuska: 1. SSSR, 2. Bugarska, 3. Francuska, 5. Jugoslavija
1955: Rumunija: 1. Čehoslovačka, 2. Rumunija, 3. Bugarska, 5. Jugoslavija
1958: Čehoslovačka: 1. Čehoslovačka, 2. Rumunija, 3. SSSR, 7. Jugoslavija
1963: Rumunija: 1. Rumunija, 2. Mađarska, 3. SSSR, 7. Jugoslavija
1967: Turska: 1. SSSR, 2. Čehoslovačka, 3. Poljska, 7. Jugoslavija
1971: Italija: 1. SSSR, 2. Čehoslovačka, 3. Rumunija, 11. Jugoslavija
1975: Jugoslavija: 1. SSSR, 2. Poljska, 3. Jugoslavija
1977: Finska: 1. SSSR, 2. Poljska, 3. Rumunija, 7. Jugoslavija
1979: Francuska: 1. SSSR, 2. Poljska, 3. Jugoslavija
1981: Bugarska: 1. SSSR, 2. Poljska, 3. Bugarska, 9. Jugoslavija
1983: Istočna Nemačka: 1. SSSR, 2. Poljska, 3. Bugarska, Jugoslavija nije učestvovala
1985: Holandija: 1. SSSR, 2. Čehoslovačka, 3. Francuska, 11. Jugoslavija
1987: Belgija: 1. SSSR, 2. Francuska, 3. Grčka, 8. Jugoslavija
1989: Švedska: 1. Italija, 2. Švedska, 3. Holandija, 8. Jugoslavija
1991: Nemačka: 1. SSSR, 2. Italija, 3. Holandija, 6. Jugoslavija
1993: Finska: 1. Italija, 2. Holandija, 3. Rusija, Jugoslavija nije učestvovala
1995: Grčka: 1. Italija, 2. Holandija, 3. Jugoslavija
1997: Holandija: 1. Holandija, 2. Jugoslavija, 3. Italija
1999: Austrija: 1. Italija, 2. Rusija, 3. Jugoslavija
2001: Češka: 1. Jugoslavija, 2. Italija, 3. Rusija
2003: Nemačka: 1. Italija, 2. Francuska, 3. Rusija, 4. Srbija i Crna Gora
2005: Srbija i Crna Gora/Italija: 1. Italija, 2. Rusija, 3. Srbija i Crna Gora