U potrošačkoj korpi skuplji hleb, mleko i ulje

Električna energija neće poskupeti i to je dobra vest. Ali nije dobro što će za dva dana u prodavnicama osvanuti novi cenovnici nekih osnovnih prehrambenih namirnica. Tako će, recimo, litar ulja od suncokreta umesto 81, 9 dinara sada koštati 94,5 dinara, dok će za veknu hleba biti potrebno 29,5 dinara . Tome treba dodati i novu cenu mleka koje će u zavisnosti od proizvođača koštati od 44,3 do 49,9 dinara za litar.

Prema oceni Rajka Madića, zamenika generalnog direktora Delta maloprodaje, najnovija poskupljenja neće se bitno odraziti na standard potrošača. "Prosečna porodica potroši tri litra ulja mesečno i to neće predstavljati veliki izdatak u kućnom budžetu. Situacija sa mlekom je nešto komplikovanija jer je reč o namirnici koja se svakodnevno troši. Neizvesno je i da li će mesna industrija ponovo podizati cene mesa, ali mi još uvek uspešno odolevamo pritiscima proizvođača da koriguju cene mesnih prerađevina", kaže Mandić.

Prošlog meseca neki od vladinih zvaničnika, ali i neki od ekonomista, optužili su novinare da pisanjem o poskupljenjima i skoku cena na zelenoj pijaci podgrevaju inflatorna očekivanja i podižu inflaciju pozivajući se pri tom na podatak da je bazna inflacija samo 2,3 odsto na godišnjem nivou. Malo ko od njih bavio se podatkom da su julske cene porasle za 0,6 odsto i da je tekuća inflacija za sedam meseci dostigla 4,8 odsto a na godišnjem nivou čak 5,9 odsto. Bilo je, doduše, upozorenja koja su stizala pre svega iz centralne banke, da situacija sa inflacijom postaje sve ozbiljnija, i da će se talas poskupljenja koji je samo delimično bio odslikan kroz statističke julske pokazatelje preliti i na avgust i septembar.

Narodna banka Srbije reagovala je tako što je, između ostalog, rok za odobravanje nenamenskih gotovinskih kredita skratila na dve godine a prvi potez koji je država povukla bilo je donošenje uredbe o privremenoj zabrani izvoza pšenice i suncokreta, uz obrazloženje da "ova mera nije tržišna, ali je nužna kako bi se sprečio rast cena hleba i ulja usled smanjenja ponude na domaćem tržištu".

Uprkos tome, hleb i ulje poskupeli su u proseku od 10 do 15 odsto. Na poskupljenje mesa i mleka od oko 10 odsto i najavu novih korekcija cena u septembru, vlada za sada nije reagovala osim najavom da je spremna da interveniše iz robnih rezervi ako to bude potrebno. Ali je, reklo bi se, neočekivano, reagovala odustajanjem od najavljenog poskupljenja struje, koje je trebalo da startuje 1. septembra.

Prema rečima Saše Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja osnovni generatori inflacije nalaze se u preobimnoj javnoj potrošnji koju vlada nije redukovala. Na jačanje inflatornih pritisaka, smatra on, utiče i potrošnja koja je svoje uporište našla i u keš i potrošačkim kreditima. Tome treba dodati i sušu, koja je izazvala skok cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

"Posledice suše mogle su biti sprečene uz odgovarajuću strategiju razvoja poljoprivrede i veća ulaganja u razvoj sistema za navodnjavanje." Umesto toga dosadašnje vlade lakše su donosile odluke o novim ulaganjima u druge projekte, na primer skijališta, nego u sisteme za navodnjavanje", kaže Đogović.

Očito je da država, koja je krajem juna bila dosta široke ruke kada je reč o popuštanju fiskalne politike i povećala budžetske rashode za 27,4 odsto i dalje nije spremna da na tom planu nešto značajnije čini, već poteže za administrativnim ograničavanjem cena iz svoje nadležnosti. A njih nije malo, bez obzira na to što je zvanično samo nekoliko osnovnih životnih namirnica, uz naftne derivate i struju, u njenoj direktnoj nadležnosti.

Ubrzavanje inflacije prvi put je evidentirano u junu ove godine kada je na godišnjem nivou povećana sa 4,4 na 5,1 odsto. U julu je već bila 5,9 a prema preliminarnim podacima NBS u avgustu je šest odsto. Istovremeno, na mesečnom nivou inflacija je počela da se ubrzava od marta da bi u maju bio zabeležen njen najveći dosadašnji rast od 1,4 odsto. Bazna inflacija je tokom ove godine oscilirala na mesečnom nivou od -0,2 koliko je bila u februaru, do 0,5 u junu, da bi od jula do avgusta njen godišnji nivo bio povećan za čitavih 0,7 odsto odnosno sa 2,3 na tri odsto.

Avgustovska inflacija od oko jedan odsto je drugi talas letnjeg poskupljenja koji je zahvatio Srbiju. Sledeći stiže već u septembru iako je "kvota" do planirane granice inflacije manja od pola procenta. Uprkos podatku da su zarade realno već porasle za 24 odsto (planirano je 13,6 odsto) budžetski korisnici prete štrajkovima ukoliko vlada ne ispuni njihov zahtev za novu korekciju plata.

Poslovne banke su kao kontrameru na ograničenje keš kredita na dve godine uzvratile produžavanjem rokova na potrošačke kredite do deset godina, ubrzanim izdavanjem kreditnih kartica i dodatnim štampanjem čekova.

I mada je krajnji ishod tih poteza unapred poznat, "igra mačke i miša" između monetarne i fiskalne politike, koje ne idu u istom smeru nastavlja se. Pitanje je samo da li će veći ceh platiti građani ili privreda. U svakom slučaju i jedni i drugi su na gubitku kada inflacija raste.