Obnovljene rafinerije će vraćati kredit

Srđan Bošnjaković, u ekskluzivnom intervjuu za Energyobserver, opovrgava optužbe protivnika novog zaduživanja NIS-a, objašnjavajući detaljno zašto je kredit trenutno spas za Naftnu industriju Srbije.

Energyobserver: Stiče se utisak da ste u poslednja dva, tri meseca sve aktivnosti koncentrisali na dobijanje kredita. Kod zlonamernih, koji očekuju da budete smenjeni sa sadašnje funkcije usled podele sfera uticaja unutar vladajuće koalicije, to budi podozrenje. Vaš komentar?

Bošnjaković: Postoje ozbiljni i valjani razlozi zašto je Naftnoj industriji Srbije upravo sada potreban kredit. Znači, 2006. godine je, pored Plana poslovanja za 2007., definisan i Strateški plan za 2007-2009. godinu. Naravno, Plan poslovanja za 2007. identičan je prvom delu Strateškog plana za 2007-2009. godinu i svake nove godine se prilagođava potrebama. Trogodišnji strateški plan i Plan poslovanja za 2007. su verifikovale nadležne institucije, Upravni odbor i Skupština NIS-a, kao i Vlada Republike Srbije. On u sebi podrazumeva revitalizaciju, ne samo maloprodajnih objekata, odnosno prometne faze, nego pre svega i rafinerijskih postrojenja i naravno istraživanje i proizvodnja nafte i gasa. Ono što smo predvideli u tom strateškom planu je da za buduće investicije postoje tri izvora: jedan su sopstveni izvori, znači dominantan je naš keš flou, drugi je predviđena dokapitalizacija u zavisnosti od dinamike koju je privatizacioni savetnik odredio i treće su komercijalni krediti.

Svaki projekat ima svoj biznis plan, koji u zavisnosti od procene dinamike izvora sredstava, određuje u svojoj strukturi i načine svog finansiranja. Godina 2006. se završila, a 2007. godina polako odmiče. Mi smo samo kao jednu logičnu posledicu verifikovanog Strateškog plana, da bi mogli da otpočnemo sa onim što smatramo da je u ovom trenutku neminovno, pokrenuli proceduru izbora odnosno angažovanja komercijalnih kredita. Uputili smo javni poziv na adrese 17 banaka, 14 je odgovorilo i, posle tri kruga selekcije, došli smo do ponude koja je bila najbolja. Ona je bila pred Upravnim odborom NIS-a, koji ju je verifikovao.

Sada bi trebalo da se izjasni Skupština akcionara, koja čeka izveštaj Komisije za restruktuiranje i privatizaciju javnih preduzeća, na čijem je čelu Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, a ta komisija čeka stav privatizacionog savetnika. Kao što znate, Vlada je angažovala privatizacionog savetnika, po proceduri koju je ona opredelila, i kao takva na neki način preuzela je vodeću ulogu u definisanju Strategije i čitavog vođenja Naftne industrije Srbije kroz proces u kome se sada nalazi.

Ono što je možda bitno je to da je NIS u takvom jednom kontekstu stavljen, rekao bih pre kao objekat nad kojim se vrši radnja, nego neko ko je dominantno uključen u ceo proces, mada je NIS u svim svojim nastojanjima pokušavao da zajedno sa privatizacionim savetnikom i naravno sa Vladom Republike Srbije, opredeli onaj model koji bi za njega trebalo da bude najbolji. Naravno, mi smo svesni da će se svaki strateški partner truditi da NIS stavi prevashodno u kontekst svojih potreba, da ga uklopi u neki mozaik resursa kojima on raspolaže. Ali NIS isto tako zna i razume šta mora da zadrži po svaku cenu. To su rafinerije u pogonu, maloprodajna mreža, infrastruktura, prevashodno skladišta i na kraju onaj deo koji ste pomenuli, istraživanje i proizvodnja nafte i gasa. Sva tri dela su zastupljena u onim segmentima u kojima su oni prepoznali da će im sredstva biti potrebna. Ono što je ključno, rekao bih ključno iznad svega, je modernizacija Rafinerije nafte ''Pančevo'', koja je dominantno opterećena lošim kvalitetom goriva, jer je propustila nekoliko tehnoloških ciklusa, kao i ekološkim problemima.

Šta mi očekujemo u ovom trenutku? Očekujemo da će privatizacioni savetnik, po instrukcijama gospodina Đelića, dati preporuku Vladi šta i kako da se radi u ovom trenutku. Mi smo prepoznali šta je to što mora da se uradi, a očekujemo od njega da to verifikuje. Pritom smo sasvim svesni da će i privatizacioni savetnik morati da se odredi koji je to nivo sredstava koji neće opteretiti privatizacioni proces i dovesti do bilo kakve dileme potencijalnih strateških partnera oko toga, pogotovu oko onoga što se špekuliše poslednjih dana u javnosti, da će na taj način doći do nekog umanjenja vrednosti NIS-a, ili do nekog prepoznavanja razvojnog puta koji neće odgovarati kompanijama u okruženju koje su zainteresovane za NIS na razne načine.

Očekujemo da se privatizacioni savetnik izjasni u narednih nekoliko nedelja. Objektivno i realno, šta mi očekujemo od privatizacionog savetnika: da sagledavajući sve okolnosti u kojima se sada nalazimo odobri onaj deo kredita ili onaj deo zaduženja koji će NIS-u omogućiti bar da ne gubi više ono što svakim danom gubi. A to je i tržišna pozicija i ono što je nama možda i važnije - vreme koje je potrebno da NIS iskoristi da bi konačno rafinerije digao na poželjan status da kraja 2009. godine. Nažalost, mi smo u situaciji da smo pored Albanije, jedina zemlja koja još pravi olovne benzine i jedina zemlja koja nije krenula u revitalizaciju svojih rafinerijskih postrojenja. Zašto mislim da će privatizacioni savetnik imati razumevanja - zato što i on zna da je ipak NIS veliki potencijal i razume da NIS mora pod hitno da poradi na obnovi svojih prerađivačkih kapaciteta.

Energyobserver: Vaše detaljno obrazloženje o neophodnom zaduživanju NIS-a pre privatizacije deluje razumno. Međutim, nije mi jasno kada je raspisan javni poziv za banke zainteresovane da kreditiraju NIS, da li je on negde bio publikovan. Ja prvi put čujem da je bilo Javnog poziva?

Bošnjaković: Kada kažem javni poziv mislim na animaciju svih banaka koje su prisutne na srpskom tržištu. Uputili smo pisani dopis na 17 adresa i 14 banaka je odgovorilo. Naravno, nismo išli na finansijske aranžmane u smislu finansijskih fondova, nego smo se zadržali na komercijalnim bankama koje posluju, direktno ili indirektno na srpskom tržištu.

Energyobserver: Dobro. To ste mi razjasnili. Koliko sam ja obaveštena, izabrana je Erste banka? U stvari mogu da razumem veliki odaziv banaka, jer imaju puno novca, ne znaju šta će s njim i normalno je da su zainteresovane da daju kredit nekome kao što je NIS. Pretpostavljam da će sebe obezbediti od rizika putem menica. Veliko podozrenje kod stručne javnosti izazvala je upravo vaša izjava da “NIS-u nisu tražene nikakve garancije za vraćanje kredita, kao ni hipoteka, da će kredit biti odobren uz poček od tri godine i sa rokom otplate dužim od deset godina“. Banke, posebno inostrane su obično veoma obazrive kada kreditiraju domaća preduzeća, i zato nas čudi ovolika bankarska „elastičnost“, pa čak i kada je NIS u pitanju. Vaš komentar?

Bošnjaković: To je možda pre pitanje za banke. Inače, apsolutno se slažem da banke imaju višak sredstava na raspolaganju. Ali, ono što je imponovalo NIS- u, to je da su banke prepoznale, na osnovu Investicionog memoranduma, koji je takođe bio odobren od Upravnog odbora, da imamo potencijala iz koga će NIS to moći da vraća. Ono što je bilo značajno za NIS, sa profesionalnog aspekta je da se opredeli da svi krediti budu po takozvanim interkalarnim uslovima.

Energyobserver: Šta to znači?

Bošnjaković: To znači da je grejs period toliki koliki treba da bude period izgradnje postrojenja u rafineriji ''Pančevo'', koja će po biznis planu vraćati ono što je kreditnim aranžmanom uzeto. To su investicioni krediti, oni su u principu dugoročni. Ja vam sada neću potvrditi koja je to banka bila, vi ste jednu pomenuli, zato što je to ipak u domenu poslovne tajne, koliko god je to već postalo manje više tema o kojoj se raspravlja. Ali, od instrumenata obezbeđenja koje su možda u javnosti bile prezentovane na ovakav ili onakav način u kontekstu ugrožavanja i stavljanja pod kontrolu određenog dela imovine NIS-a, naravno nema ništa. I to je najvažnije, znači nema hipoteka, nema garancija države, nema kontragarancije. Menica će naravno biti.

Postoje naravno i ugovorne obaveze, koje bi sasvim sigurno u jednom trenutku mogle da posluže, ako bi banka došla u situaciju da neke od svojih kreditnih rata ne uspe da na vreme naplati. Ali, takve klauzule postoje u svakom ugovoru, u svakom poslu. Naime, potpisuje se ugovor, pa se u njemu definiše šta sledi ukoliko se ugovor prekine ili ugrozi na bilo koji način. Takve klauzule iz ugovora, čak i bez menica mogu biti instrument koji može da potvrdi da li je iznos plaćen.

Energyobserver: U konzorcijumu koji je angažovan za privatizacionog savetnika je i Rajfazen investments, kao „sestrinska“ firma Rajfazen banke, koja je takođe prisutna u Srbiji. Da li može da bude iskompromitovana odluka privatizacionog savetnika u vezi kredita za NIS, ukoliko izaberete neku banku koja je njima ozbiljna konkurencija na srpskom tržištu?

Bošnjaković: To je sad profesionalni odnos, takav rizik po mom mišljenju ne postoji, jer onda bih mogao da otvorim priču o konfliktu interesa.

S druge strane, u okviru privatizacionog savetnika, Rajfazen nastupa kao deo konzorcijuma, kao deo koji se bavi finansijskom analitikom. I iskreno ona kao takva bi bila dosta indikativna, ako bi sa jedne strane bila na strani privatizacionog savetnika, a s druge strana paralelno ponudila i potporu realizaciji strateškog plana. Ali, opet kažem, to je na banci, ona to nije uradila i ja to smatram njenom procenom rizika u smislu potencijalnih konotacija vezanih za konflikt interesa. U analitici svega toga, Rajfajzen je dao ili će dati neke svoje sugestije, kakav bi taj kredit trebalo da bude u smislu mogućnosti prevremene otplate, u smislu prekida, znači ono što je za njih bitno, a opet u kontekstu strateškog partnera da ne preuzima time neku obavezu, koju oni planiraju da urade. Ja, kažem, sa nestrpljenjem očekujem izjašnjavanje privatizacionog savetnika, onda ćemo znati da li će biti kredita, u kom obimu i sa kojom dinamikom.

Energyobserver: A šta će se dogoditi ukoliko privatizacioni savetnik oceni da nije trenutak za uzimanje kredita?

Bošnjaković: Ja njih moram da posmatram kao nekog ko je potpuno profesionalna institucija, koga je angažovala Vlada i koji ima najbolju nameru u kontekstu NIS-a. Inače, ako počnem da analiziram šta sve oni mogu da urade ili ne urade, kako se na njih može ili ne može uticati i da li to može dovesti do toga da oni kažu ne, onda ne bi trebalo ništa raditi, trebalo bi čekati, pa i urušavati kompaniju. Mogu da uđem i u tu zonu analitike, ali bih onda možda stavio jedno breme na privatizacionog savetnika i samu Vladu koja ga je izabrala.

Međutim, ponavljam privatizacioni savetnik je za nas institucija koja predstavlja državu, poslata od strane države da definiše najbolju strategiju za NIS, i sa aspekta strateškog partnera i sa aspekta dostizanja najveće cene za NIS, i sa aspekta dinamike kada treba privatizovati NIS, uzimajući u obzir sve ono što je nažalost srpsko tržište u ovom trenutku, počev od ekspanzije ostalih kompanija na ovom tržištu, počev od liberizacije uvoza evro dizela koja guši sprske rafinerije, koje ne mogu na žalost, da proizvode samo benzinske komponente, gde prerada pada iz meseca u mesec, gde gubitak maloprodaje beleži pad od 0,5%. Primera radi, u Vojvodini je za poslednjih godinu dana otvoreno 50 novih konkurentskih benzinskih stanica.

Ja očekujem od privatizacionog savetnika da uvaži ono što je neminovnost, čega je i on sasvim sigurno svestan, a ovo vaše pitanje da li postoji opasnost da on to zloupotrebi, da iskoristiti svoj angažman ili neće zbog zadovoljenja nečeg trećeg, ja mislim da privatizacioni savetnik ne bi smeo da sebi priušti takav luksuz.

Energyobserver: Mi naše rafinerije čuvamo kao zaštićene medvede, nakon promena od 5. oktobra 2000. godine. Zabranjen je uvoz gotovih derivata, rafinerija odlučuje da li će i kojoj kompaniji da dozvoli da prerađuje sirovu naftu u njenim postrojenjima. Znači, NIS je u tom svom glavnom prerađivačkom segmentu tipični monopolista. Kako objasniti javnosti, šta su radile rafinerije za ovih nekoliko godina dok su bili zaštićeni od konkurencije, sigurno su imale finansijske mogućnosti da koliko toliko modernizuju proces proizvodnje.Da li se slažete sa mojom ocenom?

Bošnjaković: Ne. I sada ću vam reći i zašto. Po mom dubokom uverenju tržište se otvara kada je ono sa čime država raspolaže spremno da otrpi konkurenciju. Mi smo već otvorili tržište, ono je poluliberalizovano, dozvolili smo uvoz evrodizela, ekodizela i inostrane i domaće kompanije te proizvode više ne kupuju od nas. Šta smo još uradili? Nismo digli nacionalnu naftnu kompaniju, a rekli smo sada će nacionalna naftna kompanija morati da četvrtinu svojih kapaciteta stavlja imperativno na raspolaganju trećem licu, drugim kompanijama da prerađuju svoju naftu. To nema nigde u svetu. I pritom nam je zabranjeno da zaračunavamo maržu bilo kome.

Ja se slažem da tržište treba i mora da se potpuno liberizuje jednog dana, ali isto tako tvrdim da je prvo potrebno da se podigne NIS, da bude na konkurentskoj osnovi. A ovo vaše pitanje, po meni je ključno, zašto se to nije uradilo od 2000. pa recimo do 2007. godine. Postoje naravno, objektivni i postoje subjektivni razlozi. Šteta koja je pričinjena rafinerijama bombardovanjem, procenjana je na milijardu i dvesta miliona dolara u onom trenutku. Rafinerije su svoj novac ulagale u obnovu porušenog. Da li se paralelno moglo uraditi više, pa sasvim sigurno da. Ali, da ne gubimo energiju na prošlost. Sada je jedino važno da smo spremni uz pomoć kredita da uradimo za tri godine, da ono što nismo uradili u prethodne tri decenije nadomestimo tri propuštena investiciona ciklusa.

Energyobserver: Kako će te uspeti to da uradite za samo tri godine?

Bošnjaković: Uspećemo.

Energyobserver: Angažovaćete mađioničara?

Bošnjaković: Nećemo angažovati mađioničara, nego ćemo zasukati rukave i to uraditi. To ja garantujem da će tako biti i spreman sam da prihvatim da nas neko kontroliše na mesečnom, tromesečnom nivou i da nas nagrađuje ili kažnjava shodno postignutim rezultatima.

Energyobserver: Dobro je što ste optimista. Ali, šta ukoliko se desi, sada kada je u toku podela direktorskih fotelji između Koštuničinog DSS i Tadićevog DS, da budete smenjen sa funkcije generalnog direktora NIS-a?

Bošnjaković: Ja sam uvek optimista. Nije važno da li ću to biti ja ili će biti neko drugi, bitno je da on preuzme program i da ga kao takvog realizuje. Ako Vlada i vladajuće stranke misle da to može neko bolje da uradi, onda je to sasvim sigurno optimalno rešenje. Na njihovu odgovornost je, uz punu informaciju o tome gde smo šta smo, s kakvim potencijalima i ljudskim infrastrukturama raspolažemo, pa će nadam se doneti adekvatnu odluku ko to treba da radi.

Energyobserver: Javna tajna je da delite strast prema lovu sa Draganom Jočićem, ministrom policije, da ste lični prijatelji, da zajedno idete u lov. Da li očekujete njegovu podršku da ostanete na funkciji na kojoj ste, ili ćete biti zadovoljni, na primer, da se odreknete ove funkcije, a da postanete predsednik Upravnog odbora NIS-a?

Bošnjaković: Ja ću raditi sve ono što država od mene smatra da treba da radim, ako ona smatra da sam joj ja najpotrebniji na mestu predsednika upravnog odbora, ja ću to prihvatiti. Očekujem jednu profesionalnu, realnu procenu oko toga ko to u ovom trenutku u Srbiji može da radi i nemam dilemu da će sve biti onako kako treba da bude.