Privatizovane firme na vrhu liste najuspešnijih izvoznika

U prilog tome govori podatak da smo tokom cele prošle godine prodajom paketa oko 350 kompanija zaradili oko 130 miliona evra. Interesantno je da se, kako se bliži kraj procesa privatizacije, povećava broj kompanija koje privatizujemo što je, takođe, ohrabrujuće jer su u našem portfelju ostali paketi manje atraktivnih firmi.

Ostalo je oko 150 kvalitetnijih kompanija koje mogu da nađu kupca i oko 250 koje će do kupca teško doći. Tome treba dodati i oko 200 kompanija kod kojih su raskinuti ugovori između Agencije za privatizaciju i nesavesnih kupaca, a koje se prebacuju na ponovnu prodaju Akcijskom fondu prema izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2005. godine.

Do sada smo prodali pakete oko 50 firmi iz te grupe, ali će većina verovatno morati da ode u stečaj. Kada je reč o kompanijama koje do kraja 2008. ne budu našle kupce o njima ćemo tek odlučivati da li će ići u stečaj ili će biti prodavane i posle tog roka. Možda će njihove akcije ući u privatizacioni registar ili neki državni fond, kaže direktor Akcijskog fonda Srbije Aleksandar Gračanac. Koliko ste bili uspešni u postizanju visokih cena za pakete akcija iz portfelja Akcijskog fonda?

I tu smo napravili dobar rezultat jer smo prodavali akcije po ceni koja je iznad 55 odsto korigovane knjigovodstvene vrednosti. Bilo je akcija koje smo prodavali i po ceni višoj čak 150 odsto od korigovane knjigovodstvene vrednosti. Uspeh je i to što smo prodali 70 odsto od ukupnog broja ponuđenih paketa u ovoj godini.

Zanimljivo je i to da su strani investitori kupili 45 odsto od ukupnog broja prodatih paketa, što je zadovoljavajući nivo, a među kupcima je bilo i stranih fizičkih lica. Do sada je više od 200 stranih kompanija kupovalo akcije iz portfelja Akcijskog fonda.

Za pakete kojih kompanija su postignute najbolje cene?

Prodaja akcija kompanije Putnik bila je najuspešnija. Slede Fabrika akumulatora Sombor, Mlekara Mladost, PIK Bečej, Termoelektro, Komgrap, Novkabel, Albus, Navip...

BIP smo, računajući i socijalni program, prodali za 26 miliona evra. Najveći broj preduzeća čije su akcije prodate na berzi su iz sektora prerađivačke industrije (37,3 odsto), kao i građevinarstva i trgovine (zajedno 51,1 odsto). Putnik je doneo 40 odsto ukupnih prihoda u ovoj godini, Karneks iz Vrbasa 16 odsto, Vital - 7,8 odsto, Srem put - 4,2 odsto i ostali 30,5 odsto.

Najveći prihod ostvaren je prodajom akcija kompanija iz četiri sektora - saobraćaj, skladištenje i veze (52,9 odsto), prerađivačka industrija (25,6 odsto), trgovina (7,4 odsto) i građevinarstvo (7,1 odsto).

Da li će Akcijski fond uspeti da se uklopi u rok za završetak procesa privatizacije do kraja 2008?

U narednoj godini na prodaju ćemo ponuditi akcije još oko 300 kompanija, međutim verovatno polovina tih firmi neće naći kupca. Očekujemo da ćemo do kraja 2008. prodati sve akcije kompanija koje su privatizovane prema Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine.

Dilema je samo šta će biti s kompanijama čije će kupoprodajne ugovore Agencija za privatizaciju raskinuti. Za neke od njih ponovo su raspisani tenderi, ali verovatno za mnoge nećemo moći da nađemo drugog kupca. Pitanje je i koliko će se uvećati broj raskinutih ugovora jer se pooštrava kontrola. Sada ih ima oko 200, ali će taj broj verovatno narasti.

Koliko su uspešne firme čije je pakete prodao Akcijski fond?

Firme koje su prodate iz Akcijskog fonda su 2002. učestvovale u rastu BDP s 0,8 odsto, a pet godina kasnije učestvuju s gotovo 2,8 odsto. To je podatak koliko uspešno posluju. Većina tih kompanija potpuno su promenile fizionomiju, finansijski su jače, pozicionirale su se na tržištu i primenjuju korporativno upravljanje resursima.

Da li se mogu očekivati negativne promene na finansijskom tržištu Srbije kada Akcijski fond proda sve pakete?

Mislim da neće doći do drastičnih promena jer svi pretpostavljamo da će se na berzi pojaviti nove akcije. Kada se Akcijski fond bude povukao na tržištu će se pojaviti neki drugi materijal za trgovanje.

Naravno, pojaviće se i akcije javnih preduzeća, što će sigurno dati novi impuls razvoju tržišta. Kada smo 2002. godine počeli da prodajemo akcije na berzi su bile samo tri kompanije čiji je promet bio slab. Danas je na berzi više od 1.600 kompanija i promet stalno raste.

Akcijski fond je prodao ukupno 1.145 manjinskih paketa, od čega je zaradio oko 550 miliona evra i mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo izlaskom na berzu pre pet godina otpočeli novi proces stvaranja tržišta kapitala u Srbiji.

Među prodatim kompanijama je i 30 poznatih brendova kao što su Aleva, Bambi, Jafa, Lav pivo, Imlek, Knjaz Miloš, Sintelon, Štark, Klas, Voda Vrnjci, Fidelinka, Vital, Apatinska pivara.... Hoćemo li moći da izmerimo rezultate privatizacije kada bude završena i na osnovu čega ćemo moći da konstatujemo da li je bila uspešna ili neuspešna?

Mislim da ćemo moći da izmerimo rezultate na osnovu više parametara. Jedan bi bio podatak koliko je preduzeća učestvovalo u privatizaciji i koliko je njih našlo kupca. Drugi bi pokazao koliko su kupci doveli te kompanije do respektabilnog finansijskog stanja.

Kriterijum bi mogao da bude i broj zaposlenih koji je ostao u firmi i broj onih koji su je napustili posle prodaje. Treba pogledati i koliko privatizovane kompanije učestvuju u BDP i koliko su sposobne da plaćaju porez državi. Naravno, jedan od kriterijuma bi bio i koliko te kompanije danas izvoze.

Među prvih deset najvećih izvoznika ima puno kompanija koje su privatizovane. Privatizacija je poboljšala izvoz i učešće firmi u BDP, ali postavlja se pitanje koliki je vremenski period u kojem firma posle privatizacije može da da bolje rezultate u proizvodnji i izvozu.

Uspešnost privatizacije može da se meri i time koliko je taj proces ubrzao prodor grinfild investicija. Još nismo zadovoljni rezultatima privatizacije ako gledamo broj grinfild investicija čijem je dolasku taj proces doprineo, ali ako gledamo sve ostale parametre možemo da kažemo da smo zadovoljni rezultatima.

U 2000. mnoge su kompanije bile u teškom stanju i pred stečajem. Restrukturirane su i spasene propadanja. Dodatni kvalitet bilo je i to što je država oprostila veliki deo dugova, jer je time omogućeno da se mnogi ljudi ne nađu na ulici.

Uspešnost privatizacije u Češkoj, Poljskoj i drugim tranzicionim zemljama merena je prema broju raskinutih ugovora. Tamo je raskinuto od 25 pa i do 40 odsto ugovora, a u Srbiji je za sada raskinuto 14 odsto ugovora. Putem privatizacije u Srbiju je ušao kapital u iznosu od 2,4 milijarde evra, a privatizovano je više od 2.200 kompanija (od strane Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda).

Koji se još paketi iz portfelja Fonda mogu smatrati atraktivnim?

To su akcije preduzeća Žitostig Požarevac, Klas Loznica, Žitoprodukt Kragujevac, Tamnavac Ub, Fabrika alkohola Panonka iz Crvenke, Fabrika šećera Zrenjanin, Autosaobraćaj Kragujevac, Beogradska autobuska stanica, Pegaz Ivanjica, Ineks transkomerc Nova Varoš, Progres Beograd, Remont Sombor, Savremena Beograd, UTP Palić, Poliester Priboj, Termos Zrenjanin, Topiko Bačka Topola, Fadip holding Bečej... Među onima koji će biti prodati putem tendera treba izdvojiti pakete Laste, Simpa, Jumka, Ikarbusa, Majevica holdinga i Optike.