Nemačka prvak u solarnoj energiji

Oko 55 odsto ukupne fotonaponske energije u svetu dobija se na solarnim panelima postavljenim između Baltičkog mora i Švarcvalda, jednog od najvećih i verovatno najpoznatnih turističkih regiona u Nemačkoj. Vlada namerava da do 2020. poveća udeo svih obnovljivih izvora energije sa 13 na 27 procenata.

Industrija opreme PV za solarnu energiju beleži nagao rast izvoza i u poslednjih nekoliko godina obezbedila je desetine hiljada novih radnih mesta, ostvarujući stopu rasta koja premašuje i najoptimističkije procene tvoraca prvog zakona o obnovljivim vidovima energije iz 2000.

Zakon, poznat pod skraćenicom EEG, pomogao je toj oblačnoj, kišovitoj zemlji na krajnjem severu centralne Evrope da postane solarni gigant.

"EEG je bio pojedinačni najznačajniji pokretač za povećanje tržišta solarne energije", izjavio je Rojtersu predsednik kompanije "Solar vorld", Frank Asbek.

Zakon, koji nudi niz pogodnosti onima koji koriste obnovljive izvore energije, predviđen je kao pomoć u borbi protiv globalnog zagrevanja i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.

Asbek je ukazao da je prisutno ogromno interesovanje javnosti u celini za solarnu energijuije. On je 1988. u Bonu osnovao kompaniju za proizvodnju i prodaju opreme PV i u protekle dve godine broj zaposlenih je udvostručen na 1.350 radnika.

U Nemačkoj sada postoji više od 300.000 fotonaponskih sistema, dok je zakonom bilo predviđeno 100 hiljada. Rasprostrti širom zemlje, oni su u posedu vlasnika kuća, farmera i malih firmi, koji su iskoristili vladine podsticaje za razvoj solarne energije.

I dok dnevnu svetlost koriste za proizvodnju električne energije, koju elektroenergetske kompanije imaju obavezu da kupuju 20 godina po ceni tri puta većoj od tržišne, vlasnici sistema PV prednjače i u borbi protiv klimatskih promena.

Politièke odluke iz decenije 90-ih olakšale su ljudima da te sisteme postave na svoje krovove

U Nemačkoj sada 250.000 ljudi radi u sektoru obnovljive energije, a Asbek očekuje da će samo u solarnoj energiji broj zaposlenih za pet godina biti udvostručen na 90.000, a do 2020. dostići 200.000 radnika. Nemački zakon o obnovljivim vidovima energije poslužio je kao uzor i drugim zemljama - Španiji, Portugaliji, Grčkoj, Francuskoj i Italiji.

Nemački fotonaponski sistemi obezbeđuju oko 3.000 megavata električne energije, što je 1.000 puta više nego 1990. U suštini šeme je takozvana "fid-in tarifa" prema kojoj svakom ko proizvodi solarnu, eolsku i hidroenergiju, lokalna elektroenergetska kompanija garantuje isplatu. Kompanije su obavezne da kupuju solarnu energiju po ceni od 0,49 evra po kilovatu, što je skoro četiri puta iznad tržišne cene.

Ima i onih koji kritikuju podsticaje u solarnoj energiji i traže od vlade da ukine te programe pre nego što je planirano.

Istraživač klimatskih promena u Nacionalnoj meteorološkoj službi Nemačke Gerhard Miler-Vestermajer kaže da je Nemačka pod oblacima pet do šest osmina vremena i da preko godine ima samo malo dana bez oblaka.

Mnogi gradovi u Nemačkoj imaju svega oko 1.500 sunčanih sati godišnje, što je upola manje nego u Španiji.

"Očigledno je da bi se mnogo više postiglo postavljanjem solarnih panela na mestima u Africi, ali šta to vredi kad bi ta energija morala da se prenosi, a to je teško", kaže Vestermajer.