Ja samo ovako umem i hoću

U njenim 20-im, pamtili smo je po duetu K2, širokim pantalonama, golim stomačićem, r’n’b hitovima začinjenim “zaraznim” refrenima. Potom sledi povlačenje iz cele priče zvane “muzička scena”. Tada Kristina postaje “žena iza scene”. Piše, komponuje… malo za druge izvođače, malo za reklame… Potom sledi formiranje prvog “boy” benda “5 Element”, kao i veliki izazov - muzika za film “Mi Nismo Anđeli 2”. Svi smo nekako potajno čekali vest o njenom “come back-u”. I najzad… DOČEKALI!!!
Album “U Nebranom Grožđu” Kristine Kovač je deset pesama koje je vredelo čekati. Sazrevanjem, iskustvom i prelaskom iz dvadesetih u tridesete godine svog života, naša interesovanja, karijere, stavovi i prioriteti se menjaju. Sve je kod nje drugačije sada, osim jednog osećanja - već 10 godina voli istog čoveka. Samo za posetioce ŽIVOT-a… o njoj, njenom životu, njenim danima, mislima i osećanjima… Ni manje ni više, ti si čvrsto odlučila da se vratiš na scenu?
Hm, ne baš tim redosledom. Prvo sam odlučila da sednem za klavir i da komponujem, jer sam htela da uvenem od tuge zbog nekih užasnih stvari koje su se dogodile u mom životu. Morala sam da pribegnem jedinom leku koji poznajem, a to je izbacivanje osećanja kroz muziku. A onda sam rešila da je to što sam napravila vredno prolaska kroz celu ovu medijsku halabuku, koju inače stvarno, najstvarnije, ne volim.

Pauza od 10 godina… nije mala stvar?
Pa, nije. Svašta se desi za to vreme, pogotovo u ovom životnom periodu, kad prelaziš iz dvadesetih u tridesete. Postaneš potpuno nov čovek, kao da ti se otvori treće oko (smeh)!
Ne, stvarno, čini mi se da se pomalja jedan nov, unutrašnji svet za koji nisam ni slutila da postoji, bar ne u tolikoj meri. I zato možda bolje i lakše dolazim u dodir sa sobom sada, i kao žena i kao autor.

Ali konačno smo i to dočekali… tvoj album prvenac… mezimče tvoje… veliki "come back" Kristine Kovač…
Uf, ne bih baš to tako nazvala… Ovo je bila moja lična, preka potreba… Povratak onog detinjeg osmeha na moje lice. Negde povratak sebi u onom najosnovnijem smislu.

Album “U Nebranom Grožđu” sadrži 10 pesama za koje si izjavila da dolaze pravo iz tvoje duše?
Znas sta, strašno je nezgodno odgovarati na pitanja novinara, čovek je stalno u situaciji da sam sudi o sebi, svojoj muzici i svemu ostalom što radi. Zato je jedino što ja govorim o ovom albumu upravo ono što znam da niko ne može da mi ospori – činjenica da je album “U nebranom grozđu” o meni, mom životu, mojim danima, mislima i osećanjima… Ivan Kljajić, čovek koji smiksao većinu albuma mi je rekao da nikad nije čuo iskreniji pop album kod nas, i da je zaprepašćen mojom otvorenošću i spremnošću da se na taj način ogolim pred svima koji ga budu slušali. Mene je to jako iznenadilo – u ovoj fazi mog života, ja samo ovako i umem i hoću, drugačije ne bi imalo nikakvog smisla.
Naravno, treba imati u vidu da većina ljudi nije čula nista osim “Kolena”, a ona su jedna od retkih veselih i bezbrižnih pesama na ploči, pa će im cela ova priča o iskrenosti i otvaranju zvučati potpuno suludo, ali ja tu ne mogu ništa. Tek ako poslušaju ceo album, imaće ispravnu sliku…

Na omotu albuma jasno si naznačila da si u toku stvaranja tvojih pesama, prolazila kroz veoma težak period tvog života.
Da, i to je otprilike sve što bih rekla na tu temu. Ono što sam bila spremna da podelim sa javnošću vezano za tu priču nalazi se u pesmi “Nikada”, poslednjoj na albumu.

Do izlaska albuma “U Nebranom Grožđu”, dosta si radila za druge. S’ obzirom da važiš za veoma talentovanog i cenjenog muzičara, po kom sistemu si birala sa kim ćeš sve sarađivati?
Hm…Već dugo ne radim za druge izvođače. Najviše sam radila u periodu kada sam bila u K2. Uglavnom su me zvali ljudi koji su hteli neku dozu soula ili r&b-a u svojim pesmama, a bazu u pop muzici, a ja sam se trudila da to budu pevači koji imaju pre svega vokalni kvalitet i koliko-toliko pristojan imidž u javnosti. Samim tim, najviše sam radila za Tanju Banjanin i Karolinu Gočevu.

Jedan od najpoznatijih bubnjara Vini Kolajuta, kao i Stingov gitarista Dominik Miler, sarađivali su na tvojim novim pesmama, i koliko smo načuli oni su prosto oduševljeni tobom.
(smeh) Slušaj, sigurno ne spadam u spisak njihovih omiljenih 100.000 muzičara, ali zato oni itekako spadaju u moj! Najlepša stvar kod rada sa njima je rezultat. Lično mislim da njihova genijalnost leži u jednostavnosti i meri, doprinosu samoj pesmi, a ne u tome koliko šesnaestina su odsvirali u sekundi… A naravno da mi je laskalo to što su me tretirali sa poštovanjem i što su učinili da se u radu sa njima osećam slobodno i kao da smo na ravnoj nozi. Mada, činjenica je da, ma koliko se ja njima godinama divila, znala sam šta želim, i nisam se libila da im to prenesem. Na sreću, talasne dužine su nam se poklopile, i meni je to bilo najlakše i najlepše muzičko iskustvo u životu.

Znaš li da mi je jednom prilikom, tvoja sestra Aleksandra, izjavila kako jedva čeka izlazak tvog albuma, jer će tada dobiti pravu i zdravu konkurenciju ;)
Ljubi je sestra.

Koja tematika preovladava u tvojim tekstovima?
Ljubav je uvek vodilja u mom životu, pa je tako i u pesmama. Sada to više nisu one mladalačke poletne ljubavne teme, već teme koje imaju malo ozbiljniji i realniji pristup, a opet beznadežno romantičan (autorka je takva). Ja se na ovoj ploči između ostalog hvatam u koštac sa činjenicom da je ljubav konstantna borba, da se čoveku ponekad čini da tu borbu gubi, da je potrebno mnogo truda i kompromisa, i zalivanja da bi ta biljka uspela…Ja volim istog čoveka već 10 godina, i pišem o stvarima koje se događaju nakon toliko vremena, a u slučaju gde su emocije baš jake.

S obzirom da je i tvoj suprug muzičar, koliko ti je pomogao u realizaciji tvog novog albuma?
Pomogao je što me je trpeo (smeh). Bilo je trenutaka kada sam gubila nadu, dugo sam se mučila tražeći finansijsku podršku za album, i prolazila sam kroz svakakva (ne)raspoloženja. Pretpostavljam da je to pomalo nalik na trudnoću, s’tim što je ova moja malo duže trajala :) A kao muzičar, bio je tu da mi pruži moralnu podršku, da mi da po koji savet…

Koliko puta si bila u situaciji da se nađes “U Nebranom Grožđu”?
Istinski, samo jednom.

Ispravi me ako grešim, ali nedavno si izjavila da ti je podrška tvog oca Kornelija i sestre Aleksandre jako bitna, ali ne i presudna. Zar ne?
Tačno. Mislim da to važi za svakoga ko je iole samostalan i zna šta hoće i šta radi. Ja sam vrlo srećna osoba u tom smislu, vrlo rano sam znala tačno šta hoću, kako hoću, i tu sam poprilično beskompromisna. Primer – kada sam došla na ideju da pozovem Vinija i Dominika da gostuju na mojoj ploči, reakcija mojih najbližih je bila oduševljenje, ali i briga. Strepeli su da je ta ideja suviše megalomanska za okruženje u kom živimo, i da mi se, realno, nikada neće isplatiti. Mene, naravno, ceo taj pristup uopšte nije zanimao, ja sam se na ostvarenje tog plana bacila kao vuk na plen. Onda su oni to negde pretvorili u “još jednu Kristininu tvrdoglavo suludu, ali super ideju”, i to je trajalo sve dok nisu videli lica Vinija i Dominika uživo, i čuli kako sviraju moje pesme. Tog trenutka je priča bila: “Kako se ovoga nisi setila ranije?”.

Pripreme koje su tekle oko novog albuma, da li su bile isključivo usmerene na zvuk, ili i fizički izgled, stajling, scenski nastup…
Sve osim ploče je urađeno pomalo stihijski, hoću reći brzo i “to the point”. Ploču sam snimala godinu dana, i došla sam do tačke ključanja, da je nisam sada izdala, bojim se da bih načisto izgubila početni entuzijazam. Tako da, znajući šta hoću, nije bilo tako teško naći ni pravi look za mene, ni smisliti spot itd. To je prednost imanja nekog muzičkog identiteta – izbori se nameću sami, jer su užasno logični i u skladu sa mojom ličnošću.
Ono na šta sam izuzetno ponosna je dizajn svega što ima veze sa ovim albumom, a to je zasluga firme “Coba & Associates”. Oni su uradili fenomenalan i veliki posao, osmislili print kampanju, a i dosta toga predložili – banere, bedževe, plakate itd. Jako sam srećna što sam ih poslušala, jer sada imam stvarno ozbiljan “paket” u tom smislu. Najvažnije, uspeli su da vizualizuju moju muziku i prenesu paletu mojih osećanja i na omot i na sve prateće sadržaje.

Hit singl ovog leta “Kolena”, za mnoge je pravo osveženje. Otkud ideja da se isti snima na dve lokacije, Hvar i Beograd?
E, to je malo smešna priča, tek kad je spot izasao, skapirali smo da deo sniman u Beogradu svima deluje kao da je sniman na moru, i ispalo je da smo tako hteli, da lokacija u Beogradu “glumi” lokaciju na Hvaru. A bilo je skroz obrnuto. Ja sam želela da napravimo spoj urbanog i morskog, da ta terasa gde pevam bude gradska vreva, i da pravi divan kontrast sa magičnim ostrvom kakvo je Hvar.
A na kraju, sa te terase uopšte se nisu videle okolne zgrade, i ispalo je da je sve na moru. Spot je, inače, smišljan u mom najužem društvu, uz pomoć prijatelja. Tako je i snimljen. Možda ga to i čini specijalnim u smislu neke autentične opuštene atmosfere koju nosi. Nažalost, trake sa “Making of “ materijalom su ukredene zajedno sa tašnom urednice B92 (Vi ste mi medijski partner), i džaba smo snimali sve živo…Molimo poštene lopove da nam ih vrate, neće se od njih l’eba najesti.:)

Bila si u žiriju MTV Adrije za izbor voditelja sa našeg prostora, da li je postojao kasting za glavnu mušku ulogu u tvom spotu “Kolena”?
Ha, ha… Ne, glumca sam odabrala baš davno. Takve stvari planiram ozbiljno i dosta unapred. Videla sam ga na Nescafe reklami, i znala da je pravi za ovu ulogu – gluma mu je bila suptilna i odmerena, a on simpatičan i prijemčiv. Nisam htela nekog manekena, ili drama king-a. Dejan je stvarno fenomenalno odigrao celu stvar, negde je pustio mene da zasijam, a ipak je izazvao mnogo ženske paznje i uzdaha. Muškarci ne mogu da ga smisle. Znači, pun pogodak!

Samo ću te pitati… Mladić iz spota… Ljubiš i grliš se sa njim… ;)
Daaaa? (smeh)
Znaš kako, u spotu “Milo moje” je to ljubljenje, mislim da je ovo urađeno mnogo, mnooogo suptilnije, samo kao nagoveštaj. Starija sam, samim tim i umerenija. Mada, činjenica da imamo čuvenu scenu u “žbunju”, čije su snimanje radoznalo i zadovoljno posmatrali nemački turisti, misleći da snimamo neki švedski akcioni ;)
Ali ozbiljno, uradila sam ono što sam procenila da bi bilo idealno za pesmu i njenu atmosferu. Ljudi kažu da smo uspeli, i svaki put kad odgledaju spot, žele da idu pravo na more i da se strasno bace na maženje sa voljenom osobom…(smeh)

Obično svi nekako tokom leta prave pauzicu, pune baterije… ti si sušta suprotnost… Objavila si album, i trošiš baterije…
Ne zaboravi, ja sam ipak imala Hvar. Mada, to je bilo prilično zamarajuće iskustvo. Ekipa od 15 ljudi spavala je u proseku po 3 sata na noć, mnogo se radilo, jelo, neki su i pili (smeh). Kao neka mini ekskurzija…

“U Nebranom Grožđu” bi u 5 reči opisala kao?
1. Album,
2. Koji,
3. Treba,
4. Da,
5. Poslušate

A Kristina Kovač u 5 reči je…
Iskrena, darežljiva, zahtevna, nežna i teška.

Slobodno vreme koristiš za…
Lenčarenje i uživanje svake vrste. U tome sam baš dobra (smeh).

Da li si iz priče zdrava ishrana, fitnes, dosta vode, anti-stres terapije?
Probala. Smršala. Ugojila se opet. Iskreno, mnogo volim da jedem, i hrana me čini užasno srećnom. Nikada nećemo raskinuti ona i ja.

U kojim situacijama upoređuješ sebe sa drugima?
Nažalost, kada mi je samopouzdanje na nuli.

Pretpostavljam da kuvaš? Koji recept sa zadovoljstvom primenjuješ?
Sve mamine recepte iz sveščice koju je napisala meni i mojim sestrama, i nazvala je “Mama’s burger” (po replici iz šou programa Edi Marfija “Raw”) – najlepše i najobičnije stvari: grašak sa mirođijom, ćušpajz od šargarepe, spanać, gibanicu…

Vrlo rado si se pridruzila akciji B92 i Instituta za transfuziju krvi, nesebično dala svoj doprinos?
Po prvi put sam dobrovoljno dala krv, i osetila sam se odlično što sam učinila nešto što će možda nekome jako značiti. Cela ta ideja sa autobusom na Trgu je odlična, primorava ljude da misle o tim stvarima, i da čine nešto za druge. Od sada ću to redovno raditi.

Vratimo se na album… Posle singla “Kolena”, na redu je…
Hmmm... Ako bude po mome, najlepša pesma na albumu, “Život je ljut”.

Plan promocije za naredni letnji period?
Promocija, promocija, promocija… I da nešto ne pokvarim svojim nastupima. ili ne daj, Bože, istupima u javnosti (smeh)

I za sam kraj ovog prijatnog ćaskanja, otkucaj nam po koji red svojih omiljenih stihova…
Svojih u smislu mojih?
Uh, teško.