Nova metoda za čulo sluha

Iako se u svetu uspešno primenjuje više od dve decenije, u Srbiji je program još u povoju, pre svega zbog nepostojanja Nacionalnog programa za rano otkrivanje oštećenja sluha.

U Srbiji se na 1.000 zdrave dece rađa troje oštećenog sluha, a kod prevremeno rođenih beba njih je četiri odsto. Koliki je ukupan broj gluve dece, sigurnih podataka nema jer nema obaveze prijavljivanja. Kohlearni implant je nada za normalan život, ali je važno da se operacija izvede do druge godine.

"Kod našeg sina Jovana je u 9. mesecu utvrđeno teško obostrano oštećenje sluha. Imali smo sreću da o kohlearnom implantu čujemo od tima lekara sa Instituta za majku i dete", kažu roditelji Jovana Gagića. 

Posle tri godine, Jovan je dečak kao i svaki drugi, priča, razgovara, odgovara.

Program kohlearne implantacije sprovodi se uspešno u 70 zemalja sveta. Implant može da se ugradi i određenoj kategoriji odraslih, ali sa znatno slabijim rezultatima. U Srbiji je prvo dete operisano 2002, ali program je i dalje u povoju.

Jovana Ječmenica, koordinatorka tima za kohlearnu implantaciju, kaže da je jedan od razloga nerazvijen program neonatalnog skrininga, odnosno programa otkrivanja oštećenja sluha u novorođenačkom uzrastu.

"Mi se trudimo, ovde na Institutu za majku i dete, koliko god je moguće, da radimo skrining kod dece s brojnim faktorima rizika, da makar u toj grupi dece na vreme otkrijemo oštećenje", kaže ona.

Smatra se da je, posle otkrivanja gestovnog govora, kohlearna implantacija istorijski pomak u pomoći gluvima. Ipak, prema rečima Jovane Ječmenica, i u struci postoji nerazumevanje. "Dešava se čak negde i u stručnim krugovima da postoji ometanje, da se pacijenti ne upućuju na konsultaciju, na razgovor", kaže ona.

Prema njenim rečima, za dobrobit dece nužno je bolje informisati roditelje i hitno napraviti Nacionalni program za rano otkrivanje oštećenja sluha.