Završen Energetski samit u Zagrebu

U završnoj izjavi devetorica predsednika, na čelu sa domaćinom, hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićm i posebnim gostom, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naglasili su da energenti kao temeljni razvojni resurs moraju biti dostupni svim zemljama i da se neće korisiti kao sredstvo političkog pritiska.

Naglašeno je i da će sve zemlje regiona medjusobno koordinirati i uskladjivati energetsku politiku i još jednom je ponovljeno da je zajednički strateški cilj svih zemalja ulazak u Evropsku uniju, do čega se dolazi, kako je istaknuto, medjusobnim dogovorima i saradnjom, uz uvažavanje različitih interesa.

Predsednik Mesić, koji je pročitao zajedničku izjavu, naglasio je da je to medjudržavni dogovor koji garantuje da se vlastiti energetski interesi neće ostvarivati silom i da se dostupnost energentima neće koristiti kao sredstvo političkog pritiska na druge.

Ruski predsednik Putin je istakao da veruje da će zagrebački sastanak na vrhu biti temelj za otvaranje šireg dijaloga o energetskoj saradnji i da će energenti biti dostupni i zagarantirani svim zemljama, a ponovio je i da je njegova zemlja zainteresivana za nastavak pregovora o prodaji plina u regionu, kao i za stvaranje regionalnog čvorišta za distribuciju nafte i plina.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u svojem izlaganju istakao da će eventualna nezavisnost Kosova stvoriti opasan presedan koji bi mogao da destabilizuje Srbiju, ali i kompletan balkanski prostor, a takav politički presedan sprečio bi jugoistočnu Evropu da koristi sav razvojni i strateški potencijal. Ruskog predsednika danas je primio i hrvatski premijer Ivo Sanader, a prema saopštenju koje je objavljeno iz Vladine kancelarije za odnose s medijima, Sanader i Putin su razgovarali o bilateralnim pitanjima i ukupnom stanju odnosa između Hrvatske i Ruske federacije.

Povodom Energetskog samita, nevladina ekološka organizacija Zelena akcija saopštila je da izvoz ruske nafte preko Jadrana smatra potpuno neprihvatljivim i podsetila da su se i hrvatska javnost i stručnjaci već izjasnili protiv korišćenja Jadrana za prevoz nafte na svetsko tržište i projekta Družba Adrija.

"Za nas nema dileme oko vizije energetske budućnosti Hrvatske: sve resurse energetskog razvoja treba usmeriti na poticanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, uz korišćenje prirodnog plina kao energenta za prelazno razdoblje do potpunog oslanjanja na
obnovljive izvore koje je moguće i nužno postići najkasnije do polovine ovog veka", navodi u saopštenju Zelena akcija.

Na samitu su učestvovali predsednici Hrvatske, Albanije, BiH, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Srbije i Rusije, kao i ministri za strateški razvoj Slovenije i Grčke.

Tadić: Za energetsku saradnju i međunarodno pravo

Šefovi država Zapadnog Balkana u Zagrebu (Beta)

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Zagrebu da jugoistočna Evropa predstavlja most između delova sveta bogatih energijom i regiona koji svoju energiju uvoze, pa je zato za nas od strateške važnosti rešavanje političkih pitanja na Bliskom istoku, u Kaspijskom i Crnomorskom regionu.

Tadić je na energetskom samitu zemalja jugoistočne Evrope rekao da nerešeni konflikti u ovim područjima prete da ugroze postojeće snabdevanje energentima.

Srpski predsednik je naglasio da u regionu bivše Jugoslavije takav problem predstavljaju Kosovo i Metohija.

Prema njegovim rečima, pretpostavka razvoja čitavog regiona je mirno, kompromisno i obostrano prihvatljuvo rešenje budućeg statusa ove srpske pokrajine.

Tadić je podsetio da je Srbija ostaje privržena međunarodnom pravu ali da će braniti svoj suverenitet i teritorijalni integritet vodeći
se evropskim pricipima i misleći na stabillnost svih drugih zemalja koje imaju slične konflikte.

"Eventualna nezavisnost Kosova stvorila bi opasan presedan koji bi destabilizovao ne samo Srbiju već i čitav balkanski prostor kao i mnoge druge regione. Takav politički i međunarodno pravni presedan onemogućio bi jugoistočnu Evropu da koristi sav svoj razvojni geostrateški potencijal", rekao je Tadić.

Putin: Rusija podržava integraciju JIE u EU

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao u svom obraćanju samitu da su balkanske države sve više uključene u evropske integracije: "Mi smo spremni da naše odnose sa njima gradimo preko projekta EU".

"Rusija nikada nije prekršila ni jednu svoju obavezu prema preuzetim ugovorima", kazao je Putin. 

On je rekao da je do danas 73 milijardi kubnih metara gasa i 59 tona nafte otišlo na balkansko tržište, a to je pola od količine koja ide na čitavo evropsko tržište.

"Naglašavam da je dugoročnost osnovno načelo naše energetske saradnje", rekao je Putin i dodao da je Rusija čvrsto rešena da nastavi balkansku saradnju.

Ruske kompanije već su uključene u niz projekata u regionu to je transport nafte s Crnog mora na Mediteran, saradnja oko naftovoda Burgas-Aleksandropolis, kapaciteta do 50 miliona tona.

"Rusija je zainteresovana i za proširenje transporta gasa za Albaniju i južnu Srbiju a pregovori se vode i s bugarskim kolegama. U Makedoniji, Bugarskoj i Srbiji s ulaganjem od 1,5 milijardu dolara radi naša kompanija Lukooil, sarađujemo i sa nemačkim kompanijama poput Simensa", kazao je Putin.