Veliki brat posmatra Britance

Novo sredstvo za praćenje i nadzor građana isprobano je na severu Britanije, ali ako se pokaže kao dobro, vlasti će početi da ga koriste širom zemlje.

I bez pomenutog helikoptera, Britanci znaju da ih posmatraju - stalno i svuda. Prema nekim istraživanjima, Britanija je danas najnadziranija zemlja na svetu. U upotrebi je niz bespilotnih letilica, a širom zemlje je instalirano 4,2 miliona kamera - po jedna na svakih 14 ljudi.

Otuda nije čudo što se u zemlji sve češće vodi debata o tome da li se nalazimo pred rađanjem jednog doslovno orvelovskog sveta, u kome  "Veliki brat" sve posmatra.

Nadzor je toliko sveoubuhvatan da prosečni stanovnik Londona ima verovatnoću da ga fotografišu čak 300 puta dnevno samo zato što se kreće po gradu, kažu pripadnici udruženja Liberti, koje se bori za očuvanje građanskih sloboda.

Za policiju, snimanje i kamere su način da lakše uhvate kriminalce, ali čak i neki policijski funkcioneri smatraju da preterani nadzor uznemirava inače mirne rezidencijalne zone.

Zamenik šefa policije Hempšira, zelene oblasti zapadno od Londona, izjavio je da strahuje da Britanija postaje orvelovsko društvo s obzirom na to da su nekada mirna sela sada puna kablova od kamera.

Sveprisutnost kamera, uz planove vlade da narednih godina uvede digitalne lične karte za sve građane i proširi bazu DNA podataka, dovelo je do zahteva da se čitav proces uspori dok se bolje ne prouče posledice ovakvih planova.

U izveštaju objavljenom pre nekoliko meseci, Kraljevska akademija za inženjering upozorila je na opasnost da povećani nadzor nad društvom može dovesti do gubljenja poverenja pojedinaca u državu i tako, u perspektivi, izazvati više štete nego koristi.

"Država treba da ostane glavni zaštitnik prava građana na privatnost, a ne da sebi daje nova ovlašćenja da narušava privatnost ili povećava nadzor bez jakog opravdanja", kaže se u oprezno sročenoj studiji.

Problem je utoliko složeniji što građani nemaju jasan stav o kamerama i nadzoru. Mnogi ne žele da lično budu pod nadzorom, ali im ne smeta da se oslanjaju na interne kamere kada im je to potrebno.

Kada je zapaljen "Cutty Shark", čuveni trgovački brod iz 19. veka, i to u požaru koji je, po svemu sudeći, bio podmetnut, ozlojeđeni građani su odmah od policije tražili da pregleda snimke kako bi iz njih eventualno otkrila počinioce.

Neki eksperti su čak došli do zaključka da nadzor nije nužno koristan.

Premda je kriminal u pojedinim delovima zemlje opao, studije pokazuju da su interne kamere retko odgovorne za smanjenje zločina. Naprotiv, čak ima dokaza da kamere mogu da podstaknu porast kriminala.

"Ukoliko ljudi budu osećali da su stalno pod nadzorom, to osećanje može da podstakne upravo ono ponašanje koje bi trebalo da spreči", izjavila je Kristi Bol, ekspert za posledice nadzora na društvo i profesor na Fakultetu za biznis Otvorenog univerziteta.

"Kada jednom osetite da su pojačali kontrolu, da se svaki vaš potez prati, počinjete da tražite načine da zaobiđete sistem", izjavila je Kristi Bol.

Kristi Bol smatra i da gubljenje poverenja između pojedinaca i države zbog preteranog nadzora dugoročno može da bude najveći problem i da se, kako je objasnila, pretvori u neku vrstu "samoubistva društva".

Ironija je i to što većina ljudi ne želi da ih vlasti prate i nadziru na svakom koraku, ali mnogi su spremni da otkriju svašta o sebi na Internet sajtu ili u televizijskim emisijama tipa - gde im zadiranje u lični život prija, umesto da ih nervira.

Dragana Aleksić

Tanjug