Midlseks - Džefri Eugenides

Prevela – Aleksandra Čabraja

Zahvaljujući preporukama Opre Vinfri „Šta čitati za leto 2007.“ u Americi je ponovo nastala pomama za knjigom Midlseks Džefrija Eugenidesa, dobitnika Pulicerove nagrade. Tako se ovaj roman, objavljen 2002. godine ponovo našao na top listama najprodavanijih knjiga uskočivši odmah na drugo mesto liste Publišer viklija.

Za sve one koji su možda propustili da pročitaju možda je dobar trenutak da se pozabave ovim krajnje neobičnim romanom.

Pre nego što se pojavio, Midlseks je bio roman koji se sa velikim uzbuđenjem očekivao. Razlog je bio veliki broj obožavalaca prve knjige Džefrija Eugenidesa Virgin Suicides, objavljene 1993. godine. Vrhunac uspeha Virgin Suicides doživela je tokom 1999. godine kada postaje mejnstrim zahvaljujući filmskoj adaptaciji Sofije Kopole.

Skoro deset godina kasnije Eugenides ispunjava očekivanja mnogih napisavši originalnu, epsku priču o sudbini bića koje u sebi objedinjuje oba pola, za koju je nagrađen Pulicerovom nagradom 2002. godine.

Džefri Eugenides je rođen u Detroitu 1960. godine, kao treći sin iz braka u kome su izmešani koreni Grčke i Irske. Dve godine po završetku studija engleskog i kreativnog pisanja na Stanford univerzitetu. objavio je prvu kratku priču. Njegova proza je objavljivana u mnogobrojnim časopisima uključujući i Njujorker i Pariz Rivju.

Pored Pulicerove Eugenides je dobitnik i brojnih stipendija i književnih nagrada. Sa ženom i kćerkom se preselio u Berlin u sklopu nemačkog akademskog programa razmene. Tamo je i nastao veći deo knjige Midlseks. U Berlinu je živeo u kući u kojoj je, prema rečima komšija (koji su čitali Eugenidesove knjige i rado ih sa njim komentarišu na stepeništu ispred kuće) sedamdesetih godina dok je boravio u Berlinu, živeo Dejvid Bouvi.

Eugenidesova početna inspiracija za roman Midlseks bio je Herkulin Barbin, pesnik iz XIX veka koji je pisao o hermofroditima. Ali njegovo iskustvo odrastanja u 70-tim godinama, kada se kako sam kaže, verovalo da ličnost i polno karakteristično ponašanje zavisi od načina na koji ste odgajani, ostavilo je još veći utisak na njegove ideje. I sam Dejvid Bouvi, koji je dosta flertovao svojom androgenošću, bio je Eugenisu jedan od uzora.  Ne manje značajna je i činjenica da su Eugenidesovi roditelji želeli da, posle dva sina dobiju devojčicu koju bi nazvali Mišel. Zbog toga i danas, kad čuje pesmu Bitlsa – Mišel, pomisli da je trebalo da bude žensko.

Siguran u svoju priču o sudbini bića koje u sebi objedinjuje oba pola Eugenis je napisao Midlseks, roman za koji mnogi smatraju da je jedan od najznačajnijih romana objavljenih u poslednjih 25 godina.

Rastući kao devojčica u drugoj generaciji grčkih doseljenika u Ameriku, za Kaliope (ili Kal) Stefanides promene nastaju u pubertetu kada izostanu uobičajene ženske polne promene. Nazvana po epskoj muzi, Kaliope je najređi oblik hermafrodita, i više muško nego žensko, više Kal nego Kaliope. Iako se ovaj podatak otkriva na samom početku, ova knjiga ne prestaje da iznenađuje čitaoca do samog kraja. Kroz Kalovu priču, pisac nas upoznaje sa životom Kalovih babe i dede, roditelja i ostalih članova porodice, kroz koju teče gen, uzrok za Kalovu neobičnu sudbinu. Krećući se kroz vreme, na ovom epskom putovanju, priča počinje od obala turske imperije, preko Detrotita i američkih oblakodera do današnje Evrope, dovodeći čitaoca do zapanjujućih otkrića.

Kroz svet bogat kulturom i istorijom, Eugenides nas vodi u slojevitu, modernu bajku koja ide do same suštine glavnih junaka i potvrđuje da vreme velikih pisaca još nije prošlo.

Klasik novog milenijuma!

„Posle više decenija, ponovo se sećam umrlih prababa i pradedova, davno izgubljenih rođaka, nepoznatih srodnika ili, u slučaju ukrštenih porodica, kao što je moja, svih njih zajedno. I zato, pre nego što bude kasno, želim sve da zabeležim: putovanje ovog gena kroz vreme. Pevajte sada, o muze, o recesivnoj mutaciji mog petog hromozoma...

... oprostite ako ponekad zvučim pomalo homerovski. I to nosim u genima.“

616 str, broš povez
Izdavač: Mono i manjana