Srpska izložba na Bijenalu

"Danas, kada Srbija nastupa prvi put samostalno na Venecijanskom bijenalu, posle razarajuće i dramatične bliske prošlosti, odgovornost novog početka prelama se i kroz nimalo lak zadatak selektora: kako izborom autora, na najbolji mogući način predstaviti energiju nultog trenutka i dati uvid u kreativnu dinamiku jedne zajednice koja, iako praćena ogromnim teškoćama, nije jenjavala, već opstajala kreativno veoma bogata, dinamična, mada često spolja nevidljiva", primetio je Veličković.

Nastup Srbije na najprestižnijoj evropskoj smotri savremene umetnosti, koji je, u poslednji čas realizovan zahvaljujući pokroviteljstvu predsednika Srbije, Bajić je raščlanio u tri celine.

Prvi segment izložbe, nazvan "Jugomuzej", predstavlja filmski osvrt na nacionalno kulturno nasleđe.

Drugi deo, "Bekap", publici treba da približi unutrašnji svet umetnika, a treći, "Reset", da pomoću šest, za ovu priliku specijalno izrađenih, skulptura oslika pejsaže nove Srbije.

Izložbu će pratiti i vrhunski urađen katalog sa tekstovima na srpskom, engleskom i italijanskom jeziku sa uvodnikom Veličkovića koji je kao komesar izložbe odabrao Bajića da Srbiju predstavlja na Venecijanskom bijenalu.

O Bajićevom radu u Katalogu su i tekstovi Biljane Srbljanović, Lidije Merenik, Jovana Stokića, Maje Ćirić, selektora ovogodišnjeg beogradskog Oktobarskog salona Lorana Heđija, kao i skice, crteži i fotografije Bajićevih skulptura.

Veličković kaže da je onog momenta kada je primio vest da ga je ministarstvo kulture imenovalo za komesara izložbe znao koga će izabrati za autora prvog samostalnog srpskog nastupa u Veneciji. Bajić je poptuno autentična ličnost, čiji se rad ne uklapa u šeme, trendove, stilove, već predstavlja "evoluciju u kontinuitetu", kaže Veličković za vajara sa dvadesetpetogodišnjim umetničkim stažom koji je i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Po oceni komesara izložbe, Bajić je dostojan autor složenog trenutka u kome se kao društvo nalazimo.

Posebnim i autentičnim pristupom skulpturi, ali i angažmanom čoveka i umetnika, on uspešno povezuje prošlo i savremeno, nasleđe, tradiciju, identitet prostora sa koga dolazi i refleksiju najsavremenijih tokova skulpture danas, smatra Veličković.

Jedan od vodećih srpskih vajara srednje generacije Bajić (1957), koji je osamdesetih i devedesetih godina XX veka obeležio jugoslovensku i srpsku umetnost, kaže da se za Venecijansko bijenale spremao sa osećanjem velike odgovornosti. Napominjući da su radovi na izvođenju skulptura bili iscrpljujući , on je rekao da je pokušao da sklopi izložbu koja se bavi novim počecima, ali sa svešću o proteklim vremenima i pejzažima koji su nam iz tih vremena ostali u memoriji.

"Otuda potreba za novim skulpturama, za preispitivanjem, ali i uživanjem u mediju kojim se bavim", zaključio je Bajić koji je na Bijenalu u Veneciji trebalo da nastupi još 1993. godine, ali je zbog sankcija uvedenih našoj zemlji njegov nastup otkazan. Političke (ne)prilike, dugo čekanje na fomriranje Vlade Srbije i izostanak budžeta, doveli su u pitanje i ovogodišnje učešće Bajića na Venecijanskom bijenalu, na koje je, ipak stigao intervencijom predsednika Tadića.

Pored savreme umetnosti iz vizure Bajića, čija će izložba predstavljati Srbiju, publika u Veneciji će imati priliku da vidi i radove našeg slikara Zorana Naskovskog.

On će nastupiti po ličnom izboru selektora Venecijanskog bijenala Roberta Stora koji se sa stvaralaštvom Naskovskog upoznao prošle godine na beogradskom Oktobarskom salonu kada je bio predsednik žirija. Tada je instalaciji Naskovskog "Crno i belo" pripala nagrada Salona.