Rad na novoj rezoluciji o Kosovu

Očekuje se da bi tekst mogao biti usaglašen u junu, dok diplomate UN prate i razvoj događaja na političkoj sceni Srbije. Članicama SB je već dostavljen prvi nacrt rezolucije koji su pripremile nemačke i američke diplomate. Taj tekst za osnovu ima plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti, a zapadne diplomate pokušavaju da nađu balans i premoste jaz sa Moskvom, koja traži nastavak pregovora.

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za B92 ocenjuju koliko će izbor Tomislava Nikolića na čelo srpskog parlamenta imati uticaj na odluku o Kosovu.

Obrad Kesić za B92 kaže da se politika SAD-a prema Srbiji neće bitno promeniti, a da će pojedine institucije i američki političari ovu situaciju predstaviti kao dodatni razlog zašto Kosovo treba da postane nezavisno.

"Oni koji su već duže vremena govorili da Srbija ne napreduje sa reformama, da se antidemokratski blok ponovo stvara, oni sada likuju i kažu ’Evo, šta smo vam rekli, sada ovo treba iskoristiti kao glavni argument zašto Srbija ne može da upravlja Kosovom’", kaže on.

"Među takvima su Međunarodna krizna grupa, nevladine organizacije, ljudi iz Stejt departmenta, poput Nika Bernsa i Dena Frida, a da ne govorim o Kongresu", smatra Kesić.

"Sam izbor Tomislava Nikolića, što se tiče američke politike, ne znači neku naglu promenu u odnosima Amerike i Srbije, sada će biti nešto više jedna negativna retorika, ali znajte dobro, Amerikanci uvek kada je u pitanju izbor između demokratije i stabilnosti uvek izaberu stabilnost“, kaže Kesić.

Direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir Danijel Server smatra da će izbor Nikolića sigruno uticati na na dalje zatezanje Vašingtona u vezi sa Kosovom. 

"Teško je predvideti bilo šta, ali izbor Nikolića za presednika Skupštine Srbije nije značajna vest u Vašingtonu. Sa druge strane, u jeku su pregovori o Kosovu i sada je upućena jasna poruka zašto se dovodi u pitanje ostanak Kosova pod suverenitetom Srbije, što će verovatno otežati i pregovaračku poziciju Beograda", kaže on.

"Naime, u Vašingtonu će preovladati mišljenje da Beograd nije partner sa kojim se može delotvorno sarađivati. Pored toga, Nikolićeva stranka je bila umešana u etničko čišćenje devedesetih godina prošlog veka, što bi otežalo reintegraciju Kosova u Srbiju”, kaže on.

Berns: Majska rezolucija

SAD se nadaju da će Savet bezbednosti UN tokom ovog meseca glasati za rezoluciju, koja će ponuditi nezavisnost za dva miliona Albanaca na Kosovu, izjavio je danas u Berlinu američki državni podsekretar Nikolas Berns.

"Mi jako podržavamo plan Ahtisarija", rekao je Berns novinarima u Berlinu, pred sastanak političkih direktora ministarstava ministarstava spoljnih poslova članica Grupe 8.

"Mislimo da sada postoji većinska podrška u Savetu bezbednosti za taj plan, u stvari veoma jaka podrška", dodao je visoki američki zvaničnik.

Berns je rekao da će SAD raditi s Britanijom, Francuskom, Nemačkom i drugim zemalja na rezoluciji, izrazivši nadu da to će dovesti "do glasanja ovog meseca kao i do nezavisnosti Kosova".

AP: Bitka između predloga SAD-EU i Rusije

SAD i Evropa su otpočele bitku protiv Rusije o utvrđivanju konačnog statusa Kosova, tako što ključne zemlje sa Zapada traže od Saveta bezbednosti UN da Kosovu daju međunarodno nadgledanu nezavisnost, dok Rusija traži još pregovora.

Duboka podela između stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo veta, uključujuhi SAD, Britaniju, Francusku i Rusiju, nagoveštava tešku borbu za postizanje dogovora o budućnosti Kosova, ocenjuje večeras američka agencija AP.

Predstavnici 15 zemalja Saveta bezbednosti održali su sinoć neformalni sastanak na kojem se raspravljalo o "protivničkim delovima nacrta rezolucije", a to je bio, prema navodima diplomata, preliminarni razgovor.

Reakcije Prištine

U Prištini se navodi da izbor Tomislava Nikolića na čelo srpskog parlamenta predstavlja dokaz da Beograd ne može da se oslobodi politike iz devedesetih godina. 

Za razliku od medija, koji su izbor Tomislava Nikolića komentarisali u svetlu statusnog procesa i pogoršavanja pozicije Beograda sa, kako je ocenjeno, jednim ultraradikalom u najužem državnom rukovodstvu, izbor jednog od najradikalnijih srpskih političara u prištinskim zvaničnim krugovima komentarisan je u prvom redu kao unutrašnje srpsko pitanje.

Nisu, međutim, izostale ni službene projekcije koje se bave pozicijom kosovskih Srba koji su do sada bili tradicionalno upućeni na Beograd.

Premijer Kosova Agim Čeku ocenio je da je izbor Nikolića pokazao da ova zemlja nema snage da se bori sa svojom prošlošću.

Lider opozicije Hašim Tači ocenio je da poslednji događaji u Srbiji predstavljaju najgore moguće rešenje za srpsku zajednicu: "Potrebno je da Srbi sada preuzmu svoje odgovornosti u okviru kosovskih institucija i uključe se u radne grupe za pripremu ustava, izbora i državnih simbola", kazao je on.

No, kosovski Srbi nisu jedinstveni u oceni izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine.

Za razliku od predsednika SNV-a Milana Ivanovića, potpredsednica tog tela Rada Trajković je razočarana. Ona smatra da se politička scena u Srbiji vraća unazad jer poslednjih dana sve više liči onu iz 1998. i 1999. godine.

"Nezavisnost koja se podrazumeva"

Dokument - u koji je uvid imao "Koha ditore" - eksplicitno ne pominje, ali podrazumeva nezavisnost, jer se u tekstu daje podrška preporukama izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti i stavlja van snage Rezolucija 1244 iz 1999. godine.

U 1. tački rezolucije ističe se da će se ona ostvarivati na osnovu Poglavlja 7 Povelje UN, kojim se dozvoljava uspostavljanje i preduzimanje mera kako bi se "uspostavili mir i međunarodna bezbednost".

U tački 2 dokumenta navodi se da rezolucija ponovo afirmiše "opredeljenje za multietničko i demokratsko Kosovo koje treba da jača regionalnu stabilnost".

U tački 3 se navodi da će "priznati napredak u ostvarivanju standarda" i "poziva na nastavak ostvarivanja standarda u skladu sa evropskim partnerstvom".

U tački 4 predloga rezolucije piše da se "izražava odlučnost da se ne toleriše bilo koji oblik nasilja, provokacija ili pretnji".

U tački 5 ističe se da je Kosovo poseban slučaj pošto, kako se navodi, treba priznati okolnosti - uključujući raspadanje Jugoslavije, nasilje i represiju devedesetih godina i period administriranja UN, "koje Kosovo čine posebnim slučajem".

I dok rezolucija ne spominje reč nezavisnost, ona je podržava u tački 6, u kojoj "daje podršku preporukama posebnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova".

U tački 7 rezolucija daje mandant za međunarodnog civilnog administratora, sa ovlasćenjima koja su opisana u aneksu IX paketa Ahtisarija, koja se u predlogu rezolucije naziva "rešenje".
U tački 8 daje se mandat misiji EU u oblasti policije i pravosuđa, dok tačka 9 daje mandat međunarodnom vojnom prisustvu.

U desetoj tački se opisuje prestanak važenja Rezolucije 1244 i ističe da se mandat UNMIK-a i Kfora nastavlja u periodu od 120 dana, koji je nazvan periodom tranzicije, do kada bi novo međunarodno prisustvo prema ovoj rezoluciji trebalo da preuzme mandat.

"Odredbe ove rezolucije zameniće odredbe prethodnih rezolucija o Kosovu", navodi se u tački 11, dok je tačkom 12 predviđeno da se "sve strane povinuju obavezama prema ovom rešenju".

Poslednja tačka "ponovo ističe hitnu potrebu za većim napretkom u povratku raseljenih lica i izbeglica", piše "Koha ditore".