Jonas Riderstrale: Papa je najbolji fanki biznismen

„Sveti gral uspeha je da budete jedinstveni, drugačiji, a to se može postići tako što ste u top formi ili ste seksi“

S nezvaničnom titulom najznačajnijeg savremenog guru menadžera švedski ekonomista Jonas Riderstrale uspeo je da, kako sam kaže, zaradi prilično novca a da se pri tom sam ne bavi nijednim konkretnim biznisom.

Umesto toga, zarađuje održavanjem predavanja, prodajom svojih knjiga i davanjem konsultantskih usluga mnogim multinacionalnim kompanijama. Riderstrale bi, tako, trebalo da bude živi dokaz svoje teorije da su savremeni svet i savremeni biznis postali fanki, i da je za uspeh presudno biti jedinstven i seksi.

Šta je najvažnije da znam kako bih postala uspešan i bogat biznismen?

Sveti gral uspeha je sposobnost da stvorite i održite privremeni monopol, da u jednom prostoru i vremenu budete jedinstveni. Pablo Pikaso, Majkrosoft, Madona, to je taj isti osnovni princip. Uspeh je često pogrešno shvaćen, kao da biti uspešan znači biti bolji. To nije istina. Bitno je biti drugačiji. Ali to zahteva puno stvari.

Jeste li vi jedinstveni, odnosno uspešni?

Postoje dva osnovna načina kako biti jedinstven. Prvi je da budete u ekstremno dobroj formi, da ste odlično prilagođeni aktuelnim poslovnim uslovima, ili da ste seksi, to jest atraktivni, a to se može biti na beskrajno mnogo načina. Moja žena kaže da nisam baš u top formi, ali da sam i dalje prilično uspešan.

Biznis ne treba da bude dosadan

Ridestrale i Kjeli Nordstrom su autori knjiga 'Fanki biznis' i 'Karaoke kapitalizam'

Što znači da ste seksi?

Da, ali ne na način Breda Pita i Anđeline Džoli. Biti seksi znači da ste sposobni da ljudima date smisao u svetu u kojem su mnogi tradicionalni proizvođači smisla, kao što je crkva, izgubili svoju ulogu i značaj.

Jeste li se obogatili od svoje seksepilnosti?

Recimo da sam ovako zaradio više novca nego dok sam deset godina čitao knjige u biblioteci Štokholmske škole za ekonomiju, što mi je bilo neophodno da bih ovo sada mogao da radim.

Savremeni svet opisujete kao fanki. Šta ste hteli da kažete tim terminom?

Upotrebio sam taj termin zato što mnogi veruju da biznis treba da bude dosadan, da u njemu dominiraju ljudi između 45 i 55 godina obučeni u stroga poslovna odela s kravatom, a mislim da savremeni biznis mora da ode dalje od toga. Umesto efikasnosti i produktivnosti, biznis treba da bude fanki – dakle, da bude usredsređen na inovativnost.

Dobro, šta je primer fanki biznis poteza?

Na primer, papa Jovan Pavle Drugi je, u pokušaju da dođe do mlađih vernika, snimio CD s rep pesmama pod naslovom Abba Patre. Ako je to mogao on kao vođa prilično konzervativne organizacije, onda mislim da možemo svi. Kada je svet postao fanki, kako vi kažete, ko je uzrokovao tu promenu u svetu?

Svet se, naravno, oduvek menjao i prolazio je kroz mnogo manjih ili većih tranzicija, ali ono što je sada specifično je da istovremeno doživljavamo nekoliko promena – u tehnologiji, u institucijama koje prolaze kroz ekstremnu deregulaciju. Osim toga, sve više odluka donose pojedinci, prošlo je vreme vladavine institucija. I konačno, menjaju se i naši sistemi vrednosti – stare dogme i vrednosti gube na značaju. Sve to zajedno čini sveopšte promene u kojima danas živimo.

Ako je dosad vodeća krilatica bila Kupujem, dakle postojim, kao što ste rekli, šta će, prema vašem mišljenju, biti novi moto fanki sveta?

Mislim da je to i dalje jedan od važećih motoa. Ideja iz 1776, kada je umesto sveta u kojem se položaj nasleđuje stvoren onaj u kojem se zaslužuje, sada je obogaćena insistiranjem na izgledu, kako bih rekao, parishiltonizacijom sveta. Dakle, u ovom svetu niste ono šta radite nego ono što jeste, odnosno poznati ste po tome što ste poznati. Sada su se spojila načela da sami treba nešto da postignete sa željom za 15 minuta slave. To su Jin i Jang savremenog društva.

Opisujete svet koji se praktično raspada. Zašto, kao što kažete, tradicionalna porodica nije uspela da opstane u fanki svetu?

Zato što je to institucija koja ne odgovara svakom, a mi smo doskora verovali u univerzalna rešenja i velike sisteme. Ja sam, na primer, oženjen, i planiram da ostanem oženjen do kraja života, ali to što odgovara meni ne znači da takvo rešenje treba da namećem drugima. Sada u svetu ne postoji institucionalni vakuum. Umesto nukleusa porodice, imamo mnogo različitih institucija.

Koja od njih modernom čoveku može da zameni porodicu?

To su različita umrežavanja. Na primer, možete da imate muža, nekoliko ljubavnika, uz to nekoliko bivših muževa, decu... Mogućnosti su ogromne, ograničene su samo vašom maštom.

Svet se promenio

Može li normalan čovek da preživi u takvom haosu?

Ne verujem da postoji normalan čovek. Moj prijatelj psihijatar često mi kaže da svaki čovek deluje normalno. Sve dok ga ne upoznaš.

Šta ako odlučim da ne želim da budem deo tog fanki sveta, ako želim da imam tradicionalnu porodicu i da živim u nacionalnoj državi koja je, kako vi kažete, mrtva? Koje su mi onda perspektive?

Ako je to vaš izbor, ja bih rekao da je to fanki. Fanki nije ono što ja mislim, nego što vi mislite. Ako vi želite da se udate i da imate 2,5 deteta, lepu kućicu i da vozite volvo, radite od devet do pet, to je u redu.

Moja knjiga je reakcija na činjenicu da su nam poslednjih 100 godina drugi propisivali šta je dobro za nas, a šta ne. Mislim da se svet u tom smislu promenio.

Zvuči dobro u teoriji, ali praksa vas demantuje. Na primer, najveći broj građana Srbije glasa za Srpsku radikalnu stranku i želi da živi u nacionalnoj državi. Ali, fanki svet ne odobrava Srbiji takav fanki izbor?

Mislim da je to pitanje pomaganja ljudima da se nose s nesigurnošću koja je prirodna posledica situacije kada morate da donosite mnogo odluka. Pravljenje izbora može da optereti. Ne znam puno ljudi koji idu da kupe nov mobilni telefon, i kada vide 197 različitih modela, kažu – super! Sloboda može biti dobra i loša, i može da zbunjuje. Ali, znate šta, nedostatak slobode je sigurno samo loš. Mislim da je prirodno da se, kada se svet menja kao što je to sada slučaj, ljudi grčevito drže za tradicionalne stvari. Ako ispred svake stavke u mojoj knjizi u kojoj opisujem šta je budućnost sveta stavite ne, dobićete politički program Žan-Marija le Pena ili Hajdera. Koliko je fanki američka spoljna politika?

Mislim da je to prava liderska dilema. Nije dilema birati između dobrog i lošeg; da je tako, i ja bih mogao da budem svetski lider. Liderstvo znači birati između dobrog i dobrog i lošeg i lošeg. To je bila priroda odluke da se napadne Irak. Da li je to dobro ili loše, to nije poenta. Glavno pitanje je da li će to biti uspešno. A ja veoma teško mogu da zamislim kako bi aktuelna strategija mogla da reši probleme. Za samu Ameriku to može da ima ozbiljne ekonomske posledice i o tome se već vodi javna debata u SAD. Time što su s Bin Ladenom i Al Kaidom napravili od Amerike manje atraktivnu zemlju, u koju ljudi kao što smo vi i ja, koji bi možda želeli da odu tamo i osnuju kompaniju, sada neće otići. Mere Bušove administracije u tom smislu su već vidljive i već je manje naučnika iz inostranstva koji odlaze u Silikonsku dolinu da rade. To im može napraviti velike probleme u budućem ekonomskom razvoju.

Predložili ste da se Ujedinjene nacije ukinu i da umesto toga ustoličimo ujedinjene korporacije. Dok se to ne desi, ko vlada svetom?

Desilo se uskrsnuće države čuvara, delimično zbog toga što veoma opasna oružja mogu da završe u rukama privatne vojske. Da bih vam to objasnio, upotrebiću jednu paralelu. Amerika je objavila rat drogi kako bi rešila taj problem u svojoj zemlji. Ali, Amerika je nacionalna država i njoj je potreban neprijatelj koji je takođe nacionalna država, zato ide u Panamu, Kolumbiju... Onda je usledio rat protiv terorizma, dakle SAD idu u Avganistan, Irak... Ali, globalna plemena drugačije su organizovana i nacionalna država ne može da izađe na kraj s njima.

Za kraj, prodajte mi neku dobru biznis ideju od koje bih mogla da se obogatim. U šta biste vi uložili?

Ja bih uložio u sebe. Čim uložite novac u nešto što zavisi od tuđeg znanja, a znanje je danas najvažniji resurs, po definiciji ćete postati zavisni. Ne mogu da shvatim zašto bi vam taj neko onda dao deo svog novca.