Razno
Na današnji dan, 22. jun
Danas je ponedeljak, 22. jun. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:02
22.6.2026.
2 h
Četvrtak, 26.04.2007.
11:53
Mora se pregurati mesec sa 4.000 dinara
Među socijalno ugroženima ima i onih koji ne žele da rade, ali i nesposobnih za posao koji moraju da prežive i izdržavaju porodicu sa samo 4.000 do 8.000 dinara mesečno, koliko im država daje
Od socijalne pomoći u Srbiji žive 56.162 porodice, odnosno 144.828 osoba, koje od države prime mesečno od 4.000 do 8.000 dinara, zavisno od broja članova porodice. Ali, svi ne dobijaju novac tokom cele godine jer radno sposobnima se pomaže najviše devet meseci.
Za vreme leta socijalne ustanove ne isplaćuju te naknade radno sposobnim građanima (po 4.000 dinara), bez obzira na to koliko su ugroženi, jer se računa da u to vreme imaju šansu da negde zarade za život. Porodice koje imaju više od pet ukućana dobijaju svih 12 meseci po oko 8.000 dinara.
U Beogradu novčanu pomoć prima 6.101 porodica, dok je u ostalim industrijskim gradovima Srbije taj problem još izrazitiji. Snežana Jovanović, rukovodilac u Centru za socijalni rad Palilule, kaže da je većina siromašnih ljudi koji primaju pomoć radno sposobna.
- Prestajemo da isplaćujemo novčanu pomoć obično u letnjem periodu, od juna do septembra, kada postoji veća mogućnost da ljudi negde nađu posao, pa makar i sezonski. Iako pomoć nije velika, prema Zakonu prekidamo od juna do septembra da je dodeljujemo, jer ona može da bude nestimulativna. Kada se uzme u obzir da osim pomenute pomoći dajemo i druge beneficije, onda se dolazi do problema jer zato ljudi neće da rade - ističe Jovanovićeva i dodaje da se tokom zime novac redovno isplaćuje, a ugroženima se pomaže i nabavkom ogreva.
Oni koji nisu sposobni za rad, recimo zbog zdravstvenih problema, neophodno je da socijalnom radniku donesu odgovarajuću medicinsku dokumentaciju i tada mu se dodeljuje pomoć na neograničen period. Stariji građani koji imaju između 60 i 65 godina, a žive sami, takođe imaju pravo na tu takozvanu neograničenu pomoć države. Ako neka osoba iz ove socijalne kategorije ima punoletnu decu i žive u istom domaćinstvu, a deca su im nezaposlena, ti ljudi takođe imaju pravo na novčanu pomoć i ona se zaračunava kao propuštena zarada.
Veliki broj ljudi, kažu u palilulskom Centru, nije upoznat sa procedurom za dobijanje socijalne pomoći, što stvara velike probleme. Nadežda Marković, socijalni radnik, kaže da nevolju tim ljudima samo komplikuju neodgovorni socijalni radnici koji im obećavaju svu pomoć ovoga sveta, a u suštini ništa ne preduzimaju da bi im zaista pomogli.
Zaposleni u socijalnim centrima, bez izuzetka, međutim, ističu da društvo u Srbiji ima izražene predrasude prema socijalnoj grupi, a posebno još ako su to Romi.
- Većina naših štićenika, ako uspe da se izdigne iz te kategorije, želi da izbriše sve tragove koji ga vezuju za tešku prošlost. Tako smo imali slučaj Romkinje koja se zaposlila, a zatim promenila ime. Ako se snađu, većina tih ljudi nam se više ne javlja, jer ne žele da se sazna da su bili štićenici socijalne ustanove. Naravno, to je sve zbog društva koje je puno predrasuda.
- Pokušali smo da se dogovorimo sa "Gradskim zelenilom" i ostalim komunalnim preduzećima da zapošljavaju naše štićenike, ali uvek dobijamo odgovor da te osobe ne žele da rade. Ipak, najveći problem imamo sa tržištem rada. S tom službom smo u nekoliko navrata zakazivali sastanke, ali niko nije dolazio, uprkos obećanjima - navodi Markovićeva.
Na kraju, ističe naša sagovornica, često se neki problem može rešiti samo preko privatnih veza, pa ostaje otvoreno pitanje kako država zaista pomaže ljudima sa društvene margine. Snežana Jovanović dodaje da su se promenom postojećeg zakona stekli odlični okviri za efikasniji rad socijalnih službi, ali da te institucija nisu bile pripremljene za pomenute izmene.
Za vreme leta socijalne ustanove ne isplaćuju te naknade radno sposobnim građanima (po 4.000 dinara), bez obzira na to koliko su ugroženi, jer se računa da u to vreme imaju šansu da negde zarade za život. Porodice koje imaju više od pet ukućana dobijaju svih 12 meseci po oko 8.000 dinara.
U Beogradu novčanu pomoć prima 6.101 porodica, dok je u ostalim industrijskim gradovima Srbije taj problem još izrazitiji. Snežana Jovanović, rukovodilac u Centru za socijalni rad Palilule, kaže da je većina siromašnih ljudi koji primaju pomoć radno sposobna.
- Prestajemo da isplaćujemo novčanu pomoć obično u letnjem periodu, od juna do septembra, kada postoji veća mogućnost da ljudi negde nađu posao, pa makar i sezonski. Iako pomoć nije velika, prema Zakonu prekidamo od juna do septembra da je dodeljujemo, jer ona može da bude nestimulativna. Kada se uzme u obzir da osim pomenute pomoći dajemo i druge beneficije, onda se dolazi do problema jer zato ljudi neće da rade - ističe Jovanovićeva i dodaje da se tokom zime novac redovno isplaćuje, a ugroženima se pomaže i nabavkom ogreva.
Oni koji nisu sposobni za rad, recimo zbog zdravstvenih problema, neophodno je da socijalnom radniku donesu odgovarajuću medicinsku dokumentaciju i tada mu se dodeljuje pomoć na neograničen period. Stariji građani koji imaju između 60 i 65 godina, a žive sami, takođe imaju pravo na tu takozvanu neograničenu pomoć države. Ako neka osoba iz ove socijalne kategorije ima punoletnu decu i žive u istom domaćinstvu, a deca su im nezaposlena, ti ljudi takođe imaju pravo na novčanu pomoć i ona se zaračunava kao propuštena zarada.
Veliki broj ljudi, kažu u palilulskom Centru, nije upoznat sa procedurom za dobijanje socijalne pomoći, što stvara velike probleme. Nadežda Marković, socijalni radnik, kaže da nevolju tim ljudima samo komplikuju neodgovorni socijalni radnici koji im obećavaju svu pomoć ovoga sveta, a u suštini ništa ne preduzimaju da bi im zaista pomogli.
Zaposleni u socijalnim centrima, bez izuzetka, međutim, ističu da društvo u Srbiji ima izražene predrasude prema socijalnoj grupi, a posebno još ako su to Romi.
- Većina naših štićenika, ako uspe da se izdigne iz te kategorije, želi da izbriše sve tragove koji ga vezuju za tešku prošlost. Tako smo imali slučaj Romkinje koja se zaposlila, a zatim promenila ime. Ako se snađu, većina tih ljudi nam se više ne javlja, jer ne žele da se sazna da su bili štićenici socijalne ustanove. Naravno, to je sve zbog društva koje je puno predrasuda.
- Pokušali smo da se dogovorimo sa "Gradskim zelenilom" i ostalim komunalnim preduzećima da zapošljavaju naše štićenike, ali uvek dobijamo odgovor da te osobe ne žele da rade. Ipak, najveći problem imamo sa tržištem rada. S tom službom smo u nekoliko navrata zakazivali sastanke, ali niko nije dolazio, uprkos obećanjima - navodi Markovićeva.
Na kraju, ističe naša sagovornica, često se neki problem može rešiti samo preko privatnih veza, pa ostaje otvoreno pitanje kako država zaista pomaže ljudima sa društvene margine. Snežana Jovanović dodaje da su se promenom postojećeg zakona stekli odlični okviri za efikasniji rad socijalnih službi, ali da te institucija nisu bile pripremljene za pomenute izmene.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare