Teško do priznanja diplome

Rusija

U Rusiji je jedna od najvećih prepreka postupak priznavanja i utvrđivanja ekvivalentnosti prethodnog obrazovanja sa ruskim.

Nijedan fakultet nije moguće upisati bez svedočanstva i ekspertize u proceduri nostrifikacije i vrednovanja prethodno stečenog obrazovanja, u skladu sa Lisabonskom konvencijom iz 1997. godine, koji vrši moskovski Centar za međunarodnu obrazovnu delatnost.

Direktor Centra Aleksej Bikov u izjavi Tanjugu objasnio je da uz zahtev da se diploma nostrifikuje, odnosno utvrdi njena autentičnost i originalnost ili izvrši poređenje do tada stečenog obrazovanja, treba podneti original diplome, dve overene fotokopije prevedene na ruski i prilog sa predmetima i akademskim časovima provedenim na nastavi.

"Nema posebnog niti privilegovanog odnosa prema nekom univerzitetu. Procedura je za sve ista i nas ne interesuje ni zemlja ni rejting univerziteta, jer to interesuje univerzitete i poslodavce, a mi radimo sa dokumentima", rekao je Bikov.

U ekspertskom zaključku određuju se nivo: ili se potvrđuje da je stečen nivo bakalaureata, specijaliste, magistra (pri čemu to univerziteti ne mogu da umanjuju, pa da studente upisuju na niže godine) ili da odgovara određenom stepenu ili klasi (završenoj godini) ruskog obrazovanja.

U slučaju kada ne može da se utvrdi ekvivalentnost godine, sam fakultet utvrđuje na koju godinu i koje ispite treba budući student da položi.

Uz paket dokumenata, potrebno je platiti oko 100 evra (3.640 rubalja) na ime državne dažbine, za registraciju odnosno arhiviranje predmeta (koji se čuva 70 godina) i za ekspertizu.

Univerziteti u Rusiji su od 2003. uveli osnovne principe Bolonjske konvencije, a do 2010. godine trebalo bi da imaju potpuno harmonizovan sistem visokog školstva sa evropskim standardima.

Specifičnost je da kod prelaska sa našeg fakulteta na ruski, čak i kada se priznaju svi ispiti, treba položiti predmete koji se kod nas uče u srednjoj školi, kao što su filozofija, psihologija, istorija...

Za nas je neobično i da se na, na primer, na Filološkom fakultetu polaže ispit iz matematike, poznavanja prirodnih nauka ili istorije Rusije.

Za studiranje na ruskom univerzitetu treba položiti i test iz znanja ruskog jezika, čega mogu biti oslobođeni studenti koji su na fakultetima polagali taj predmet, uz priloženu ocenu, i oni koji su srednji stepen stekli u Rusiji.

Austrija i Nemačka

Austrija je jedna od mnogobrojnih evropskih zemalja u kojoj vlasnici diploma iz Srbije, koji žele da se zaposle u struci, moraju da nostrifikuju diplome, za šta je potrebno proći trnovit put.

Za priznavanje nosilac diplome mora najpre da se obrati nadležnom fakultetu, na čijoj katedri se razmatra njegova molba, upoređuju fondovi časova i sadržaji i odlučuje o prihvatanju predmeta.

Posle više nedelja, često i meseci, podnosilac molbe za priznavanje diplome dobija dopis u kojem je navedeno koje ispite mora dodatno da polaže da bi mu bila priznata diploma.

Često priznavanje diplome podrazumeva polaganje velikog broja dodatnih ispita, što je u nekim slučajevima ravno gotovo čitavom prethodno završenom fakultetu u Srbiji.

Za priznanje inostranih diploma u Nemačkoj, zemlji sa 16 federalnih jedinica, nadležna su pokrajinska ministarstva za nauku i kulturu, koja za sve diplome stečene van zemlje i Evropske unije, imaju ista ''pravila igre''.

U najvećoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji, u kojoj živi najviše stranaca, od 2005. godine zapravo ni ne postoji klasičan proces nostrifikovanja inostranih diploma.

Nadležno ministarstvo izdaje uverenje o mogućnosti "nošenja"  jednog inostranog stepena stručne spreme u Nemačkoj, odnosno toj pokrajini. Ta potvrda košta 100 evra i sadrži lične podatke o nosiocu određenog stepena obrazovanja, o tome kakav stepen može imati u Severnoj Rajni Vestfaliji i kojem to završenom fakultetu u Nemačkoj odgovara.

Za to uverenje potrebno je da se overena kopija diplome sa overenim prevodom pošalje u Ministarstvo, ali se tim dokumentom automatski ne dobija nemacki stepen stručne spreme.

Uverenjem se reguliše samo ovlašćenje za određeni stepen stručnosti, ali ne i pitanje koliko je određeni inostrani stepen strucne spreme vredan u poređenju sa nemačkim.

U slučaju da želite da obavljate neku delatnost, neophodno je da odgovarajuća nadležna institucija, kao što su Industrijska i trgovinska komora, Inženjerska komora, Lekarska komora i druge strukovne organizacije, daju ''zeleno svetlo''.

Na primer, u Lekarskoj komori u Diseldorfu pojedinačno se obrađuje svaki slučaj kada je reč o diplomama medicinskih fakulteta iz Srbije, odnosno zemalja koje ne pripadaju EU.

U toj pokrajini se ne mogu, recimo, nostrifikovati počasne doktorske i druge titule, a kod završetka studija izvan EU, mora biti naznačeno i u kojoj je instituciji neko stekao diplomu.

Britanija

U Velikoj Britaniji se, u skladu sa tradicijom preostalom još iz vremena nekadašnje Jugoslavije, u osnovi priznaju diplome fakulteta i srednjih škola stečene u Srbiji.

Postoji, međutim, razlika za određena zanimanja i fakultete, čijim diplomcima su neophodni dodatni ispiti u Velikoj Britaniji kako bi njihove diplome važile i u Kraljevstvu. To je generalno pravilo za sve one koji su diplome za ta zanimanja stekli izvan Britanije i britanske zajednice Komonvelt.

Diplome tehničkih i fakulteta prirodnih nauka, kao na primer fizike, biologije ili hemije, iz Srbije automatski važe i u Velikoj Britaniji i nisu neophodni dodatni ispiti.

Za druge struke je, međutim, neophodno polaganje dodatnih ispita kako bi se dobila takozvana nostrifikacija diploma. To pre svega važi za medicinu, stomatologiju i farmaciju. Ti diplomci moraju proći dodatno školovanje i položiti grupu ispita kako bi mogli da rade u Britaniji.

Slično je, recimo, i sa onima koji imaju pravni fakultet i to zbog specifičnosti britanskog pravnog sistema. Ali, na primer, sa diplomom ekonomskog ili filološkog fakulteta, uključujući i engleski jezik, to nije slučaj i tu nema diferencijalnih ispita.

Ta generalna pravila važe i za postdiplomce i nosioce doktorskih titula. U Britaniji, po istom principu, važe i diplome srednjih škola iz  Srbije.