Međunarodno nadzirana nezavisnost

Međunarodna zajednica nadgledala bi Kosovo u prvoj fazi posle otcepljenja od Srbije, preporučio je finski diplomata. U izveštaju se navodi da je ostanak Kosova u Srbiji nemoguć ali da način na koji se stvara nova država neće biti presedan za rešavanje drugih konfliktnih situacija u svetu.

Reč koju je Marti Ahtisari izbegavao godinu dana, bar u zvaničnim nastupima, pojavila se u njegovom izveštaju Savetu bezbednosti.

Na samom početku izveštaja koji je generalnom Sekretaru Ban Ki Munu predat danas, Ahtisari predlaže da Kosovo dobije nezavisnost koju bi, jedno vreme nadgledala međuanrodna zajednica.

Ahtisari konstatuje da je vreme da se status Kosova reši. S obzirom na istorijski kontekst, trenutno stanje stvari i rezultat nedovno zavrsenih pregovora, Ahtisari zaključuje da je nezavisnost jedina održiva solucija za Kosovo. 

U tački 6. izveštaja, Ahtisari konstatuje da je "reintegracija Kosova u Srbiju nije održiva opcija"  i dodaje: "Uspostavljanjem misije UN na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 ... stvorena je situacija u kojoj Srbija nema nikakvu vlast nad Kosovom."

"To je realnost koju niko ne može da poriče, to se ne može vratiti na staro. Povratak Srbije na Kosovo ne bi bio prihvatljiv za ogromnu albansku većinu na Kosovu ... Autonomija Kosova u okviru Srbije jednostavno nije održiva", navodi se u izveštaju.

Ahtisari takođe primećuje da i mandat međunarodnih snaga na Kosovu ima svoj rok trajanja i zato u tački 10 predlaže međunarodno nadgledanu nezavisnost kao jedinu održivu opcija.
"Nezavisnost koju bi nadgledala međunarodna zajednica jedino je održivo rešenje za ekonomski i stabilno Kosovo. Samo u nezavisnom Kosovu njegove demokratske institucije moći će da budu u potpunosti odgovorne i da odgovaraju za svoje postupke", navodi se u izveštaju.

"Postojeća nedefinisana politička situacija ugrožava mir i stabilnost na Kosovu. Nezavisnost je najbolja pretpostavka za održive dugoročne odnose između Kosova i Srbije."

U zaključku izveštaja Savetu bezbednosti Ahtisari dodaje da je Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje. Ono nije presedan za druge nerešene konflikte, kaže Athisari.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je u svom pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti da u potpunosti podržava predlog specijalnog izaslanika za status Kosova.

Izveštaj Martija Ahtisarija Savetu bezbednosti na engleskom jeziku možete preuzeti ovde.

Predlog ide Savetu bezbednosti

Savet bezbednosti UN

Savetu bezbednosti UN danas su prosleđena dva dokumenta - sveobuhvatni predlog rešenja statusa Kosova i izveštaj specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija u kome se navodi da status Kosova treba da bude "nezavisnost koju će nadgledati međunarodna zajednica", rekao je Ahtisarijev portparol Remi Durlo.

"Dva dokumenta su danas obelodanjena i predata Savetu bezbednosti - sveobuhvatni predlog i izveštaj specijalnog izaslanika o budućem statusu Kosova u kome se objašnjava predlog i preporučuje da status Kosova bude nezavisnost koju će nadgledati međunarodna zajednica", rekao je Durlo u telefonskoj izjavi agenciji Beta.

Predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin ponovio je stav Rusije da treba nastaviti pregovore o Kosovu. Govoreći o Ahtisarijevom planu Kaminjin je rekao da se problem Kosova ne može rešiti “nekakvim izmišljenim rešenjem”.

Za razliku od SAD koji predviđa usvajanje rezolucije o Kosovu u aprilu, u Rusiji predviđaju da će to biti tek početak rasprave o Kosovu.

"Dogovor o brzini"

Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu kaže za B92 da će najverovatnije SAD i Rusija u međusobnom dogovoru odlučiti kojom brzinom će u UN biti rešavan kosovski problem.

"U aprilu Savetom bezbednosti predsedava Velika Britanija, koja ima teškoća sa Iranom zbog zarobljavanja njenih marinaca, najavljuje se i veliki problem na relaciji Iran-međunarodna zajednica oko nuklearnog programa Irana, a to su teme koje u izvesnoj meri mogu da potisnu rešavanje kosovskog pitanja", kaže on.

"Mislim da ne treba očekivati brze odluke i da ne treba očekivati da će do kraja juna, kada Nemačka završava predsedavanje EU, biti doneta neka odluka", kaže on.

"Mislim da nikom u ovom trenutku ne odgovara preveliko ubrzanje tog procesa, pa da odluke budu ne plod najbolje procene, već stvar užarenosti političkih rasprava u tom trenutku", kaže Reljić.