Milioni za uvoz bizarnih proizvoda

To je plaćeno sto miliona dolara, što je za nekoliko miliona više od uvoza u 2005. godini. Stručnjaci kažu da za tim proizvodima očigledno postoji tražnja, ali da moraju biti uvezeni, jer u Srbiji ne postoje proizvođači kod kojih bi se to moglo nabaviti.

Granje i lišće, samo su neki od proizvoda za čiji smo uvoz prošle godine platili stotinu hiljada dolara. To nisu jedni proizvodi koje uvozimo, a koji se nalaze na spisku zanimljivih i bizarnih.

Goran Nikolić, istraživač Privredne komore Srbije, objašnjava da „svakako postoji tražnja za ovom robom i trgovci koju su je uvozili nisu je uvozili da bi im stajala na rafovima. Bitno je i napomenuti da bizarni proizvodi nisu uzrok viskokog deficita, jer oni čine vrlo mali deo ukupnog uvoza”.

Ako je logično da uvozimo viski, onda je teško razumeti zašto moramo da uvozimo i rakiju, po čijoj proizvodnji smo i sami poznati. Na uvoz lozovače trošimo milion i po dolara, a isto toliko smo platili i za uvoz lampi. Stručnjaci ukazuju na to da bi na spisku proizvoda iz uvoza, preduzetnici mogli da nađu ideju za sopstveni biznis. Igor Brkanović, stručnjak za preduzetništvo, smatra da je “budućnost u svim oblicima proizvodnje i prerade hrane, uzgoju različitih vrsta povrća, bilja u staklenicima, zatim u IT sektoru, sektorima koji su vezani za prozivodnju proizvoda od drveta”.

Goran Nikolić podseća da su u Komori imali primer kada se javio čovek koji je hteo da proizvodi šibice. “Dali smo mu informacije o proizvodnji i uvozu i izvozu šibica i čuo sam kasnije da je on pokrenuo taj biznis i da mu dobro ide”, dodaje Nikolić.

Naši sagovornici kažu da bi za takve poslove bilo potrebno nekoliko hiljada evra i da bi bilo najbolje da se krene sa malim serijama proizvodnje, kako bi ispitalo tržište. Ono što naše tržište traži svakako jesu i žvake za čiji uvoz smo prošle godine dali 15 miliona dolara, ali i igračke, za koje je plaćeno deset miliona dolara.