Teorija „polomljenog prozora”

Kada jedna pojava kao što je korupcija proističe iz same strukture društvenih institucija i pritom negativno utiče na dobrobit velikog dela stanovništva, tada ona prerasta u socijalni problem koji ukazuje i na dezorganizaciju sistema. Primer dezorganizacije u konkretnom slučaju je učestvovanje bivše pomoćnice ministra za prosvetu i sport (dakle, visokog državnog činovnika) u korupcijskoj aferi.

S druge strane, navedeni primer ujedno govori o netransparentnosti sistema, budući da sistem posmatran sa strane prividno funkcioniše kao besprekoran mehanizam, dok ga u stvari iznutra razjedaju slabo uočljive pojave korupcije i nepotizma. Radi se zapravo o specifičnom korpusu nedozvoljenih ponašanja koji je začet tokom devedesetih godina unutar oblasti tzv. sive ekonomije. Naime, vladajuća politička elita koja se u to vreme između ostalog bavila krupnim (sistemskim) malverzacijama, dozvoljavala je „narodu” bavljenje sitnim biznisima koji su često prelazili granicu legalnosti. Ove svakodnevne „taktike” koje su jednom delu stanovništva služile za puko preživljavanje unutar rizičnog društva devedesetih, vremenom su uticale na formiranje problematičnog vrednosnog sistema koji se apsolutno uklapao u labavi pravni poredak države.

Jedna sociološka teorija delimično objašnjava opstanak i rasprostranjenost navedenog sistema vrednosti u Srbiji posle petooktobarskih promena. Reč je o teoriji „polomljenog prozora” koju su osamdesetih godina prošlog veka lansirali sociolozi Vilson i Keling. Prema ovoj teoriji, ukoliko jedan jedini polomljeni prozor ostane duže vremena nepopravljen u određenom delu grada, utoliko će on upućivati nedvosmislenu poruku potencijalnim prestupnicima da policija i stanovništvo nisu preterano zainteresovani za održavanje reda što znači da su vrata prestupničkom delovanju u dotičnom području širom otvorena. Dugo vremena prisutan problem korupcije u društvu Srbije, mogao bi, u prenesenom značenju, da predstavlja primer jednog takvog „polomljenog prozora”.

Pošto „polomljeni prozor korupcije” do danas nije valjano opravljen, on je nastavio da šalje poruku (širokog spektra) kako je bavljenje korupcijom unosan, ali i nimalo rizičan posao. U takvoj situaciji mnogi su se odlučili da zloupotrebe svoju javnu funkciju radi sticanja lične koristi, bilo materijalne (u vidu novca), bilo nematerijalne (u vidu napredovanja u službi). Narušeni vrednosni sistem omogućio je određenom broju državnih službenika da stave znak jednakosti između poziva i biznisa, čak i unutar tako bitnih segmenata društva kao što su pravosuđe, zdravstvo i prosveta. Jedan od uzroka ovakvog stanja je i nerazvijenost civilnog društva, budući da veliki deo populacije veruje da korupcija nagriza temelje sistema, ali i da se po tom pitanju ništa posebno ne može učiniti.

Država, s druge strane, sporadičnim otkrivanjem korupcije nalikuje tek na skupljača parčića polomljenog stakla s obzirom na to da joj za opravku celog „prozora” nedostaje obračun sa vlastitom dezorganizovanošću.

Postoji li onda uopšte rešenje za iskorenjivanje korupcije u Srbiji? Zagovornici teorije „polomljenog prozora” zalažu se za metod tzv. nulte tolerancije koji podrazumeva temeljnu, opsežnu i beskompromisnu akciju države usmerenu na otkrivanje i suzbijanje kriminalnih delatnosti tamo gde se one najpre mogu pojaviti. Zato, tek kada bude sprovedena simultana akcija suzbijanja korupcije unutar važnih oblasti društva, počev od državne uprave, opravka „polomljenog prozora” se može smatrati uspešnom.