Korejski tradicionalni ples Arirang fantazija

Naime, program se sastojao od osam vrsta plesova razmeštenih u dva poglavlja; poglavlje 1: Ples, balade duše i poglavlje 2: Muzika svečanosti. Na veoma kvalitetnom promotivnom materijalu koji se delio na samom ulazu, mogli smo da pročitamo nešto o svakom plesu ponaosob, a svaki nosi sa sobom posebnu priču, posebnu emociju, poseban aplauz publike. Na istom tom programu, korejski tradicionalni ples je opisan kao’ples koji navodi ljude i nebo u sklad i harmoniju; izaziva pokretanje publike ka tom skladu i harmoniji i uvek začara i usreći ne samo plesače vec i publiku.’ Svakako su u publici bile prisutne ove emocije ali svakako ne i samo ove.

Korejski ples koji je bio predstavljen novosadskoj i beogradskoj publici zapravo je najbolji način da se upozna kultura i tradicija, u ovom slučaju, egzotičnog naroda Koreje. Njihove raskošne nošnje sa jarkim i blještećim bojama odavale su utisak vesele i prijateljske atmosfere koja vlada ulicama Koreje. Tom utisku svakako doprinosi i neizostavan osmeh na licu svakog izvođača, koji je istaknut crvenim vatrenim karminom. Plesovi su izvođeni gradacijski, počev od onih sa laganijim ritmom, harmoničnim, gotovo umirujućim, postepeno idući ka bržim i bržim, da bi se završili veoma efektno-sa svim izvođačima i sa svim pratećim instrumentima, svim šarenilom, svim emocijama, svim čudima i svom ekstazom spojenim u jednu sliku na pozornici, praćenu brojnim scenskim efektima nalik konfetama koje su padale sa neba same pozornice. Ovakvi momenti doveli su publiku do sasvim čudnog osećaja kojeg nije prezala da pokaže neprekidno tapšući. Do te završne slike kao da je aplauz tinjao sve vreme a onda se razbuktao i zahvatio čitav auditorijum. Publika je i uzvikivala, što nije delovalo nepristojno, jer su izazvana osećanja bila veoma snažna i morala su se ispoljiti. Sala je bučala i ječala! Korejski tradicionalni ples je svakako nešto drugačije od klasičnog baleta i modernog plesa koji su umnogome predstavljani u našoj zemlji. Muzika Koreje je takođe veoma specifična, a samim tim i ritam koji korejci nose u sebi i sa sobom. Ritam je teško uhvatljiv našem telu (kaže osoba koja verujte ima ritma u sebi). Korejci proizvode pokrete, ponekad toliko ‘male’, skoro neprimetne, nalik na drhtaj, ali je u toj sekvenci sakupljena snaga čitavog tela. Klasičnih pirueta nema-mogu se primetiti svega par sličnih okreta ali izvedena na celini stopala. Formacije su neizostavno postavljene tako da je uspostavljena recipročna komunikacija jedan prema grupi, gde se taj jedan izdvaja nošnjom i pozicijama, koja sigurno ima veze sa njihovom filozofijom (što je sjajan izazov za proučavanje).

Arirang fantazija je svakako nešto sasvim drugačije, nešto što širi maštu, upoznaje sa novim osećajem i pruža drugačiji osmeh na licu; didaktički karakter svakako nije izostao- na interesantan način upoznajemo jedan egzotik! Upravo za ovakvim treba da tragamo i ovakve događaje nikada da propuštamo!