Različite reakcije na prodaju RTB-a

Rudarsko-topioničarski basen Bor je prodat za 400 miliona dolara, a sklopljenim poslom vidno su zadovoljni i ministri u vladi i rumunski kupci koji će u ovaj industrijski kompleks uložiti još 180 miliona dolara.

Prosečna plata radnika u RTB-u je nešto više od 200 evra. Uslovi u kojima rade radnici su više nego loši i, kako sami kažu, na najnižem nivou od osnivanja RTB-a. Očekivanja građana i radnika od privatizacije su podeljena. Neki misle da je to najbolje rešenje koje će im doneti više posla i perspektivu, dok drugi smatraju da je privatizacija nameštena i da nov vlasnik neće doneti nikakvu perspektivu za dalji razvoj Bora.

Predsednik kompanije Kuprom Hori Simu koji je kupio RTB je pre tri godine kupio rumunsku firmu u stanju u kakvom je sada kompleks u Boru, a posle uvođenja savremenih tehnologija Kuprom je dostigao obrt od 112 miliona dolara u prošloj godini. Očekuje da će, posle modernizacije Bora, Kuprom sa svojim kapacitetima u Rumuniji i Srbiji postati jedan od stabilnih "igrača" u industriji bakra u Evropi.

Vlada je takođe zadovoljna, jer je imovinu RTB Bor prodala za 130 miliona više od početne cene. Novinarka Ekonomista Biljana Korica Vukajlović, koja je pratila proces prodaje RTB Bora, za B92 kaže da je očekivano što su ovim poslom skoro sve strane zadovoljne.

“Svi akteri u ovom poslu imaju razloga da budu zadovoljni. Vlada pre svega jer je skinula jedan veliki balast sa sebe pošto je problem od socijalnog do proizvodnog RTB Bora bio zaista problem za srpsku privredu. I radnici RTB-a svakako imaju razloga da se nadaju boljim uslovima nego što su ih imali do sada jer sve je bolje od dosadašnje neizvesnosti u kojoj su živeli i radili. A Rumuni dok su se odlučili da učestvuju na tenderu i ponude cenu od 400 miliona dolara za jedan ovakav sistem verovatno imaju razloga da zbog svoje pozicije budu zadovoljni postignutim poslom”, kaže Vukajlović.

Rumunski Kuprom je na tenderu pobedio firmu Ist Point Zorana Drakulića, srpskog biznismena i do pre godinu i po dana visokog funkcionera DSS-a. Drakulić tvrdi da je njegova ponuda odbijena zbog političke nepodobnosti i najavljuje tužbu, dok Biljana Korica Vukajlović kaže da se tu mogu javiti neki problemi.

“On je najavio da će da traži zaštitu sudsku zbog praktičnog smanjenja cene Kupromu, jer iako će rumunska kompanija da uplati 400 miliona dolara koliko je navela u tenderskoj ponudi, Vlada Srbije će ulaganjem od 80 miliona dolara u sanaciju terena i ekološku zaštitu praktično po tvrdnjama Zorana Drakulića da tu cenu umanji za tih 80 miliona, što je manje od cene koju je ponudio njegov Ist Point.

Ostaje da se vidi koliko će novi vlasnik Bora morati da uloži u pokretanje proizvodnje i u modernizaciju, pre svega on će morati da pokrene novu Topionicu što su značajne investicije i procenjuje se da će te investicije preći 200 miliona evra”, smatra Vukajlović.

Rumunska firma se obavezala da će u modernizaciju industrijskog kompleksa uložiti 180 miliona dolara. Kuprom se inače zalaže da se kapacitet u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj integrišu u  jedinstven sistem koji bi imao osnovu u Boru. Time bi Balkan i Srbija ponovo dobili značajnu ulogu na svetskim tržištima obojenih metala, posebno zato što je cena bakra skočila na svetskom tržištu.

Kuprom je u vlasništvu tri rumunska biznismena i jedan je od najvećih proizvođača bakra, bakarne šipe i emajlirane žice u istočnoj Evropi. Očekivani prihod kompanije u ovoj godini je 200 miliona dolara.