Jesu li finansije transparentne

"Zakonom o privatizaciji je predviđeno da vlada može za samo 30 odsto prihoda od privatizacije, koji su uplaćeni na račun budžeta, odrediti namenu koja nije propisana zakonom, ali nema podataka da se to i sprovodi", rekla je članica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije na skupu "Beogradski dani transparentnosti".

Ona je rekla da Savet nije mogao da dobije podatke o tome koliki su ukupni dosadašnji prihodi od privatizacije, koji deo tog novca je uplaćen u budžet i da li je bilo zloupotreba u trošenju tih prihoda.

Pošto ne postoji Državna revizorska institucija, kontrolu privatizacije u Srbiji obavljaju nadležni odbori Skupštine Srbije i do sada nije utvrđeno da li je neko odgovarao zbog korupcije u postupcima prodaje društvenih firmi.

U Mađarskoj je, kako je naveo direktor Instituta za istraživanje i razvoj mađarske Državne revizorske institucije, Gustav Bager, utvrđeno da je bilo 110 slučajeva korupcije u postupcima privatizacije.

"Državna revizorska institucija je doprinela da se privatizacija u Mađarskoj uspešnije odvija, kao i da se spreči korupcija", rekao je Bager, napominjući da državni organi koji su bili zaduženi za sprovođenje privatizacije nisu uvažili trećinu preporuka te institucije.

"Beogradski dani transparentnosti" ove godine se održavaju drugi put u organizaciji Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije u saradnji sa Ambasadom Švajcarske i Bazelskim institutom za upravljanje. Tema ovogodišnjeg skupa je državna revizija i transparentnost budžeta.

Stranke ne poštuju zakon o finansiranju

Predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da je Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je počeo da se primenjuje 2004. godine, jedan "virtuelni zakon" i "puki papir" koji se ne primenjuje.

Goati je naglasio da je zakonom predviđeno mešovito finansiranje političkih partija - iz naplate članarina, od donacija i sopstvenih aktivnosti (prodaja znački i bedževa), a uz to parlamentarne stranke dobijaju godišnje iz budžeta oko 5,5 miliona evra, a kada su izbori, još po četiri miliona evra.

"Partije su u Srbiji svemoćne i sprovodi se tiranija političkih partija", rekao je Goati i dodao da je ta tiranija zapisana i u novom Ustavu Srbije, u odredbi koja glasi da je "poslanik slobodan da prepusti odlučivanje o svom mandatu partiji" čime se dolazi do situacije da je šef stranke "Bog".

Kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka tokom proteklih izbora, Goati je istakao da su četiri od pet stranaka koje su dobile najviše glasova na izborima prekoračile maksimum propisan zakonom.

Predsednik Transparentnosti Srbije i član Saveta za borbu protiv korupcije je naglasio da se onda postavlja pitanje šta dovodi do uspešne borbe protiv korupcije ako se ima u vidu takva sitacija, jer partije ne poštuju zakon, nema prekršajnih postupaka, nema sankcija, a priče o borbi protiv korupcije liče na "pravljenje rupa u vodi".

Član Američke asocijacije ovlašćenih specijalista za suzbijanje pranja novca, računovođa Miroslava Milenković, istakla je da Zakon o finansiranju političkih stranaka jasno i nedvosmisleno uređuje šta se smatra prihodima, na koji način treba da se prave izveštaji i kome se oni podnose.

Stranke završni račun podnose Odboru za finansije Skupštine Srbije, a time su "Bog i batina" u rukama parlamentarnih stranaka, kazala je ona i dodala da stranke izveštaje podnose same sebi i svojim "drugovima iz poslaničkih klupa" koji po principu nezameranja donose odluke koje su nekada jasno suprotne zakonu.

Prema njenim rečima, pitanje je koliko su finansijski izveštaji stranaka tačni jer ne postoji adekvatna, nezavisna kontrola, a nema ni sankcija ako se utvrdi da oni nisu tačni.

U zakonu je jasno rečeno da su zabranjene donacije strane države, javnih ustanova i preduzeća, prilozi od uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda, od pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele obaveze po osnovu javnih prihoda.

"Međutim, to je nešto što je propisano, ali što u realnosti nije tako", kazala je Milenković.

Ona je naglasila da veza između političkih stranaka i tajkuna postoji jer jedni bez drugih ne bi postojali i dodala da je to simbioza koja se, preko neprijavljenih prihoda i nedeklarisanih rashoda, rađa, živi i jedna drugu potpomaže.

U Zakonu o finansiranju političkih partija piše da se izveštaji moraju objaviti u Službenom glasniku, ali se ne navodi ko to treba da objavi - Odbor za finansije ili stranke, niti je naveden rok u kojem to treba uraditi.