Lajka u svemiru

Kako je to izgledalo kada si otišla iz benda Moonshake i osnovala bend Laika sa Guy Fixsenom?

Jako je čudno kada čujete to pitanje, jer cela ta stvar oko Moonshak-a i Laike je bila pre deset godina i čini mi se kao da se to desilo nekoj potpuno drugoj osobi ili u nekom drugom životu, ali u osnovi Moonshake smo osnovali ja i Dave (Callahan), oboje smo pisali pesme, ali pisali smo odvojeno i nekako su naše pesme bile susta suprotnost. Tako da smo zajedno uradili jedan album, par singlova i jedan mini album. Guy-a sam upoznala kada sam sa Moonshake-om snimala prvi EP jer je on radio u tom studiju u kom smo snimali kao tonski tehničar tako da je on bio producent našeg prvog EP-ja koji smo objavili 1991. godine. i stvarno smo se dobro slagali dok smo radili zajedno i onda se bend iznenada podelio na dve frakcije posle turneje po Americi. Mislim da ništa ne može tako da utiče na raspadanje jednog benda kao turneja po Americi po vrućinama jula i avgusta. Kada smo se vratili kući posle te turneje Dave (Callahan) me je izbacio iz benda i ja sam rekla Gaju da bi mogli da osnujemo novi bend i to je bilo Avgusta 1993. zatim nam se pridružio i John Frenett basista Moonshake-a a Lou Ciccoteli, koji je i sad nas bubnjar nas je jednostavno pozvao jer je čuo da pravimo novi bend i pitao da li može da nam se pridruži. Od tad pa do danas dosta ljudi je prošlo kroz bend. Eto, skoro nas je napustio John Frenett i imamo novog basistu koji se zove Ian i on je prava zvezda. Nedavno smo sa njim nastupali na par koncerata i to nam sve otvara nove mogućnosti i stvarno smo uzbuđeni oko toga šta će se dešavati u budućnosti.

Kako je ime Laika povezano sa vašom muzikom i zasto ste bas tako nazvali svoj bend?

Mi smo tada vec oformili bend i snimili prve pesme ali nismo još uvek imali ime a trebalo nam je nešto da stavimo na omot ploče, tako da nam je hitno bilo potrebno ime za bend. Tada smo snimali u studiju na Kings Cross-u i u blizini je železnicka stanica, tamo smo se često šetali i prišli smo jednom kiosku i razgledali smo knjige i magazine. Tada uopšte nismo imali para i nismo ništa mislili da kupimo tako da smo često sedeli na železnickoj stanici i čitali knjige i novine besplatno. I u jednom trenutku ja sam uzela jednu knjigu i to je bila knjiga kakvu obično poklanjamo za rođendane i bila je o tome šta se sve desilo u istoriji tog dana a tada je bio 3. novembar 1993. Otvorila sam je i pronasla da su 1957. malog psa Laiku poslali u svemir. Prisla sam Guy-u i rekla mu da je to upravo ono sto smo tražili i da moramo da nazovemo nas bend Laika. Sama ta slika tog malog psa i sve je to izgledalo u isto vreme i puno nade ali i tragično jer su znali kako da je pošalju u svemir ali ne i da je vrate kući. To se jednostavno poklopilo sa mnogim stvarima u koje mi verujemo, jer i Guy i ja smo vegeterijanci i stvarno smo protiv svih tih eksperimenata na životinjama a to je bio jedan od najužasnijih eksperimenata, pa čak i sad čovek koji vodi taj svemirski program kaže da žali što su poslali Laiku u smrt i to jednostavno nije humano.

I svi naši albumi na svojim omotima imaju za temu psa u svemiru i to negde i pokazuje i profil tih albuma, ustvari samo naš poslednji album ima potpuno drugaciji omot i ima neki ozbiljniji izgled jer je ustvari i mnogo ozbiljniji od naših drugih albuma i mnogo je više iskren.

S obzirom koliko ste koristili svemir i putovanja po svemiru za omote svojih albuma i uopšte artwork benda da li bi volela da putujes po svemiru?

Volela bih da putujem svemirom i potpuno sam se razočarala kad su povukli Konkord iz upotrebe a to mi je izgledalo najbliže tim svemirskim putovanjima a da ne potrosite 12 miliona dolara da biste došli do svemirske stanice ili do šatla. Ljudi koji su putovali Konkordom su mi pričali da je nebo potpuno crno iznad vas i da vidite zakrivljenost Zemlje i stvarno bih volela da to vidim. Išla sam pre par meseci u Imax (Ajmeks) to je poseban 3D bioskop i gledala sam film o svemirskoj stanici i to je stvarno bilo jako dobro i zabavno.

U periodu 2000/2001 išla si na turneju sa PJ Harvey kao muzičar, kako si se odlučila na tako nešto i kako je bilo na toj turneji?

To je jednostavno jedan drugačiji ugao posmatranja onog čime se bavim poslednjih 20 godina. Ja se bavim muzikom i sviram ceo svoj život, počela sam sa violinom i čelom u školskom orkestru a sa 15 godina sam počela da sviram u jednom bendu, svirala sam prvo bas gitaru, pa gitaru. U bendu Laika sve manje sviram gitaru a ja stvarno volim da sviram gitaru.
Poli i ja se znamo već godinama, ustvari baš sam je juče videla, i ona nas je zvala već par puta da joj sviramo kao predgrupa a mi nikako nismo stizali, zvala je i mene da sviram na albumu Is This Desire ali sam ja tad bila na turneji i nisam mogla da sviram na tom albumu i to mi je strašno žao jer baš volim taj album i to mi jedan od omiljenijih njenih albuma, naravno pored prvog. Tako da me je ona pozvala i prvo sam je odbila jer sam bila isuviše zauzeta sa Laikom ali sam onda pomislila da bi to moglo da bude zabavno jedino što mi je smetalo je što bi to bila jako duga turneja. Guy je uvek pored Laike radio i druge stvari, jer on je producent i tehničar i radi na albumima drugih muzičara, ali to obično traje po mesec dana a ja sam trebala da odem od kuće na godinu i po dana. Ali stvarno je bilo dobro, imate slobodu da podelite svoje ideje sa nekim drugim i da radite na pesmama koje nisu vaše i koje imaju neki okvir ali u okviru toga možete da uradite šta god vam padne na pamet. I to je za mene bilo stvarno oslobađajuće jer kad radite na svojoj muzici možete da izgubite uvid i da suviše cenite svoje ideje jer nose vaše ime. I to ponekad zaustavi inspiraciju i to stvarno na loš način. Tako da me je to iskustvo dok sam svirala sa Poli naučilo da ponovo otkrijem slobodu stvaranja muzike, da kreativnost ne mora da bude mučenje i da ustvari može da bude prilično oslobađajuće i zabavno i to je ono što sam ja dobila iz tog iskustva. Takođe je bilo lepo biti u društvu prave pevačice i naučila sam dosta stvari od nje, na primer ja nikad nisam radila neke glasovne vežbe a sada to radim skoro svaki dan i shvatam sve to mnogo ozbiljnije.

Za vreme srednje škole svirala si u bendu Child's play zajedno sa Moby-jem, kako je to bilo ići u školu sa njim i kakvu muziku ste tad svirali?

To je bio moj prvi bend i to je bilo pre 20 godina, tako da je Moby očigledno bio Moby, i nije bio poznat. Imao je samo 18 godina i to je strašno čudno što je sada tako poznat. Ja sam negde vrlo srećna jer kada sam bila dete, uvek sam mislila da su moji prijatelji nekako posebni i to se sad nekako pokazalo kao tačno jer mnogi moji prijatelji su jako uspešni u svom poslu. I to me raduje da sam još kao tinejdžer dobro rasuđivala i raduje me što sam izabrala dobre ljude za prijatelje.
Zvučali smo kao Joy Division i The Smiths...to smo svi slusali u to vreme. To su bile uglavnom gitare i bubnjevi ponekad klavijature. Moby je dobro imitirao Ian Curtisa, ali je muzika bila uglavnom kao The Smiths a vokali kao Ian Curtis

Da li ste nekad radili filmsku muziku i da li voleli to da radite?

Ne, volela bih da nas je neko nekad pitao da radimo filmsku muziku, ali nikad nismo dobili takav poziv. Naše pesme se koriste povremeno u filmovima, obično ne baš dobro, ali jedna naša pesma je korišćena u seriji "Bafi, ubica vampira" i zbog toga sam bila bas srećna. U principu i sada bih volela to da radim i da nas neko pozove da radimo muziku za film.

Među mnogim komentarima koje sam pronašla o tebi i tvom glasu, jedan kritičar je napisao da tvoj glas liči na glas Beth Gibons na helijumu, šta misliš o tom i sličnim komentarima?

Da to je prilično čudno. Naravno ja volim njen glas, mislim da ona ima taj poseban talenat naročito ako je čujete uživo, čak mnogo bolje zvuči nego na ploči. Mislim da peva bolje na sceni nego u snimljenim pesmama. Ali u principu sve je to prilicno čudno, ne postoji bas puno žena koje se bave muzikom i ljudi uvek moraju da vas stave u odredjenu kategoriju pa ako ste žena morate da zvučite kao Beth Gibons ili Christine Hersh. To ne rade sa muškarcima i to mi smeta, ali vec imam dovoljno godina da se ne obazirem na to. Zašto ne mogu da kazu da zvučim kao ja, ja ne mislim da zvučim kao neko drugi ali svet jednostavno tako ne funkcionise...

Kako je izgledao rad na vašem poslednjem albumu "Wherever I Am I Am What Is Missing" koji je nedavno izašao, s obzirom da si dugo bila na turneji sa PJ Harvey a da vam je poslednji album Good Looking blues izasao još 2000. godine?

Na ovom poslednjem albumu smo radili potpuno drugačije nego na albumima koje smo snimili pre. Sada je Guy radio muziku a ja sam radila vokale i sad je to izgledalo mnogo više kao klasičan rad producenta i pevačice. Ranije nismo imali takvu podelu posla i Guy i ja smo radili sve i ponekad nismo znali ko je uradio koji deo. Naravno moj posao je bio da uradim vokale ali mislim da ćemo se vratiti takvom načinu rada. Rad na ovoj ploči je morao da izgleda tako jer sam ja bila na turneji sa PJ Harvey i svirala gitaru na celoj turneji za njen poslednji album. Ja sam trebala da pišem pesme dok sam bila na turneji, ponela sam i svoj laptop ali ja to jednostavno nisam mogla, nisam mogla i da sviram na turneji i da radim u isto vreme, možda neki ljudi koji su savršeno disciplinovani to mogu ali ja jednostavno nisam mogla. Tako da je to jednostavno tako ispalo, Guy je napisao oko 60, 70 pesama od kojih sam ja izabrala 10 i uradila vokale za njih i to je naš poslednji album.

http://www.crossradio.org/