Fabrika duvana u Senti kreće u maju

Gradi je Japan tobako internešenel, koji je prošle godine kupio tamošnju fabriku za otkup i preradu sirovog duvana. Cigarete kao što su Vinston, Kamel, Monte Karlo i druge iz njihovog programa tako će postati domaće.

“Srpski duvan biće u osnovi naše proizvodnje, mada će u početku ići u naše evropske centre za blendiranje (mešanje i kombinovanje) duvana”, kaže Tamer Tecirlioglu, generalni direktor JTI u Senti i dodaje da će se “ostali neduvanski repromaterijali uvoziti iz Evrope. Računamo za početak na plasman na srpskom tržištu, mada ćemo držati otvorene oči”.

Nova fabrika zaposliće za tri godine oko sto radnika, a za njihovo usavršavanje planirano je oko pola miliona evra. Već se 14 tehnologa obučava u njihovim evropskim fabrikama. JTI, pored 27,5 miliona evra, koliko je platio fabriku u Senti, planira da uloži još oko 70 miliona za modernizaciju, proširenje proizvodnje i finalizaciju prerade duvana. Senćanska fabrika za preradu sirovog duvana je, inače, najveća u Srbiji. Prerađuje više od 40 procenata domaće proizvodnje duvana, kojim snabdeva domaće i strane fabrike.

„Lane smo otkupili i preradili oko 2.335 tona sirovog duvana, što je za oko 20 odsto više nego prethodne godine”, kaže Vojin Guzina, savetnik za proizvodnju.

On smatra da bi u Srbiji moglo da se proizvede mnogo više duvana kada bi država imala drugačiju politiku prema toj kulturi i dodaje da kada bi premija bila najmanje 80 centi po kilogramu i uz prosečnu cenu od oko 1,6 evra, ratarima bi se taj posao isplatio pa bi i proizvodnja porasla. „

U Evropi subvencije učestvuju sa 80 odsto u otkupnoj ceni duvana, a kod nas 20 procenata. Zato teško možemo da budemo konkurentni na svetskom tržištu, jer je naš duvan skuplji”, rekao je Guzina i dodao da su ulaganja u proizvodnju sirovog duvana velika, jer su sušare i druga oprema skupe i zato onaj ko hoće time da se bavi mora da računa na duži rok. “Mere države moraju da se znaju najkasnije do kraja februara, kako bi ratari znali na čemu su. Jer, u to vreme se seje rasad koji se presađuje sredinom marta. Pa, ukoliko i dobre stimulacije zakasne, neće biti dovoljno rasada”, objašnjava Guzina.