Sutra presuda po tužbi BiH

Za manje od 24 sata, u Hagu će biti završen 14 godina dug proces koji BiH vodi protiv Srbije - najviša pravna instanca Ujedinjanih nacija prvi put u svojoj istoriji odlučuje da li će jednu državu proglasiti odgovornom za genocid.

Vlasti u Sarajevu su još 1993. godine podnele haškom Međunarodnom sudu pravde tužbu u kojoj se navodi da je Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, izvršila genocid nad muslimanskim stanovništvom.

Sudije Međunarodnog suda saopštiće dve odluke. Najpre će se izjasniti o primedbama Srbije da taj sud uopšte nema nadležnost da presuđuje po bosanskoj tužbi jer u vreme kada je ona podneta tužena strana - nekadašnja SRJ - nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu. Zbog toga, tvrdili su zastupnici Beograda, nema ni osnova da Jugoslavija bude tužena sudu te organizacije.

Ukoliko se sud proglasi nadležnim, a spekuliše se da hoće, uslediće čitanje presude po bosanskoj tužbi koja Srbiju tereti za pokušaj uništenja muslimanskog naroda u celoj BiH.

Međunarodni sud pravde čini 15 stalnih sudija. U odlučivanju o sporu BiH i Srbije učestvuju i dvojica tzv. "ad hok" sudija koje su, u skladu sa procedurom suda, imenovale države učesnice u sporu - sa srpske strane profesor Milenko Kreća, dok je BiH delegirala Alžirca Ahmeda Majua.

Budući da je američki sudija Tomas Burgental tražio da bude izuzet iz glasanja, o bosanskoj tužbi odlučuje 16 sudija. Odluka se donosi prostom većinom glasova. Ukoliko bi se sudije podelile tako da polovina podržava navode tužbe a polovina je odbacuje, presudio bi glas predsednice suda Britanke Rozalin Higins.

Sudija Higins više puta je izjavila da je spor BiH i Srbije jedan od najkompleksinijih ikada vođenih pred Međunarodnim sudom, i da se zapravo sastoji od većeg broja "predmeta u predmetu" o kojima sudije treba da odluče.

Uoči izricanja presude mediji su spekulisali da bi sud mogao konstatovati da je genocid počinjen u Srebrenici ali ne i na teritoriji cele Bosne. Takođe se nagađa da bi odgovornost Srbije mogla biti tražena u činjenici da nije uhapsila i izvela pred sud odgovorne za taj zločin, kako nalaže Konvencija o genocidu.

Čitanje presude Međunarodnog suda je javno, a nekoliko stotina mesta za posetioce već je popunjeno.

Iz Sarajeva se moglo čuti da će saopštavanju presude prisustvovati Sulejman Tihić, bivši predsednik Predsedništva kao i reis ul ulema Mustafa Cerić.

Iz Srbije nije bilo najava da će osim članova pravnog tima i stručnjaka za međunarodno pravo, saopštavanju presude prisustvovati i neki zvaničnik.

Čitanje presude Međunarodnog suda, možete gledati u direktnom prenosu na TV B92, od 10 do 13 časova.

Reagovanja u Bosni i Hercegovini

Dan pred izricanje presude u Hagu, Bosna i Hercegovina nalazi se u pravoj groznici iščekivanja. Svi mediji u zemlji u prvi su plan stavili izveštaje vezane za sutrašnju odluku, a u informativnim emisijama objavljuju se poslednje poruke zastupničkih timova. Šef BH tima Sakib Softić poručio je kako je minimum koji  Bosna očekuje odluka suda prema kojoj će Srbija i Crna Gora biti proglašene odgovornim za učešće u izvršenju genocida: "Svaka odluka koja Srbiju i Crnu Goru ne bi označila odgovornim za genocid bila bi truli politički kompromis, tj. arbitraža što nije zadatak ovog suda", kaže Softić.

U Federaciji nisu organizovani nikakvi skupovi povodom predstojeće presude kao što je to bio slučaj prošle godine u vreme iznošenja dokaza, ali je jasno da javnost očekuje presudu u korist Bosne i Hercegovine.

Poruke iz Beograda, kako bi presuda u korist Bosne trajno narušila odnose između dve zemlje, posmatraju se kao još jedan prljav manevar u pokušaju skidanja odgovornosti sa Srbije i Crne Gore.

U Republici Srpskoj raspoloženje je sasvim drugačije. Funkcioneri tog entiteta poslednjih dana ponavljaju stav da je tužba nelegitimna. Premijer Milorad Dodik je u nekoliko navrata poručio da neće poštovati odluku suda u Hagu i kako je priča o genocidu nastavak pokušaja da se srpski narod u svetskim okvirima obeleži kao genocidan: "Ocenu o genocidu ne prihvatamo, genocid ne postoji, nije se desio. Postoji zločin, organizovani, i zato treba da se odgovara i za to se odgovara", kazao je Dodik.

"Nije moguća presuda protiv kolektiviteta"

"Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu, po tužbi BiH protiv SCG za genocid, mogla bi da stvori probleme unutar BiH, ako Srbija bude dovedena u vezu sa genocidom", izjavio je predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović za FoNet.

Ukoliko presuda bude protiv SCG, problemi će nastati, jer jedna trećina stanovništva BiH ne prihvata ni tužbu, a ni takvu vrstu presude i to onda stvara dosta teške odnose unutar BiH i odnose BiH prema Srbiji, objasnio je Radmanović. 

Radmanović smatra da, u tom slučaju, BiH više neće moći jednostrano da povlači poteze pored srpskih predstavnika u raznim organima.

On je kazao da se, po međunarodnoj konvenciji o genocidu, sudi pojedincima, a ne kolektivitetima: "Ako se činjenice uzmu u obzir i presuda ne bude protiv kolektiviteta, a ja to očekujem, onda to može stvoriti uslove za kvalitetne dobrosusedske odnose za koje se svi izjašnjavaju u BiH".

Najavljena okupljanja povodom izricanja presude

Delegacija Društva za ugrožene narode za BiH i udruženja koja okupljaju žene Srebrenice, otputovala je Hag, gde će sutra pred Međunarodnim sudom pravde čekati izricanje presude po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid.

Učesnice akcije, koja će u Hagu biti održana pod motom "Istina i pravda za žrtve genocida", nosiće transparente i jastučiće na kojima su ispisana imena osoba osam hiljada osoba ubijenih u Srebrenici.

I Asocijacija žrtava genocida u BiH, koja okuplja 21 nevladinu organizaciju - boračke organizacije, žene žrtve rata, logoraše, civilne žrtve rata, dan posle izricanja presude, 27. februara, u 15 sati će ispred zgrade institucija BiH u Sarajevu, bez obzira na sudsku presudu, organizovati miting pod nazivom "Pravda za žrtve genocida u BiH".