Svi napred. Srbija stop!

“Pepeljuga Evrope” - Albanija, na marginama sastanka 25 ministara spoljnih poslova u Luksemburgu, potpisala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, dok je Hrvatska provizorno zatvorila prvo od 35 poglavlja o kojima pregovara sa administracijom Unije.

Ministri iz najveće regionalne integracije u svetu podržali su refrendum kojim je stvorena nova-stara država Crna Gora, koja takođe teži prijemu u EU. Tako je otvoren i put da pojedine članice Unije uspostave diplomatske odnose sa Crnom Gorom, proces koji je istog časa počeo u raznim delovima međunarodne zajednice.

No, ministri su, po ko zna koji put, konstatovali da neuspeh u izručenju odbeglih optuženika za ratne zločine, uključujući bivše političke i vojne vođe Republike Srpske Radovana Karadžića i Ratka Mladića, predstavlja “suštinsku prepreku” za ulazak u EU. Takva formulacija se odnosila na majski prekid pregovora Unije sa Srbijom o zaključenju SSP.

Prvi koraci

SSP koji je Albanija potpisala sa EU smatra se prvim korakom na dugom putu pristupanju “klubu bogatih”. “To će podstaći uzajamno korisne ekonomske i političke odnose između Albanije i EU”, poručio je na ceremoniji svečanog potpisivanja sa premijerom Salji Berišom komesar za proširenje Unije Oli Ren.

Ursula Plasnik, šef diplomatije Austrije, zemlje predsedavajuće Unijom, ocenila je da je potpisivanje SSP “kamen međaš na putu Albanije ka EU”. Ministarka Plasnik i komesar Ren su pozdravili napredak koji je Albanija ostvarila poslednjih godina u reformama, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Sa tim se složio i premijer Beriša, ističući da, posle 47 godina staljinističke vladavine, od toga diktatora Envera Hodže između 1944. i 1985, i decenije i po haotične tranzicije, njegovi sunarodnici “sanjaju da se vrate i ujedine sa svojom evropskom porodicom”. “Intgracija u EU je za Albance najveći projekat u 21 veku”, poručio je Beriša, obećavši na tom putu neumorne napore.

SSP, prema tumačenjima u Briselu, uspostavlja celovit konceptualni okvir između EU i Albanije. Do sada su odnosi Albanije sa EU bili pokiveni Sporazumom o trgovinskoj, komercijalnoj i ekonomskoj saradnji, koji je potpisan maja 1992. godine.

Inače, SSP sa Albanijom treći je koji je EU sklopila sa zemljama na zapadu Balkana. Oni su već zaključeni sa Makedonijom, u aprilu 2001, i sa Hrvatskom, u oktobru iste godine. U međuvremenu su te dve bivše jugoslovenske republike postale i kandidati za prijem u EU, a vlada u Zagrebu je krajem prošle godine počela pregovore sa Briselom.

Neuspeh u izruèenju odbeglih optuženika za ratne zloèine predstavlja “suštinsku prepreku” za ulazak Srbije u EU

Državna zajednica Srbija i Crne Gore je oktobra 2005. počela pregovore sa EU o zaključenju SSP, a tri nedelje kasnije je ovom procesu pristupila i Bosna i Hercegovina. No, početkom maja je Brisel prekinuo pregovore sa Beogradom, dok se oni sa BiH nastavljaju. U međuvremenu, nezavisna Crna Gora očekuje da će uskoro obnoviti te pregovore i zaključiti SSP krajem ove godine.

SSP koji je potpisala vlada u Tirani, da bi stupio na snagu, trebalo bi da ratifikuju albanski parlament, svaka od država-članica EU i Evopski parlament u Strazburu. U međuvremenu, odredbe tog dokumenta biće primenjivane zahvaljujući tzv. Prelaznom sporazumu, koji je istog dana potpisan.

Paralelno sa Prelaznim sporazumom, a kasnije i SSP, biće primenjivane i povoljnije trgovinske koncesije Evropske komisije (EK). Njih je Regulacioni savet EK u septembru 2000. dodelio kao izuzetne tgovinske mere zemljama i teritorijama koje učestvuju ili su povezane sa procesom Stabilizacije i pridruživanja koji je otvorila EU. EU je o SSP sa vladama u Tirani pregovarala od januara 2003. Dokument je oblikovan po ugledu na one sklopljene sa Makedonijom i Hrvatskom, uz određene odredbe sačinjene da odražavaju specifičnu situaciju u Albaniji.

Taj dokument se posebno usredseđuje na:

-Odredbu o političkom dijalogu sa Albanijom;
-Odredu o unapređivanju regionalne saranje, uključujući perspektivu uspostavljanja zona slobodne trovine (FTA) među zemljama Zapadnog Balkana;
-Perspektivu uspostavljanja FTA izmđu EU i Albanije u roku od 10 godina od stupanja na snagu SSP;
-Odredbe o kretanju radnika, slobodi uspostavljanja i obskrbe uslugama, platnom prometu i kretanju kapitala;
-Obavezu Albanije to uskladi svoje zakonodavstvo onom u EU, naročito u ključnim segmentima jedinstvenog tržišta;
-Odredbu o o saradnji sa Albanijom u širokom krugu oblasti, uključujući sustvo, slobode i bezbednost;
-Odredbu o uspostavljanju Saveta za stabilizaciju i priduživanje koji nadgleda SSP, zatim Komiteta za SP, te Parlamentarnog komiteta za SP.

SSP koji je EU zaključila sa Albanijom ima 550 stranica detaljnih pravila i vlada u Tirani sada mora da uspostavi postojan i efikasan napredak u njihovoj primeni. Otuda iz Brisela poručuju da vlasti Albanije imaju mnogo toga da urade. “Albanija je još uvek suočena sa teškim reformskim izazovima”, ocenio je komesar Ren.

Ministarka Plasnik je poručila da, radi uspeha, sve snage na nemirnoj albanskoj političkoj sceni - podeljeni socijalisti na jednoj, i Berišina Demokratska stranka, na suprotnoj strani - treba da se ujedine. Iz Brisela, pre svega, traže da Albanija nastavi sa reformama i pri tom se usredsredi na: slobodu štampe, imovinska prava, izgradnju institucija, poštovanje etničkih manjina i poštovanje međunarodnih stadara pred predstojeće lokalne izbore.

Premijer Beriša je odgovorio kako je svestan briga u Briselu, kao i “zamora od proširenja”, zbog čega EU, očekuje se, uspori prijem novih država-članica u Uniju. “No, ja danas, uveravam vas, vaše vlade i narode, da su oganizovani kriminal i korupcija u Albaniji iskorenjeni i zbrisani, a da će Albanija uskoro biti jedna od najbezbednijih zemalja u regionu”, kazao je premijer.

Albanija je do obaranja socijalističkog režima 1990, primila od EU oko milijardu evra. Za uzvrat, od nje je neprestano traženo da pojača borbu protiv mita i kriminala.

Albanija je, dugo najzatvorenija zemlja na Starom kontinentu, uz Moldaviju, i dalje najsiromašnija u Evropi, sa ukupnim društvenim proizvodom (GDP) koji je u 2005. izneo 6,8 milijardi evra. Prosečan GDP je u 2005. bio 2.1.870 evra, upola manji nego u Bugarskoj i tek jedna desetina onog u Velikoj Britaniji.

Svetska banka svrstava Albaniju u grupu zemalja sa nižim srednjim dohotkom, s obzirom da je, po njenoj računici, prosečan GDP u 2004. bio 2.060 USD. Mada je poljopivreda tradicionalno igrala važnu ulogu u privredi zemlje sa 3,5 miliona stanovnika, a i danas značajno učestvuje u GDP, poslednjih godina su pokretač ekonomskog rasta bili sektor usluga i građevinarstvo. Takođe je Albanija veoma zavisna od doznaka svojih sunarodnika iz inostranstva, koje čine oko 14 odsto GDP.

Značajan napredak

Zastave EU i Albanije

Smatra se da je Albanija ostvarila značajan napredak u tranziciji od komunističkog režima ka tržišnoj privredi. Posle razorne propasti banaka sa piramidalnim šemama 1997, u vreme kada je Beriša bio predsednik Republike, zemlja je, tokom osam godina vlade Socijalističke partije predvođene Fatosom Nanoom, uspela da postigne i održi snažan ekonomski razvoj. Tokom tog perioda, inflacija je obuzdavana gotovo svake godine, sa izuzetkom 2002, kada je vladala kriza u energetskom sektoru.

U Svetskoj banci - koja je do sada Albaniji dala preko 840 miliona dolara za 59 projekata - smatraju da se u toj zemlji sprovode dalekosežne strukturne i ekonomske reforme. No, procena je da je Albanija i dalje suočena sa značajnim izazovima. U njoj četvrtina stanovništva živi ispod linije siromaštva, a pet odsto u uslovima ekstremne bede, što znači da nije u stanju da zadovolji osnovne potrebe za preživljavanje.

Austrijska kreditna banka ocenila je uoči potpisivanja SSP, da su “mešovita” ostvarenja šestomesečne Berišine vlade, kada su u pitanju deklarisani politički ciljevi: borba protiv koupcije, obuzdavanje oganizovanog kriminala i ubrzavanje pregovora sa EU. Na ekonomskom planu, kao zaostavština vlade socijalista, očekuje se da je 2005. završena rastom GDP od 5,5 odsto.

U značajnoj meri, to je zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji, koja se ogledala u neuobičajno visokom povećanju kredita, od čak preko 70 odsto na godišnjem nivou. Inflacija je bila umerena - 2,4 odsto, uprkos višim troškovima energenata. Međunarodni monetarni fond, pak, očekuje da bi u Albaniji inflacija u 2005. mogla blago da poraste na 2,7 odsto.

Zahvaljujući neočekivano dobrom rastu prihoda, bužetski deficit je u 2005. smanjen na 3,3 odsto GDP. Ovogodišnji vladin cilj je budžetski deficit od 4,0 odsto, koji bi, međutim, po BA-CA, mogao da bude i manji, budući da je u toku reforma poreske administracije koja treba da doprinese obuzdavanju “sive ekonomije”. BA-CA očekuje da će privreni rast u 2006. biti blago smanjen. Domaća potražnja će biti primirena, s obziom na opreznu monetarnu i fiskalnu politiku, koje bi mogle da doprinesu nastavku cenovne stabilnosti.

Problemi

Tirana

No, banka je upozorila da preduzećima situaciju težavaju problemi sa energentima, korupcija i ne preterano efikasna javna administracija. Inače se nekonkurentnost albanskih prdeduzeća već ogleda u naglašenoj nravnoteži u razmeni sa inostranstvom.

Deficit tekućeg platnog bilansa porastao je na sedam odsto GDP, čemu su naročito dopinele teškoće u industriji tekstila, suočenoj sa žestokom konkurencijom iz zemalja Dalekog Istoka posle isteka multilateralnog sporazuma o vlaknima (Multifibre Agreement). Uprkos svemu, za BA-CA razlog za umereni optimizam jeste napredak u nekoliko projekata pivatizacije: telekomunikacije, elektrodistribucija KESH, naftna kompanija Albpetol...

U međuvremenu, vlada računa da postane regionalni proizvođač i distributer električne energije i da razvija turizam, gajeći sliku o sebi kao “poslednjoj i najbolje čuvanoj tajni” u Evropi.

Vlada je 15. maja izašla sa ambicioznim planom da okonča seriju domaćih energetskih kriza, zbog kojih su, recimo, prošlog novembra, u većini delova Albanije bile uvedene restrikcije u trajanju od osam do 11 sati. Sada se, međutim, planiraju projekti za diverzifikaciju izvora energije, sve veće oslanjanje na termoelektrane koje bi radile na uvezeni tečni gas (LNG) dopreman tankerima do postrojenja na jugu zemlje.

Pre svega, tu se misli na gigantski, 1,9 milijardi dolara vredan, terminal za regasifikaciju termoelektrana u Fieru, koji bi u tri faze trebalo da, evntualno, dostigne 1.200 MW elktrične energije. Uz to bi išla i izgradnja velikih alekovoda koji bi Albaniju povezivali sa Makedonijom, Kosovom i Crnom Gorom.

Turisti avanturisti

Ministri EU podržali su refrendum kojim je stvorena nova-stara država Crna Gora

U evropskom tuizmu Albanija sada učestvuje sa samo 0,1 odsto. “Mi se oslanjamo na tržišta Makedonije i Kosova. No, želimo i na tržišta Evrope i SAD. Potrebni su nam turisti avanturisti, ali relativno bogati”, kazao je ovih dana novi albanski ministar turizma Bujar Leskaj.

“Priroda je izuzetno lepa, ljudi su prijateljski”, pričala su dvojica Holanđana koji su biciklom obilazili Albaniju. “Jednog dana smo imali celu plažu samo nama na raspolaganju. Pitali smo se: Zbog čega nema nikog drugog?”. Po prvi put će ove godine brodovi za kstarenje na kratko, ali regularno, posećivati albanske luke na Jadranu. Posetioci kažu da Albanija nema potencijal za masovni turizam, ali gradi sve što može, pri tome se malo obazirući na vodovod i kanalizaciju.

U Tirani se nadaju da će se naročito okoristiti od FTA sa EU. Prema ministarki za integracije Arenka Trosani, za Albance je Evropa uvek značila spas i, pre svega, dugo željenu slobodu putovanja. “I 16 godina posle promena, Albanci moraju satima da čekaju pred kapijama zapadnih ambasada da bi dobili vizu. Sada makar postoji konkretna nada da će se ti dugi redovi ukinuti”, kazala je ona.

Oprezni u Tirani upozoravaju da je sklapanjem SSP Albanija tek istinski krenula u posao. Brisel zahteva da Tirana ispuni 51 zadatak pre no što će moći da krene dalje, što konkretno znači usvajanje gomile novih regulativa u ekonomskim, poltiičkim i socijalnim oblastima. Ogroman će posao, na primer, biti potreban da bi albanski zakoni bili prilagođeni evropskim. I ministarka Trosani primećuje i prve uzmake. Sitni trgovci u Albaniji, recimo, sve su suzdržaniji, jer će, kada nova pravila budu počela da deluju, morati da odustanu od trgovine na sivom tržištu. Biće smanjena i mogućnost korupcije u carini i poreskim službama. 

Sa druge strane, diplomate u Briselu smatraju da je zaključenje SSP sa Albanijom veoma značajno i zato što je ta zemlja bila među najsporijima na Balkanu kada je u pitanju sprovođenje reformi. “Albanija se očigldno veoma sporo kreće, a važno je da idemo napred”, kazao je, prema pisanju zapadnih medija, anonimni diplomata.

Pusto tursko

Sporazum sa Albenijom skrenuo pažnju sa odnosa EU i Turske

Potpisivanje SSP sa Albanijom bio je trenutak odmora za šefove diplomatije 25-orice koji su sa mnogo napora uspeli da nastave pregovore sa Turskom, pošto je postignut kompromis povodom zahteva koji je postavio Kipar, država članica EU, da zvanična Ankara sprovede protokol koji je 2005. potpisala sa EU i otvori svoje luke i aerodrome za trgovinu sa novim članicama EU, uključujući i međunarodno priznati deo istočnomediteranskog ostrva pod kontrolom grčke zajednice.

Ono što je Kipar dobio bio je zahtev ministara Turskoj da postupi upravo tako, ili će se suočiti sa odlaganjem “celokupnog napretka u pregovorima”. Kipar je tada povukao svoje prigovore na početak pregovora i ministar spoljnih poslova Turske Abdulah Gul je krenuo za Luksemburg kako bi se priključio sastanku.

Za turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, ulozi su visoki. Popularnost umerenog islamističkog političara je naglo opala usred ubrzavanja inflacije i pada vrednosti turske lire. Otuda su izgledi za članstvo u EU postali još važniji za postizanje višeg životnog standarda, kao i podsticanje stranih ulaganja i zaposlenja u 70-tomilionsku naciju.

Pa ipak, premijer Erdogan ne želi da ga smatraju taocem evropskih interesa ili da se oseća poniženim ulkoliko EU promeni svoj stav i postavi nove prepreke na putu ka članstvu pve petežno muslimanske države u “hrićanskom klubu”. Otuda je u ponedeljak, oštro upozoravajući, Erdogan izjavio da bi njegov entuzijazam u pogledu EU mogao da izbledi “ako se politika umeša u ovaj proces”.

Postignuti kompromis je omogućio Turskoj da pristupi dodatnim koracima ka zadovoljenju standarda EU. Proces pristupanja iziskuje od zemalja kandidata da sprovedu reforme u širokom nizu oblasti. Posle sastanka u ponedeljak posvećenog relativno benignom poglavlju - nauka i istraživanje, verovatno su sledeće na redu oblasti kulture i obrazovanja, pa temeljito preispitivanje politike u tehničkim oblastima, kao što su trgovinski zakoni i zakoni protiv trustova.

Hrvatska, koja je bez problema “položila” prvo poglavlje, nada se da će se pridružiti Uniji do 2009, ali eksperti kažu da je verovatnije da će se to desiti 2010. Malobrojni su oni koji očekuju da će Turska, čak i ako se pregovori uspešno nastave, postati članica pre 2016.