Plan protiv zagađenja

To će morati da uradi prema Stokholmskoj konvenciji, koju je Srbija potpisala. "Do eliminacije tih štetnih supstanci može doći i ranije, ukoliko se Srbija približi članstvu u Evropskoj uniji, koja ima strože zahteve od Stokholmske konvencije i predviđa da se POPs iz životne sredine odstrani do 2015. godine", rekao je koordinator projekta Ivan Gržetić.

Kako je objasnio Gržetić, cilj projekta je da se ojačaju kapaciteti Srbije za primenu Stokholmske konvencije koja treba da ograniči ili zabrani proizvodnju, upotrebu, emisiju ili uvoz i izvoz vrlo toksičnih supstanci, a radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Projekat bi, između ostalog, kako je naveo, trebalo da Srbiji donese bolje upravljanje hemikalijama i opasnim otpadom, te uspostavljanje kontrole nad nenamerno emitovanim POPs supstancama.

On je pozvao sve privrednike Srbije, čija industrija posredno ili neposredno utiče na stvaranje i emitovanje toksičnih supstanci da se uključe u izradu nacionalnog plana za primenu te konvencije.

Govoreći predstavnicima srpske industrije, on je naveo da su POPs organske supstance koje je proizveo čovek, otporne na proces razgradnje u prirodi i do 100 godina, lako se transportuju kroz atmosferu, lako dospevaju u lanac ishrane, a mogu da izazovu opasne promene u ljudskom organizmu.

Gržetić je objasnio da u POPs, između ostalog spadaju, supstance kao što su kondenzatorska i transformatorska izolaciona ulja, neke vrste pesticida, izduvni gasovi automobila i neke nenamerno proizvedene hemikalije nastale kao nus proizvodi industrijskih procesa, recimo pri proizvodnji cementa ili u metalurškoj industriji, te paljenjem guma ili deponija.

Srbija je konvenciju potpisala maja 2002. godine, ali je još nije ratifikovala, rekao je Gržetić, ističući da se pre ratifikacije mora uraditi popis svih uređaja za čiji rad se koriste te štetne supstance, mesta na kojima se nalaze, količine i vrste hemikalija, kako bi se ti uređaji zamenili, odnosno izvezli za uništavanje.

On je naglasio da bi Srbija, ukoliko uradi dobre pripreme i popis, mogla da računa na međunarodnu finasijsku pomoć u eliminaciji toksičnih supstanci.

Projekat izrade plana za primenu Stokholmske konvencije u Srbiji se finasira uz pomoć Fonda za globalnu zaštitu životne sredine (GEF) u saradnji sa programom za zaštitu životne sredine UN koji je već za tu namenu izdvojio 350.000 dolara, rekao je on.

Stokholmsku konvenciju su do sada potpisale 152 zemlje, a ratifikovala je 141 zemlja.