Balkan: Politika, mediji, građani

Taj problem nepoverenja u Velikoj Britaniji i Jugoistočnoj Evropi naveo je Britanski savet da pokrene istraživački projekat "Politika i mediji", u kome učestvuju devet zemalja, nacionalni mediji, političke partije, univerziteti i nevladine organizacije, a sastoji se od serije događaja koji će biti održani u Beogradu, Podgorici, Sarajevu i Londonu.

Član Donjeg doma britanskog parlamenta Čarls Klark ocenio je na skupu u Britanskom kulturnom savetu da mediji veoma utiču na društvo.

On kaže da bi trebalo da ponesu deo odgovornosti za tu svoju ulogu, da ne može biti apsolutne slobode medija i da moraju postojati određene zabrane - samoregulacija medija i zakonske odredbe.

Kandidat za novog premijera Srbije Božidar Đelić izjavio je da će probati da nađe način da iz ovogodišnjeg budžeta budu predviđena sredstva i za pomoć štampanim medijima.

Đelić kaže da se štampani mediji u odnosu na elektronske nalaze i težoj materijanoj situaciji i da su neki od njih zbog toga pod uticajem tajne policije, partija ili finansijskih grupa.

Prema oceni Božidara Đelića, posle skandala sa dodelom frekvencija lokalni tajkuni kontrolišu polovinu prava na elektronsko emitovanje. Đelić podseća da u Srbiji i na Balkanu mediji nisu bili samo instrumentalizovani, voljno ili nevoljno, već su bili i direktni učesnici u događajima.

On napominje i da je deo nelegalnog novca iz devedsesetih opran kroz neke medije, kao i da veliki problem predstavlja to što se neke partije služe jezikom mržnje.

"Jedan od naših nerešenih problema je  to što naš politički sistem nosi ostatke prošlosti. Vidite između ostalog sadašnji direktor državne televizije je bio Miloševićev ministar informisanja i ja nisam baš srećan zbog toga", kaže on.

Član Donjeg doma britanskog parlamenta Čarls Klark ocenio je da su odnosi medija i političara važni i sveobuhvatni, i da se razlikuju od društva do društva ili epohe, ali da su uvek teški i da je to odlika slobodnih društava i zrelih demokratija.

"Političari mogu da se obrate javnosti skoro jedino preko medija. I to je glavni kanal preko koga ljudi formiraju svoj pogled na politiku i političare. Mediji su ti koji oblikuju istinu i koji plasiraju javnosti događaje", kazao je Klark.

Skupu u Britanskom kulturnom savetu su između ostalog prisustvovali i ambasador Stiven Vordsvort, ali i domaći političari Dragan Kojadinović, Vesna Pešić, Nenad Čenak, Dragolčjub Mićunović i brojni glavni urednici medija i novinari.

Koga kriviti

A dvodnevni beogradski seminar na temu "Komunikacija u prekidu: političari, političko izveštavanje i poverenje javnosti", počeo je juče razgovorom sa studentima.

Da li treba kriviti medije ili političare za nezainteresivanost građana za politiku, da li novinari obavljaju bolji posao od političara, ko je odgovoran za kontrolu vlade, novinari ili političari, šta čini dobru priču i da li dobijamo isključivo pojednostavljene informacije - samo su neke od tema o kojima će raspravljati profesionalci.

Studenti novinarstva na Fakultetu političkih nauka, za početak, dobili su osnovne smernice od novinara Fajnenšel tajmsa Džona Lojda.

"Novinarstvo, demokratija, politika, civilno društvo, građanstvo, sve su to međusobno isprepletene kategorije. Gde je društvo slobodno, imate i slobodno novinarstvo", kaže on.

"Dobro novinarstvo je jedno veliko društveno dobro isto koliko i dobro državno upravljanje, dobro obrazovanje, dobar zdravstveni sistem ili dobra civilna administracija. Vredno je borbe i, kao što znate, neki su za takvo novinarstvo dali svoj život", objasnio je Lojd.

U svojoj knjizi "Šta mediji rade našoj politici", koja je izazvala kontroverze u Velikoj Britaniji, Lojd tvrdi da mediji više ne obavljaju ulogu istražilaca događaja na političkoj sceni, već su postali njen deo, stvarajući nepoverenje prema pojedinim političarima i ravnodušnost prema stvarnim događajima iz političkog života.

"Novinarstvu je neophodna sloboda, ali isto tako i moć. Njegova svrha je da traži od vlasti da polaže račune. Naslov moje knjige je 'Šta mediji rade politici', a oni zaista mogu dosta toga", kaže on.

"Ponekad joj mogu i naškoditi, ali pre svega mediji moraju da izveštavaju, analiziraju, istražuju i osvetle funkcionisanje moći. Moramo da govorimo ljudima kako moć funkcioniše i šta radi, a novinarstvo mora da se izbori  da bude nezavisno dok to čini", rekao je Lojd.