Uskoro avioni koje je nemoguće oteti

Evropski istraživači nadaju se da će do 2008. godine razvoj tehnologije omogućiti da se stvarnosti približi san o avionu koji je nemoguće oteti. Stručnjaci iz Francuske, Nemačke i drugih zemalja pripremaju ambiciozan bezbednosni program za suzbijanje pretnji koje mogu nastati u samom avionu tokom leta.

Potrebu za time najbolje ilustruje prošlonedeljni haos u avio saobraćaju kojim se, zbog zavere koju je razotkrila britanska policija, ponovo digao duh 11. septembra 2001. Britanija je osujetila plan da se eksplozivom razore avioni tokom leta ka SAD, a Vašington sumnja da iza te neostvarene operacije možda stoji Al Kaida.

Od napada na SAD 11. septembra, čitavom svetu je postalo jasno da se civilni avioni mogu iskoristiti kao oružje, što je izazvalo pojačane mere bezbednosti na svim svetskim aerodromima. Cilj evropskih istraživača je da stvore "poslednju barijeru" za napade na avione tokom leta.

Avion koji je nemoguće oteti bi, između ostalog, imao kompjuterski sistem koji može da uoči sumnjivo ponašanje putnika i sistem za izbegavanje sudara, koji bi ispravio putanju aviona u slučaju da krene ka nekoj zgradi ili planini.

Izučava se i mogućnost, iako to verovatno neće biti moguće još 15 godina, da se napravi kompjuter koji bi u slučaju otmice mogao da automatski odvede avion do najbližeg aerodroma.

"Nikada nećemo postići to da nivo pretnje bude nula, da nema rizika", kaže koordinator programa za konstruisanje bezbednog aviona, Danijel Gotje iz francuske tehnološke firme "Sažem defans sekirite". "Ako se, međutim, konstruišu elektronski uređaji koji će biti ugrađeni u same avione, onda će otmice biti veoma, veoma teško izvesti", dodaje on.

Četvorogodišnji projekat vredan 35,8 miliona evra, pod imenom „Bezbednost aviona u budućem evropskom okruženju“ pokrenut je u februaru 2004. Partneri u projektu su proizvođač aviona "Erbas", njegove pokroviteljske kompanije EADS i "BAE Sistems", kao i "Tales" i "Simens AG". Evropska komisija je uložila 19,5 miliona evra.

Omer Laviv iz "Atene GS3", izraelske kompanije koja učestvuje u projektu, izjavio je da bi se sistem mogao pojaviti na tržištu između 2010. i 2012. godine. Projekat treba da dodatno unapredi ograničena poboljšanja koja su se pojavila posle 11. septembra, kakva su ojačana vrata pilotskih kabina i policajci koji dežuraju tokom leta.

Predloženo je da se sada uvede sistem zasnovan na čipovima, pa da putnici i njihov prtljag nose uparene oznake. Tako bi se znalo da se onaj ko je predao prtljag zaista i ukrcao, pa stjuardese ne bi morale da ih ručno broje.

Nova mera bile bi i kamere na pultovima za čekiranje karata i na ulazu u avion, kako bi se biometrički proverilo da se ukrcava ista osoba koja je čekirala kartu. Predviđen je i "elektronski nos" kojim bi se putnici proverili da nemaju tragove eksploziva na sebi.

Osmišljen je i sistem za otkrivanje pretnje po ukrcavanju, koji bi procesuirao informacije sa audio i video senzora u avionu i upozoravao na svako neuobičajeno ponašanje putnika.

Drugi sistem, za procenu pretnje i upravljanje reakcijom na nju pod imenom TARMS bi prikupljao sve te informacije i pilotu preko kompjutera u kabini predlagao šta da preduzme. Predlaže se i sistem zaštite podataka, kojim bi se sve komunikacije štitile od prisluškivanja, uključujući one između pilota i kontrole leta.

Na ojačanim vratima pilotske kabine bio bi ugrađen biometrički sistem koji dozvoljava ulaz samo ovlašćenom osoblju posle provere otiska prsta, a kamerom bi se proveravalo da ne pokušava da uđe pod pritiskom otmičara. Predviđen je i sistem za automatsko izbegavanje sudara, koji bi korigovao kurs aviona ukoliko skrene s planirane putanje.

Da je takvo obezbeđenje postojalo prilikom napada 11. septembra, sistem bi otkrio da je avion na putu da udari u zgradu, a biometrički senzori bi prepoznali da avionom ne upravlja pilot, nego otmičar.

"Ukoliko terorista upravlja avionom, ili pilot ne uviđa da je na pogrešnom kursu, TARMS bi sam odlučio da izbegne prepreku i automatski preuzeo kontrolu nad letelicom", kaže Gotje. Sistem bi se uključio čak i ako je pilot taj koji upravlja, ali ne želi da promeni kurs koji vodi ka sudaru.