O masovnom ubistvu u Kravici

Zaštićeni svedok P-111 iskaz je dao na suđenju sedmorici oficira vojske i policije Republike Srpske, optuženim za genocid i zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi u julu 1995. Na optuženičkoj klupi su Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin, Radivoj Miletić i Milan Gvero.

Prema optužnici, snage vojske i policije RS su 13. jula 1995. u Kravici ubile više od 1.000 srebreničkih Muslimana. Svedok je ispričao da se tog dana, pošto se predao srpskim vojnicima, našao među više od 2.000 muslimanskih zarobljenika koji su zatvoreni u veliki magacin u Kravici.

Opisao je kako su - nakon incidenta u magacinu zbog kojeg su se uspaničili i zatvoreni i čuvari - na masu zarobljenika iznenada vatru iz automatskih pušaka otvorila dva srpska vojnika, od kojih je jedan bio dugokos i nosio naočare za sunce, a drugi na glavi imao plavi šlem UN.

"Za njima je ušlo još pet-šest vojnika. Čim je pucnjava počela, ja sam legao na pod. Pucnjava je trajala cele noći, samo je hučalo. Više puta su pravili pauze - i oni su se odmarali, pa bi ulazili kad im je želja i nastavljali da pucaju. Bacali su i bombe", posvedočio je P-111.

On je izjavio da je, posle nekoliko pokušaja, uspeo da se, ranjen u nogu, preko mrtvih tela, čija ga je krv "žarila po stomaku", popne na kontejner u dnu magacina i kroz mali prozor iskoči napolje.

"Iz obližnjeg kukuruza sam čuo da neko viče: 'Evo ga, iskoči još jedan'. Nisam išao dalje, legao sam potrbuške i čekao da me ubije. Prišao mi je vojnik, uperio reflektor i pucao na mene s dva-tri metra. Pogodio me je u desnu plećku, ali sam ćutao, pravio sam se da sam mrtav. On je pitao: 'Hoćeš li još jedan', a ja sam ćutao. Onda je njemu ispao okvir od puške, pa ga je tražio sa još jednim vojnikom i kada su ga pronašli, otišli su. Ja sam ostao da ležim do jutra", posvedočio je K-111.

"Ujutro sam čuo kako se neko u magacinu dere da se ranjeni jave, ako ih još ima, jer je došao Crveni krst da im pomogne. Neki su se javili i čuo sam kako ih teraju da pevaju pesme o Draži Mihajloviću. Posle jedno pola sata, čuo sam rafale i više nije bilo pesme. Onda sam čuo utovarivač kako se pali unutra. Čuo sam kako kašikom struže po betonu, kupeći leševe. Čuo sam glas: 'Ovaj ovde je živ, treba ga upucati' i zatim pojedinačne pucnjeve", rekao je K-111.

Kada je začuo da će vojnici doći da pokupe i leševe oko magacina, kako je rekao, uspaničio se i otpuzao u obližnje kukuruzište u kojem je video leševe zarobljenika koji su ranije pokušali da pobegnu.

Svedok je izjavio da je zatim uspeo da pobegne u šumu u kojoj je sreo druge muslimanske muškarce pobegle iz Srebrenice pred snagama VRS, koji su mu pružili pomoć i nahranili ga. Jednog ranjenika, koji nije mogao da se kreće zbog "smrskane potkolenice", morali su da ostave u šumi.

K-111 kazao je da je posle tri dana uspeo da se domogne Žepe, gde mu je u bolnici dobio pomoć lekara, ali je uskoro pred ofanzivom VRS morao da bude evakuisan sa ostalim stanovnicima te muslimanske enklave pod zaštitom UN.