Nov sistem donošenja odluka u MMF-u

Postoji široka saglasnost među članovima Međunarodnog Monetarnog Fonda da Kina, Južna Koreja, Turska i Meksiko treba da dobiju veća prava glasanja u MMF-u, koji je pre više od godinu dana pokrenuo reviziju svog sistema glasanja sa ocenom da treba dati veći uticaj rastućim ekonomskim silama u rukovođenju fondom.

Očekuje se da će promene biti formalno usvojene tokom sastanka MMF i Svetske banke septembra u Singapuru. Nove azijske privredne sile su upozorile da će se manje oslanjati na MMF ukoliko im se ne da veći glas u upravljanju njime.

Snaga glasanja u MMF-u proističe iz kvota ili uplata koje čine većinu finansijskih izvora Fonda i koje su žestoko branjene jer određuju ko ima najveći uticaj na politiku fonda. Odbor guvernera obično vrši opštu revizju kvota svakih pet godina. Svaka promena u kvotama, kao i druge važne odluke odbora, mora da dobije većinu od 85 odsto zemalja-članica.

SAD imaju pravo veta sa 17,4 procenata udela u kvoti, praćene Japanom sa 6,2 procenata, Nemačkom sa 6,1 i Francuskom i Velikom Britanijom sa po pet odsto.

Kvota se uglavnom određuje na osnovu ekonomske veličine zemlje u svetskoj privredi i pokazuje najveći finansijki ulog pojedine države MMF-u, njenu glasačku moć i njen pristup novčanim izvorima fonda.

Ukupne kvote MMF-a krajem marta bile su oko 308 milijardi dolara. Dosadašnja formula je uglavnom išla na ruku malim, otvorenim ekonomijama, ali ne i velikim zemljama u brzom razvoju. Na primer, kineska privreda je dvostruko veća od belgijske i holandske zajedno, ali te dve evropske zemlje imaju veću kvotu od Kine.