Za sada 4 privatna penziona fonda

Delta đenerali, Rajfajzen futura, penzijsko društvo Garant i Penzija plus primaju uplate za privatne penzije, koje u Srbiji uplaćuje svega pet odsto stanovništva, što je najniži procenat u jugoistočnoj Evropi i četiri puta manje nego u Hrvatskoj.

Predrag Stojanović počeo je da uplaćuje privatnu penziju u drugoj polovini 2006, kada su u Srbiji počeli da rade prvi penzioni fondovi kojima je Narodna banka dala licencu za rad. Za Stojanovića je ulaganje u penzioni fond dugoročna štednja koju će moći da koristi za 20 godina.

Privatnu penziju mogu da uplaćuju svi, odnosno radnici kojima poslodavac već uplaćuje državnu penziju, radnici koji nisu prijavljeni, nezaposleni, ali i roditelji za svoju decu.

Član penzionog fonda ne zna unapred visinu penzije jer ona zavisi od visine uplata, perioda uplaćivanja, umešnosti penzionih fondova da dobrim ulaganjem prikupljenog novca obezbede što veću dobit i od načina isplate.

U okruženju se dobit kreće oko osam odsto. Ilustracije radi, ako neko uplaćuje 25 godina po 3.000 dinara mesečno, ukupno će uplatiti 2,6 miliona dinara. Visina mesečne penzije zavisi od perioda isplate. Ako neko želi doživotnu isplatu, penzija je 20.000 dinara, a u slučaju isplatu na pet godina mesečna penzija je 50.000 dinara.

U kući Delta đenerali kažu da se građani sve više interesuju za mogućnost da sebi uplaćuju penziju, i to uglavnom oni od 35 do 45 godina. Privatna penzija može da se koristi od 53 godine.

Narodna banka SRbije svakodnevno kontroliše gde penzioni fondovi, odnosno društva za upravljanje tim fondovima, ulažu novac građana. Zakonom je propisano da to mogu biti samo investicije s najmanjim rizikom.

Stručnjaci savetuju građane da pre no što postanu članovi penzionog fonda uporede njihove ponude jer se one mogu razlikovati po visini nadoknada koje naplaćuju, a što je veća nadoknada manji je iznos penzije. Prema najavama, do kraja 2007. treba da počne da radi još pet penzionih fondova.