Češka još nije spremna za evro

Guverner češke centralne banke Zdenjek Tuma kaže da je "Slovenija imala i veliku prednost jer u tranziciji nije morala da počinje od nule. Za zemlje koje su kao Slovenija i baltičke republike imale vezani kurs za evro najbolja strategija je da na evro pređu brzo".

To što je Slovenija prva zemlja koja plaća evrom od deset članica koje su ušle u Evropsku uniju maja 2004. godine i ima bruto plate nominalno veće za 60 odsto od čeških, guverner ČNB pripisuje razvijenoj slovenačkoj privredi i tržišnom pristupu poslovanju još u komunističkoj Jugoslaviji.

"Njihovi početni uslovi bili su bolji", kazao je Tuma i naglasio da je Slovencima pošlo za rukom da uvedu prvi od novih Evropljana evro zahvaljujući razvijenoj privredi i nacionalnom konsenzusu da se na evro pređe što pre.

Tuma je rekao da je za Češku dobar i realan bio prvobitni put i termin 2009. ili 2010. godine, ali pošto vlade nisu iskoristile visok privredni rast za reforme javnih finansija, visoki budžetski deficiti odlažu Česima evro za kasnije.

Slovenci kao najbogatiji od "novih Evropljana" zarađuju u proseku 60 odsto više novca nego prosečni Čeh, ali kada se odbiju poreska i druga davanja državi i uzmu u obzir više cene prosečni Slovenac je svega za oko deset odsto bogatiji od prosečnog Čeha.

Slovenija dostiže po BDP-u 84 odsto proseka Evropske unije pre poslednjeg proširenja, Češka 76 odsto. Dok Slovencima na porez odlazi 36 odsto zarade, Česima ide svega 24 odsto. Neto slovenačka zarada iznosi 21.200 kruna, odnosno 785 evra, a češka 15.200 kruna ili 562 evra. Bolje je slovenačkim penzionerima koji dobijaju u proseku 492 evra, dok češki prosečni penzioner živi od 266 evra.