Imuni investitori

Ta procena je nešto manje optimistična od onoga što su najavljivali ministri Dinkić, Bubalo i Parivodić, ali je uglavnom pozitivna, sa naglaskom na određenim rizicima. “Economist Intelligence Unit” očekuje da će nova reformska Vlada biti uspostavljena nakon parlamentarnih izbora, ali će neizvesnost i dalje biti prisutna u vezi sa Kosovom i odnosima Srbije i Evropske unije.

Iako će makroekonomski trendovi i politika i dalje biti povoljni, Srbija će usporeno smanjivati jaz u razvoju sa centralnom Evropom. Osim političke neizvesnosti, veliki deficit tekućeg računa i neobično jačanje dinara, pominjani su kao neki od razloga za zabrinutost.

Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i direktor odeljenja za ekonomske prognoze pri „Economist Intelligence Unit” u Londonu, bio je, već po tradiciji, medijator Petog okruglog stola.

Gospodin Kekić predvodi najveći regionalni tim analitičara „Economist Intelligence Unit” . To je odeljenje koje radi ekonomske, političke i poslovne analize za 28 zemalja istočne Evrope, uključujući i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Takođe, predvodi i odeljenje ”Economist Intelligence Unit” za ekonomske prognoze (korisnici su najveće poslovne kuće na zapadu).

Gospodin Kekić je i glavni urednik godišnjeg izveštaja »Svetski investicioni pregled«. U razgovoru za Magazin Biznis, neposredno po završetku ovogodišnje konferencije,  Laza Kekić ocenjuje da su strani investitori izgleda postali imuni na trustno domaće političko područje, te da  dolaze u Srbiju uprkos političkim preprekama.

Srbija bi mogla da iskoristi dobre odnose sa Rusijom i sporazum o slobodnoj trgovini, kaže Kekiæ

Biznis: Kakva je budućnost ekonomskog razvoja Srbije, s obzirom na to da se kao smetnja za članstvo u Evropskoj uniji navode samo političke prepreke, pre svega saradnja sa Hagom? Kakve su šanse da Srbija prevaziđe takve političke prepreke?

Laza Kekić: Većina ljudi ocenjuje da će ta prepreka biti prevaziđena. Pitanje je kada, ali ne i - ako. Niko ne očekuje da će se to desiti do kraja ove godine, zbog parlamentarnih izbora i ukupnog političkog konteksta.

Ne treba očekivati ni da će Evropska unija promeniti mišljenje. Šta sada? Da li i kako dati neki drugi pozitivan singal? Zato su veoma su važne najavljene vizne olakšice. Ipak, tehnički pregovori između Srbije i Evropske unije nastavljaju se, bez obzira na sve.

Inače je primetno, već  duže vremena, da su inostrani investitori, bar do sada, gotovo imuni na sve što se dešava u Srbiji i u regionu. Verovatno je računica takva da uprkos tome što velika pitanja nisu potpuno rešena, ipak neće doći do oružanih sukoba. To je osnovno. Oružani sukobi ruše sve uslove za biznis i to je procena koja je presudna za investitore.

Zato bi možda trebalo postaviti pitanje - zašto su ovde takva ulaganja i zašto su investitori prisutni u Srbiji, ako očekuju neki haos. Odgovor je u tome da možda neka rešenja za investitore nisu dugoročno najpovoljnija, ali oni očekuju bolje perspektive Srbije i celog regiona.

Biznis: Često se čuje da Srbija ima bar dve prednosti: geostrateški položaj u regionu kao središna tačka, odnosno raskrnica puteva i sporazum sa Rusijom o bescarinskoj trgovini. Da li mislite da su te prednosti dovoljno iskorišćene?

Laza Kekić: Izgleda da nije dovoljno dobro iskorišćeno. Doduše, ponekad se preteruje da se geografskom položaju pridaje preveliki značaj. Ali, to u svakom slučaju, nije otežavajuća okolnost, a možda je u nekim domenima plus.

Što se tiče sporazuma sa Rusijom, po mom iskustvu, privrednici ne dolaze u Srbiju da bi to koristili. Ne znam zašto je tako, ali je izvesno da u računicama privrednika, bar za sada, taj elemenat nije presudan. Možda je to pogrešno, jer se mnogo toga promenilo u Srbiji i u okruženju.

Ako se podsetimo 2001. godine i Prvog okruglog stola koji smo tada držali sa Vladom Srbije i privrednicima, jasno je da se mnogo toga promenilo. Naš prvi skup je, na primer, održan nedelju dana posle 11. septembra i terorističkog napada u SAD, a već znamo do kakvih je sve promena došlo nakon tog napada. Drugi momenat koji je bio karakterističan za to stanje od pre pet godina, jeste da je u Evropskoj uniji je postojao veliki optmizam da će EU da integriše i ostali deo Evrope.

Sada je, međutim, došlo do reakcije. Došlo je do neraspoloženja prema novim članovima, do zastoja reformi i političkih kriza u tim zemljama, tako da je opšta klima u vezi EU i istočne i centralne Evrope i Balkana promenjena. I treće, u prošlih pet godina promenio se i položaj Rusije. Tada je to bila prva godina Putinovog predsednikovanja i Rusija je tek izlazila iz haosa.

Sada, posle pet godina, zbog skoka cene nafte i raznih drugih razloga, Rusija je postala ekonomska i politička sila koja investira po celoj Evropi i regionu. Zato bi Srbija mogla da iskoristi dobre odnose sa Rusijom, te i taj sporazum o slobodnoj trgovini.

Biznis: A kako tumačite to da se dešavaju politički potresi i u drugim zemljama: najnoviji protesti u Mađarskoj, a bilo je i raznih afera u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj...

Ipak, izgleda da potresi koji se drugima dešavaju manje utiču na to da se u tim zemljama stvori politička nestabilnost od koje investitori beže, nego što je to slučaj sa Srbijom?

Laza Kekić: To je mogući paradoks. Ipak, čini mi se da investitori ne beže iz Srbije. Investitori kao da su imuni na to jer procenjuju da na dugi rok ne može da se desi ništa toliko ozbiljno što bi ugrozilo njihove investicije. Ali, nešto drugo je interesantno, i to kod onih zemalja centralno -istočne Evrope koje su nedavno ušle u Evropsku uniju.

Naime, pošto su postigli članstvo u EU, oni kao da su otvorili vrata za neke svoje stvari koje su pre toga bile potisnute. Jedinstvo je postojalo dok nisu ušli u EU, a sada odjednom dolazi do političkih sukoba, čak kriznih dimenzija, koji se ni slučajno ne bi dogodili pre četiri godine. U ekonomskom smislu, u tim zemljama reforme su stale i sada imaju veliku konkurenciju iz Azije, pa i iz zemalja Balkana, gde su niže nadnice. Mnogi nisu očekivali takve situacije ranije, jer se smatralo da su završili uspešno tranziciju i da imaju svetlu budućnost, ali se, kao što se vidi politički i ekonomski život nastavlja.

"Iskustvo u svim drugim zemljama pokazuje da se prvo kreæe sa privatizacijom, a tek zatim dolaze grinfild investicije"

Biznis: Kad je o Srbiji reč, zar Vam se ne čini da je malo grinfild investicija, iako postoje značajne poreske olakšice za sve koji investiraju više od 10 miliona evra?

Laza Kekić: Stimulacije koje se daju za investicije su, takođe, kontroverzna oblast. Činjenica je da Srbija ima slobodu da odluči o tome pre nego što postane član EU. A to zašto investitori nisu došli više ima bar dva momenta. Najpre, posle privatizacije, pre ili kasnije dođe do većih investicija.

Kompanija kao što je Ju Es Stil, za koju se smatra da je budzašto došla do smederevske železare, prošlih godina je investirala značajne sume, a to se takođe tretira kao strana investicija. Jer, svaki dinar koji investira strani vlasnik, bilo kroz prestrukturisanje, dokapitalizacije ili ulaganje u tehnološki razvoj, predstavlja novu stranu investiciju,. Sve su to investicije, samo što su bez velikog publiciteta.

Iskustvo u svim drugim zemljama pokazuje da se prvo kreće sa privatizacijom, a tek zatim dolaze grinfild investicije. Rumunija je dobar primer i ona sada ima značajna grinfild ulaganja. Ali, Bugarska, recimo, nema. U Srbiji u poslednje vreme ima par primera grinfild investicija. Da li će se taj trend nastaviti zavisi i od političkih prilika kao i od uspeha u daljem unapređenju poslovnog okruženja.

Biznis: Kakve su Vaše procene - kako da srpska ekonomija postigne veći napredak?

Laza Kekić: To je pitanje prioriteta. I u razgovorima na ovom skupu je istaknuto da je glavni problem loša infrastruktura. Sada će to početi da se popravlja kroz Nacionalni investicioni plan, ali je važno i da pare budu racionalno korišćene da ne bi došlo do fiskalnog opterećenja.

Drugo, važna je regulativa. Napravljen je napredak u prošle dve godine, i po ocenama Svetske banke smanjeno je administriranje kod otvaranja novih preduzeća. Ceo svet se žali na birokratiju, ali ovde je, izgleda, to velika prepreka.

I treće, važno je održati makroekonomsku stabilnost i postepeno unapređivati rad institucija, i to ne samo zbog članstva u EU. Ali, to nije zadatak za jednu ili dve godine, već za 10, 20 i više godina. Srbija sigurno neće doživeti Irsku ili istočnoazijsku stopu razvoja, niti će to doživeti druge zemlje u ovom regionu, iz raznih razloga, ali, ipak se kreće.