Informacija jednako moć

Prodavac auta zna mnogo više od kupca, veoma često je svog četvorotočkaša „nabudžio“ kako bi vam izvukao što veću cenu, te vam je potrebno dosta sreće kako se kući ne biste vratili sa mačkom u džaku. Na Berzi je gotovo istovetno: ako dostupnost informacija nije zadovoljavajuća postoji velika opasnost da neinformisani učesnici na tržištu postanu vlasnici nečega čija je istinska vrednost višestruko manja.

Ovaj fenomen, da svi učesnici na tržištu nemaju podjednak pristup informacijama, zove se informaciona asimetrija. Ukoliko se pojavi u zaoštrenom obliku, može prouzrokovati razne disfunkcionalnosti na tržištu.

Naravno, nikada se ne može postići apsolutna informisanost, tj. nikada se ne može stići do nivoa na kome su svi učesnici podjednako obavešteni. Logično je da direktori, revizori i drugi insajderi znaju mnogo više o samom preduzeću nego puki pojedinačni investitori na berzi. Zato na razvijenim tržištima postoji veliki broj instrumenata koji čine da slika finansijskog tržišta ne bude tako crna.

Najpre, država je značajan regulator na berzi i preko svojih organa (pre svega Komisije za hartije od vrednosti) utiče na emitente (preduzeća čije se akcije kotiraju) da objavljuju sve informacije koje se tiču samog poslovanja ili bi na neki način mogle da utiču na kretanje cene akcija. Takođe, strogo se kažnjava insajderska trgovina koja bi, u protivnom, postala toliko učestala da bi mogla srušiti tržište.

Pored ovoga, na razvijenim tržištima postoje brojne privatne kompanije koje analiziraju poslovanja preduzeća i prikazuju investitorima njegovu „rendgensku sliku“, naravno za izvesnu nadoknadu. Tako se sužava mogućnost da kupovina bilo koje hartije od vrednosti predstavlja put u nepoznato.

Naravno, nije potrebno spominjati da na našem tržištu za sada ne postoji dobra informisanost učesnika, ali da nikoga previše ne boli glava zbog toga. Berza je i dalje na veoma niskoj lestvici u okviru celokupnog finansijskog sistema, a unapređenje njenog položaja moglo bi da bude od koristi ne samo direktnim učesnicima, već i ekonomiji u celini.

Kada se oko toga postigne saglasnost svih nadležnih činilaca, priča s početka teksta ostaće deo samo okruženja u Bubanj Potoku.