Izbori za oba doma kongresa u SAD

Prema istraživanju javnog mnjenja, Demokratska partija ima velike šanse da prvi put posle 12 godina osvoji većinu u Predstavničkom domu. Milioni birača u SAD-u glasaju za 435 poslanika u Predstavničkom domu i za 33 člana Senata.

Da bi demokrate ponovo imale većinu u Predstavničkom domu, prvi put posle 1994, neophodno je da osvoje 15 mesta više nego što imaju sada, a za prevlast u Senatu treba im šest mesta.

Predsednik Džordž Buš svoje pravo da glasa iskoristio je na domaćem terenu, u Teksasu: "Laura i ja znamo da je privilegija dati naš glas i ja phrabrujem sve Amerikance da glasaju danas."

Hilari Klinton, koja je u trci za reizbor za Senat u državi Njujork, kaže da se smatra da su njene šanse za reizbor velike: "Nadam se dobroj izlaznosti zato što smatram da je mnogo toga urađeno u zemlji i nadam se da će demokrate imati većinu".

Inače, veliki broj Amerikanaca će se za novi sastav Kongresa opredeljivati putem elektronskih glasačkih mašina. Greške u programima i teškoće pri njihovom radu na više stotina biračkih mesta usporili su danas glasanje tokom izbora u SAD, a na pojedinim biralištima glasalo se na stari način - izbornim listićima.

Pouzdanost takvog izbornog procesa, međutim, doveo je u pitanje predsedavajući Savezne izborne komisije Majkl Toner, koji je za BBC rekao da Amerika ne raspolaže resursima i odgovarajućom opremom, pa zbog toga vlada velika zabrinutost povodom pouzdanosti elektronskih glasačkih mašina.

Glasači u Klivlendu prevrtali su očima dok su članovi biračkih odbora petljali sa novim "tačskrin" mašinama, koje su proradile nekih deset minuta po otvaranju biračkog mesta.

"Imamo pet mašina, jedna od njih mora da proradi", rekao je Viljet Šulank, jedan od clanova biračke komisije u Ohaju.

Problema na biračkim mestima bilo je i u Virdžiniji, gde FBI istražuje žalbe da je bilo pokušaja zastrašivanja birača. U toj americkKoj državi vodi se žestoka trka za Senat izmedju republikanca Džordža Alena i demokrate Džima Veba.

Kandidat, agent CIA, advokat Pavić

Ilinois

Zanimljivo je da se među kandidatima Demokratske stranke, konkretno iz države Ilinois, nalazi Džon Pavić.

Reč je o doktoru prava, koji je do sada radio kao agent CIA-e i kao advokat Biljane Plavišić u Haškom Tribunalu. Pavić u izjavi za B92 kaže da je došlo vreme kada Amerika i Srbija treba da se vrate pozitivnim odnosima koje su imale u prošlosti.

Pavić smatra i da je u američkoj spoljnoj politici neophodno promeniti odnos prema kosovskom problemu: "Mislim da neki ljudi ovde u spoljnoj politici veruju da je problem Kosova već rešen, ali ja se ne slažem sa tim", kaže on.

"Mislim da među prvim koracima koje treba da preduzmemo je da analiziramo situaciju na Kosovu i pokušamo da pronađemo rešenje koje će zaštiti Srbe na Kosovu, ali i rešenje koje je prihvatljivo za sve, a ne da forsiramo rešenje koje je prihvatljivo samo jednoj strani."

"Politika SAD bez promene"

Spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za B92 ocenjuje da je realno očekivati da će se američka spoljna politika jako malo promeniti i ako demokrate pobede na izborima.

Kesić smatra da se te promene mogu odnositi prvenstveno na politiku prema Iraku: "Od februara može se očekivati da će, ako demokrati i uspeju da pobede u jednom domu od dva doma Kongresa, pritisak na predsednika da bude žestok što se tiče povlačenja trupa iz Iraka", smatra on.

"Tako može se očekivati i pritisak od Demokratske stranke vezano za druga bitna pitanja, poput situacije sa Iranom i sa severnom Korejom. Jednostavno, biće vrlo teško da predsednik Buš i njegova administracija mogu da očekuju bilo kakvu podršku što se tiče spoljne politike od bilo kakvog demokratskog Kongresa", kaže on.