Odbačena tužba protiv Ljubljanske banke

Kako je sud objasnio, ne postoji pravna osnova za dalju raspravu. Naime, dvojici tužilaca već su u celini vraćeni devizni štedni ulozi, a treći nije iskoristio sva pravna sredstva u Hrvatskoj, gde njegovi naslednici još mogu da pokrenu postupak, javili su slovenački mediji iz Strazbura.

U slučaju "Kovačić i drugi protiv Slovenije", troje štediša podružnice Ljubljanske banke Zagreb tužilo je Sloveniju za kršenje prava na imovinu i za diskriminaciju po osnovu nacionalnosti, jer nisu imali mogućnost da dignu svoju deviznu štednju sa kamatama. Tužbe su uložene 1998. godine, a sud ih je udružio 2001. godine.

Sud u Strazburu je odbacio tužbu, jer su Marjanu Mrkonjiću i sada već pokojnom Ivu Kovačiću u celini isplaćeni njihovi devizni štedni ulozi, što, prema proceni suda, znači da je pitanje u njihovom slučaju rešeno. Niko od njih nije u određenom roku podneo zahtev za isplatu troškova, zbog čega je sud nije ni dosudio.

Kada je reč o Dolores Golubović, koja je kao i Kovačić umrla 2004, sud konstatuje da iz neobjašnjivih razloga ona i njeni naslednici nisu pokrenuli postupak pred hrvatskim sudovima, "iako bi u tome bili, verovatno, uspešni". Naslednici to još mogu uraditi. S obzirom na te okolnosti i konstatacije u pogledu Kovačića i Markonjića, sud smatra da ne postoji osnov za dalje tretiranje tužbe Golubovićeve. Sud je pritom zadovoljan što ne postoji kršenje ljudskih prava, zbog kojega bi se nastavilo razmatranje tužbe, piše na internet stranici suda.

Hrvatski tužioci, koji su račune otvorili pre raspada SFRJ 1991, tvrdili su da je time što nisu mogli podići deviznu štednju sa pripadajućim kamatama u filijali Ljubljanske banke u Zagrebu, prekršen član 1. protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima koji se tiče zaštite imovine, kao i da su žrtve diskriminacije po nacionalnoj osnovi, o čemu govori 14. član konvencije, jer su slovenačke štediše pomenute banke mogle dići svoju štednju.

U ovom postupku je, na osnovu dozvole suda, učešće uzela i Vlada Hrvatske, a štediše i vlada su zastupali stav da za isplatu devizne ušteđevine štediša Ljubljanske banke mora da se pobrine Slovenija, kao država u kojoj je sedište pomenute banke. Slovenija je insistirala da se radi o pitanju koje mora da se reši u okviru pitanja nasledstva bivše zajedničke države, jer je za deviznu ušteđevinu garantovala tadašnja savezna država i tvrdeći da Slovenija nije dobila pomenutu deviznu štednju.