Svetska banka radi studiju gasifikacije

Svetska banka i nemačka razvojna banka, koje zajedno rade studiju, žele da u regionu jugoistočne Evrope pokrenu profitabilne investicije u gasni sektor, za koje mogu da obezbede i povoljne zajmove.

Hamso je naveo da je Svetska banka u prošloj godini sa 1,8 milijardi dolara kreditirala zemlje u razvoju za ulaganju u energetiku, ali i da ta međunarodna finansijska insitucija nije zainteresovana da finansira izgradnju gasovoda koji bi u Srbiju dopremao gas iz Rusije. Svetska banka je spremna da odobri zajam i za srpski energetski sektor, ali će to pre svega zavisiti od interesovanja vlade za ta sredstva.

Direktor predstavništva nemačke firme Konsultpartner Borivoje Vranić rekao je da jugoistočna Evropa uglavnom nema ležišta gasa i da zbog toga mora da ulaže u izgradnju gasovoda.

Predstavljajući projekat gasovoda, koji bi iz Dimitrovgrada išao preko Srbije i Bosne i Hercegovine do Italije, on kaže da je za zemlje u regionu najbolje rešenje da gasovod ide preko Srbije, odakle bi se račvao ka Hrvatskoj, Albaniji i Kosovu.

Kao najveće opravdanje za izgradnju takvog gasovoda on je naveo potrebe Italije, koja je objavila da bi već od 2009. godine iz tog izvora preuzimala 16 od 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koliki je kapacitet na ulazu kod Dimitrovgrada, a Srbija bi imala velike tranzitne koristi od gasovoda koji bi bio dugačak 587 kilometara.

Tržište gasa u Srbiji nerazvijeno i monopolizovano

Srbija trenutno 14 procenata energetskih potreba zadovoljava gasom, a do 2020. godine taj udeo trebalo bi da bude povećan na 20 odsto, izjavio je predstavnik Srbijagasa Aleksandar Ilibašić i dodao da je tržište gasa u Srbiji nerazvijeno, centralizovano i "dominantno monopolizovano", da su cene neekonomske i da ih direktno ili posredno reguliše vlada.

Ilibašić je naveo da se u Srbiji sa usvajanjem Zakona o energetici, Strategijom razvoja energetike i drugim zakonskim aktima tek stvaraju pretpostavke za razvoj tržišta gasa. "Za razvoj tržišta neophodno je izgraditi magistralni gasovod, podzemno skladište gasa, distributivnu mrežu, demonopolizovati energetski sektor, ali i obnoviti sadašnju gasovodnu mrežu, koja je u proseku stara oko 20 godina".

Ističući potencijal koji srpsko tržište ima za veću potrošnju gasa, Ilibašić je ukazao da do toga ne može doći sve dok je jedini izvor snabdevanja tim energentom iz Mađarske. U Srbiji ima oko 190.000 potrošača gasa, od čega samo 1.000 industrijskih objekata i koristi se dominantno za grejanje, a procenjuje se da je oko 250.000 potencijalnih novih korisnika tog energenta.

Drugi predstavnik "Srbijagasa" Srđan Kostović, kazao je da je izgradnja linije za utiskivanje gasa u podzemnom skladištu Banatski Dvor u završnoj fazi, ali nije precizirao kada će postrojenje biti spremno za "utiskivanje" tog energenta.

Do sada je u skladište uloženo oko 26 miliona evra, a vlada je obezbedila 11 miliona evra za završetak izgradnje prve faze tog objekta, posle čega bi njegov kapacitet bio 550 miliona kubnih metara gasa, odnosno 25 odsto godišnje potrošnje. Za završetak kompletnog skladišta trebalo bi izdvojiti još 175 miliona evra, a odluku o modelu ulaganja doneće Vlada Srbije.

Veliki značaj za gasovodni sistem Srbije imaće i izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, za šta će trebati oko 60 miliona dolara, izjavio je direktor u organizacionom delu Beograd "Srbijagasa" Milan Zdravković.

On kaže da je izgradnja gasovoda od strateškog značaja jer će omogućiti stabilno snabdevanje tog dela Srbije gasom, ali i stvoriti uslove da se tim energentom snabdeva i Bosna i Hercegovina i Kosovo. Njegova dužina bi bila 110 kilometara, izgradnja bi trajala dve godine, a omogućio bi pola miliona novih priključaka.