Mlinari uz paore

Novosadska Žitovojvodina mogla bi da bude prva srpska firma kažnjena zbog monopolističkog ponašanja ukoliko se dokaže da je 12 njenih članica svojom preporukom da mlinari pšenicu plaćaju devet dinara po kilogramu prekršilo Zakon o zaštiti konkurencije.

No, ta zajednica žitomlinskih preduzeća može da plati do deset odsto prošlogodišnjeg prihoda, koliko kazna može da iznosi, ukoliko pred Komisijom za zaštitu konkurencije dokaže da njihovom preporukom nije prekršila propise, da su mlinari bili navedeni da izdaju taj dokument, te da 12 preduzeća, sve i da su nameravali da preporukom naruše tržište, nemaju dovoljan tržišni udeo da bi to mogli da urade.

Optužba

Savet za zaštitu konkurencije pokrenuo je postupak protiv Žitovojvodine, organizacije koja okuplja nekoliko mlinsko-pekarskih preduzeća, u kojem bi trebalo da utvrdi da li je ta organizacija donela akt kojim se sprečava, ograničava ili narušava konkurencija.

Naime, krajem juna 12 žitomlinskih preduzeća, članica Žitovojvodine, učestvovalo je na sednici Upravnog odbora te organizacije na kojoj je doneta preporuku članicama da se ovogodišnji rod pšenice otkupljuje po ceni od devet dinara po kilogramu bez PDV-a. Ta cena je, inače, tri dinara niža od cene po kojoj je srpski ministar poljoprivrede Goran Živkov preporučio poljoprivrednicima da prodaju pšenicu.

Poređenja radi, hrvatski mlinari za sada farmerima nude 80 lipa po kilogramu pšenice (oko 9,2 dinara), dok bi seljaci pšenicu radije prodali za 85 lipa po kilogramu (oko 9,7 dinara). Doduše, hrvatsko ministarstvo i udruženja poljoprivrednika očekuju da će kasnije tokom godine otkupna cena pšenice biti viša (prošlogodišnja pšenica iz državnih robnih rezervi se u jeku žetve prodaje po ceni od 92 lipe po kilogramu (nešto više od deset dinara). Inače, hrvatski poljoprivrednici koji budu prodali pšenicu do 15. avgusta mogu da računaju na subvenciju od 2.250 kuna po hektaru oranica (oko 26.000 dinara).

Zavedeni

Savet za zaštitu konkurencije pokrenuo je postupak na osnovu zahteva Ministarstva privrede koje tvrdi da je preporuka Žitovojvodine suprotna Zakonu o zaštiti konkurencije.

U Žitovojvodini, međutim, tvrde da doneta preporuka nije obavezujuća za njene članice. U toj organizaciji napominju da su 12 članica, optuženih za stvaranje monopola, dan nakon donošenja preporuke o ceni formirale svoje kupovne cene pšenice u rasponu od 8,7 do 9,5 dinara po kilogramu.

Prema tome, kako tvrde u Žitovojvodini, preporučena cena je imala karakter orijentacione cene (na koju bi država, prema preporuci, trebalo da doda premiju od dva dinara po kilogramu prodate pšenice). U toj organizaciji dodaju da interna pravila ne dozvoljavaju Žitovojvodini da propisuje kupovnu cenu pšenice.

Uz to, u Žitovojvodini podsećaju da na srpskom tržištu posluje više od sto mlinova čije pojedinačno učešće na tržištu ne prelazi pet odsto, te da je nemoguće da 12 firmi uspostavi monopol. Naprotiv, ukoliko bi manji broj mlinskih preduzeća međusobno i dogovorio cenu, sebe bi doveo u opasnost da ostanu bez pšenice. Pored toga, kako kažu u toj organizaciji, članice Žitovojvodine nisu međusobno vlasnički povezane, što znači da nisu povezani učesnici na tržištu.

U toj organizaciji posebno ukazuju na činjenicu da je preporuka doneta mimo uobičajene prakse u radu te zajednice i posle brojnih zahteva i prozivki raznih paorskih udruženja, pa i Ministarstva poljoprivrede, čija je osnovna poruka bila da mlinari špekulativno neće da se izjasne o kupovnoj ceni pšenice.

Ministar Goran Živkov za Ekonomist kaže da je on od mlinara tražio da pojedinačno izađu sa cenama, a ne da se oko nje međusobno dogovore.

„Ja sam rekao da je red da mlinari izađu sa otkupnim cenama. Ali, nisam to tražio od Žitovojvodine. Suština antimonopolskog zakonodavstva je da preduzeća ne smeju da se dogovaraju o ceni“, kaže Živkov.

Ministar poljoprivrede dodaje i da predlog zemljoradnicima da ne prodaju pšenicu ispod 12 dinara po kilogramu nije bila preporuka Ministarstva, nego njegov lični stav. „Da ja imam pšenicu prodavao bih je za 12 dinara. ja Ako ne bih mogao da dobijem tu cenu, pšenicu bih čuvao“, kaže Živkov.

Do sada u Srbiji, tvrde u Žitovojvodini, ni jedan kilogram pšenice nije kupljen po ceni od 12 dinara za kilogram. Uz to zemljoradnici uglavnom prodaju pšenicu, dok se samo manji deo količina skladišti.

Zaštita konkurencije

Zakon kaže da se povredom konkurencije smatraju akti i radnje učesnika na tržištu kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, zloupotrebljava dominantni položaja ili stvara „koncentracija kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija“.

„Akti koji za cilj ili posledicu imaju ili mogu imati bitno sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na relevantnom tržištu u smislu ovog zakona jesu sporazumi, ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, odluke udruženja učesnika na tržištu...a naročito sporazumi kojima se neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine“, stoji, između ostalog u Zakonu o zaštiti konkurencije.