Penzijski fondovi: Ulažite, ali oprezno

Na srpsko finansijsko tržište polako nadolazi još jedan mali “cunami”. Posle velikog talasa poznatih banaka, naišao je i prvi talas penzijskih fondova. Početkom septembra prvu dozvolu za organizovanje penzijskog fonda dobilo je društvo Delta Đenerali, a u Narodnoj banci Srbije trenutno se razmatraju zahtevi za dozvole još pet društava.

Kako Ekonomist saznaje, licence očekuju Društvo za penzijsko osiguranje Dunav i DDOR Novi Sad koji su sa Delta osiguranjem (pre spajanja sa Đeneralijem) već obavljali poslove penzijskog osiguranja, Rajfajzen banka Beograd, Grupa Nova Ljubljanska Banka, kao i slovenačka Prva pokojninska družba.

Iako se na prvu loptu čini da šest kompanija nije nešto oko čega bi se trebalo uzbuđivati, dobrovoljni penzijski fondovi su sasvim nov proizvod na tržištu, a potencijalna ponuda fondova nije za potcenjivanje.

Pitanje je kako će građani reagovati na njih i da li dva miliona zaposlenih, ali i milion zvanično nezaposlenih, zna kakve prednosti i rizike donose sa sobom dobrovoljni penzijski fondovi? Od kojih „dečjih bolesti“ fondovi boluju na nerazvijenim finasijskim tržištima kao što je Srbija? Ima li, možda, neke druge, sigurnije i profitabilnije alternative, ne bi li se uštedela dodatna penzija?

Kako primećuje Jurij Bajec, profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu, „navala“ fondova ima za početak dve pozitivne strane. Prvo, vratilo se poverenje u celokupan finansijski sistem.

Drugo, možda važnije, građanima postaje jasno, a mlađim generacijama naročito, da za 40 godiina, kad dođe vreme njihovog penzionisanja, penzije koje će se obezbeđivati iz postojećeg državnog fonda, neće biti dovoljne da se od njih živi.

Već sad država iz budžeta pokriva 40 odsto deficita PIO fonda, prosečna penzija je pala na 55 odsto prosečne plate, a nije teško zamisliti koliko će iznositi penzije kada se budu usklađivale jedino sa rastom troškova života, a ne i plata, kao sada.

Osim toga, stanovništvo Srbije kao i u celom svetu postaje sve starije, tako da sve manje radnika izdržava jednog penzionera. Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima 1,25 miliona penzionera, ne računajući vojne, pri čemu samo 100 radnika izdržava 77 penzionera.

„Mnogi su dosad, ne verujući u finansijske insititucije i u strahu od inflacije, radili dve stvari: ili kupovali nekretnine koje bi izdavali, ili stavili novac na neku vrstu štednje, sa ne tako malim kamatnim stopama, ako se porede sa svetskim iskustvom“, podseća Bajec. Međutim, poverenje u finansijski sistem Srbije se vraća, što građane ohrabruje da uđu u razne oblike osiguranja. To nakon više godina uplaćivanja doprinosa treba da im obezbedi dodatna sredstva uz skromnu državnu penziju.

Priprema terena

Komentarišući interesovanje poznatih kompanija za osnivanje penzijskog fonda,
Bajec kaže da je osnov za njihovu žurbu sasvim prazno tržište dobrovoljnog penzijskog osiguranja, a i životno osiguranje je još u zametku.

Takođe, nije nevažan detalj da su uslovi za osnivanje društva za upravljanje i fonda vrlo strogi. To je svojevrsna garancija kompanijama da će NBS i u tom segmentu tržišta uvesti red i pravila igre kao i u bankarstvu, i da neće biti prostora za mešetarenje.

„Dobro je da ima konkurencije među dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ipak, ako se pogleda iskustvo drugih država, činjenica je da oni nisu tako veliki po sredstvima koja prikupljaju. Onda se postavlja pitanje, da li ti koji sada dolaze u Srbiju, dolaze zbog  trećeg stuba - dobrovoljnog penzijskog osiguranja, ili se nadaju da će biti uveden drugi stub, odnosno obavezno penzijsko osiguranje“, ukazuje Bajec.

Istina, neki od srpskih zvaničnika s vremena na vreme pominju i najavljuju drugi stub, ali je termin neizvestan i to je neka druga priča. U ovom trenutku građanima je zanimljivije koji penzijski fondovi su se pojavili, šta im nude i pod kojim uslovima. Iako samo Delta Đenerali ima dozvolu, u korpu treba ubaciti i ostalih pet kandidata „na čekanju“ jer je vrlo verovatno da će i oni dobiti dozvolu u narednim mesecima. Delta Đenerali, Dunav (bivši Dunav TBI) i DDOR Novi Sad građanima su već dobro poznati, jer su do 1. aprila ove godine ta tri društva obavljala poslove penzijskog
osiguranja. Kako kaže Ana Stanković, direktor Društva za penzijsko osiguranje Dunav, prednost ove kuće koja očekuje dozvolu, biće bolja startna pozicija u odnosu na one koji kreću od nule.

„Već imamo infrastrukturu, razvijenu informacionu mrežu i što je najvažnije 65.000 klijenata“, ilustruje Stankovićeva. Prednost Delte Đeneralija sa 23.000 dosadašnjih klijanata je utoliko veća, jer već mesec dana ova kompanija jedina ima licencu.

Zainteresovane banke, istina, ulaze bez klijenata u sektor privatnih penzija, ali i one imaju svoje adute. Jovana Kršikapa, rukovodilac tima za upravljanje imovinom u Rajfajzen banci, najpre ističe da će ta banka osim penzijskog, osnovati i investicioni fond. To znači da će, po principu “one stop shop” ili jedinstvenog šaltera, građani moći da obave sve na jednom mestu.

Osim razvijene prodajne mreže, Kršikapa prednost Rajfajzen banke vidi i u saradnji sa najjačim srpskim kompanijama, od koji će neke sigurno biti zainteresovane da uplaćuju doprinose za svoje zaposlene, kao i u kadru banke, koji ima dosta iskustva u upravljanju finansijskim sredstvima.

Ponuda

Kako savetuje profesor Bajec, oni koji nameravaju da štede za starost, treba da sačekaju dok više fondova dobije dozvole, pa da onda vide kakav im je, kolokvijalno rečeno, „minuli rad“.

Od onoga što je predstavilo prvo licencirano društvo za upravljanje penzijskim fondovima Delta Đenerali, kao i Zakon o penzijskim fondovima, građani u startu moraju da shvate da je penzijski fond oblik štednje za starost, gde niko stopostotno ne može da garantuje visinu prinosa.

Prednosti ovog oblika je to što štednja u fondu nije vezana za radni odnos korisnika, mogu da uplaćuju i nezaposleni i neko treći u ime korisnika, i nije striktno vezana za redovne uplate. Takođe, ljudi treba da imaju na umu da za njih nema nikakvih poreskih olakšica ako uplaćuju sebi privatnu penziju, za razliku od kompanija koje na uplaćen doprinos do 3000 dinara ne plaćaju porez i obavezne socijalne doprinose.

Drugim rečima, ako poslodavac razmišlja da li da poveća zaposlenima platu za hiljadu dinara ili im uplati doprinose u dobrovoljni penzijski fond, povećanje plate će ga koštati još dodatnih 730 dinara po radniku koje mora da odvoji za obavezne doprinose.

Prinosi i konkurencija

U zavisnosti od investicione politike koju utvrđuje društvo za upravljanje, fondovi će ostvarivati različite prinose. I upravo su prinosi najškakljivija stavka kod penzijskih fondova, jer danas niko ne može da kaže koliko će za dvadeset tri godine iznositi penzija tridesetogodišnjaka koji je počeo da uplaćuje mesečno po 1000 dinara.

Šta garantuje da će fond ostvariti ikakave prinose, odnosno da će akumulirana suma novca za 20 godina porasti? I drugo logično pitanje, zašto je bolje štedeti novac u penzijskom fondu nego u banci, ili recimo uplaćivati životno osiguranje?

Najpre, činjenica je da su trenutno prinosi u fondovima dosta viši nego u bankama. U pitanju je drugačija vrsta rizika, objašnjava profesor Bajec. „Ljude treba upozoriti da kod fondova čiji prinos zavisi od toga kako fond posluje na tržištu kapitala, uvek postoji rizik. Sa druge strane, kad stavite pare u banku i kad vam kažu da će kamata biti 4,5 odsto, i vi ste sigurni u to. U fondu se menja stanje: može da dođe do pada na tržištu, pa nemate ono sto ste mislili“, navodi Bajec gde bi mogli da nastanu problemi. Rizik naravno postoji, ali je on u penzijskim fondovima minimalan, čak daleko niži nego u investicionim fondovima. Prema propisima, ulaganja dobrovoljnih penzionih fondova moraju biti sigurna (ulaže se samo u nisko rizične hartije, sa visokim kreditnim rejtingom), diversifikovana (radi smanjenja rizika ulaže se u raznovrsne hartije) i likvidna (ulaže se u lako utržive hartije).

Takođe, Narodna banka svakodnevno kontroliše rad fondova i ima mehanizme da ih „kazni“. Bez obzira na ta stroga zakonska ograničenja, potencijalni članovi fonda trebalo bi sami da se potanko raspitaju kome daju novac i detaljno pročitaju prospekt fonda koji sadrži informacije o njemu, visini naknade koju društvo naplaćuje i slično.

Nije zgoreg proveriti ko je portfolio menadžer koji upravlja sredstvima fonda, kakvo mu je prethodno iskustvo, obrazovanje itd. S obzirom na to kakav deficit trenutno vlada u ponudi portfolio manadžera, a da sa druge strane postoji velika potražnja za njima, lako bi moglo da se desi da u taj posao uđu i oni koji nemaju puno iskustva u investiranju tuđeg novca uz minimalne rizike.

Slatka zarada

Međutim, nije tajna, a i iskustvo sa bankarskim kreditima je pokazalo, da građani Srbije u globalu površno čitaju prospekte i ugovore, a da se ne pominju zakoni i neke ozbiljnije analize finansijskog tržišta. Na konkretnom primeru penzijskih fondova, to znači da bi mnogi mogli da budu zavedeni trenutno vrlo visokim prinosima na ulaganja u penzijskim fondovima koji se u potpunosti, 100 odsto, pripisuju na individulane račune članova fonda.

Ali, ono što buduće štediše u penzijskim fondovima ne znaju ili zanemaruju, jeste da trend visokih prinosa neće još dugo trajati. „Prinosi za sada imaju stabilan rast, ali je pravilo da sa razvojem privrede i odmaklom tranzicijom, oni padaju. Nećete moći da računate na tolike prinose kroz nekoliko godina“, upozorava Ana Stanković, direktor marketinga u Društvu za penzijsko osiguranje Dunav, čija je prosečna stopa pripisane dobiti u 2005. bila 21 odsto.

U okruženju ona iznosi u proseku 8 odsto, i prema prognozama stručnjaka, na to će moći da računaju i građani Srbije. Visina prinosa zavisi od još jednog važnog faktora, a to je (ne)razvijenost domaćeg tržišta kapitala, na kome nema dovoljno kvalitetnih hartija.

Profesor Bajec smatra da u slučaju da fondovi narastu, neće imati u šta da ulažu. „Pomoglo bi da se veliki sistemi, kao što su EPS i NIS, pojave na tržištu i da se ponude akcije. Kroz te akcije penzijski fondovi bi dobili sigurnost da su novac dobro i sigurno plasirali“, smatra Bajec.

Rizik ni na kraj pameti

Dok još neko društvo za upravljanje ne dobije licencu za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, Nataša Marjanović (Delta Đenerali) ima status „ugrožene vrste“. Ona je već mesec dana prvi portfolio menadžer (PM) zaposlen u penzijskom fondu, dakle i jedini u Srbiji.

Formalno, to je zato što je Delta Đenerali  bio najbrži, tako da je prvi dobio licencu za osnivanje fonda. Ostala društava za upravljanje čiji se zahtevi za organizovanje fonda trenutno razmatraju u NBS, ne mogu nikako dobiti licencu bez portfolio menadžera. Sa druge strane, ne mogu ga ni naći tako lako u Srbiji, jer ih jednostavno nema.

Kako objašnjava Marjanovićeva, razlog je to što je uslov za izlazak na ispit bio posedovanje prestižne međunarodno priznate licence ovlašćenog finansijskog analitičara (CFA) koji u Srbiji poseduje troje ljudi. Za kraj oktobra zakazan je novi ispit za dobijanje licence portfolio menadžera, kada će, nakon odslušanog kursa, na ispit izaći još dvadesetak ljudi. „Portfolio menadžer je osoba koja ima visok standard obrazovanja i profesionalne etike što je, kad govorimo o penzijskim fondovima, naročito važno. U penzijskim fondovima važi  izuzetno konzervativna politika ulaganja, za razliku od investicionih fondova kod kojih je rizik ulaganja veći“, kaže Marjanovićeva. Pošto je u Delta Đenerali došla iz Odeljenja za upravljanje deviznim rezervama NBS, jasno je da princip sigurnosti mnogo više odgovara njenim poslovnim afinitetima. 

Njen zadatak kao portfolio menadžera jeste da  postojeća sredstva Delta Đenerali penzijskog fonda investira tako da minimizira rizik ulaganja, a da ostvari ciljane prinose za članove fonda.

Jednostavnije, u okviru limita o ulaganju predviđenih Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima, ona izborom akcija, obveznica ili odlukom o procentualnim  ulozima u štedne zapise, nekretnine, strane hartije ili depozite banaka, određuje strukturu portfolia, tako da diversifikacijom svede rizik na minimum. 

„Sve odluke o investiranju imovine fonda donose se na investicionom odboru na osnovu analize kako racionalnih, tako i iracionalnih faktora koji utiču na kretanja na ovom tržištu. 

Kad se svi faktori uzmu u obzir, gleda se šta je optimum ulaganja na kraći, srednji i duži rok. To znači da se struktura ulaganja fonda stalno koriguje“, kaže Marjanovićeva. 

Ona ističe da je veliki izazov u njenom poslu činjenica da je srpsko tržište plitko i nerazvijeno, da i ne tako velika količina novca napravi „haos“ na relaciji ponuda i potražnja hartija od vrednosti, tako da nema prostora za potpunu i preciznu analizu tržišta kapitala. Kako kaže, važno je da građani naprave razliku između portfolio menadžera i osobe za koju se kaže da „zna“ da investira.

„Onaj ko „zna“ da investira uglavnom trguje akcijama na osnovu njemu dostupne insajderske informacije. Portfolio menadžer je sasvim nešto drugo-profesionalac koji ne improvizuje“, tvrdi Nataša Marjanović, koja ne špekuliše na Berzi.

“Garant” na srpski kapital

Od prvog novembra slovenački penzijski fond Prva pokojninska družba otvara zvaničnu kancelariju na beogradskom trgu Slavija. Alenka Žnidaršič Kranjc, predsednica uprave ovog društva, nada da će dvojica njenih kolega-jedan Slovenac i jedan Makedonac- krajem oktobra položiti test za portfolio menadžera koji organizuje Komisija za hartije od vrednosti, da bi fond počeo da radi.

Srpska ćerka slovenačke firme zvaće se Garant društvo za upravljanje, a i fond će nositi, takođe, ime Garant penzijski fond. Prva pokojninska posluje u Sloveniji, Makedoniji, Albaniji, od skora na Kosovu, a intenzivno radi na osnivanju fonda u Rumuniji i Ukrajini.

Kako najavljuje Žnidaršić Kranjc, do kraja godine se očekuje se sporazum o dokapitalizaciji od 15-20 miliona evra sa EBRD-om, što predstavlja 20 odsto kapitala Prve pokojninske koja se isključivo bavi penzijskim fondovima. Ona u Sloveniji drži 23 odsto tržišta i ima najviše osiguranika.