Volontirati ili ne?

Više od polovine onih koji sajt „Infostud” posećuju radi traženja posla, tačnije njih 52 odsto, bez dileme bi odbilo volontiranje kao uslov za stalno zaposlenje, uz poruku poslodavcu "volontirajte vi", piše „Glas Javnosti”.

Linija između volontiranja i "izrabljivanja" veoma je tanka, pa sve više privatnika, čak i ona koja radnike traže preko legalnog konkursa, zapošljava uglavnom studente od kojih traži nekoliko meseci rada bez zarade, a potom ih otpusti sa obrazloženjem "da nisu ispunili očekivanja".

Prema odredbama Zakona o radu (član 36), ugovorom o radu može da se dogovori probni rad, koji može da traje najduže šest meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu, a zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Međutim, da bi neko mogao da dođe na probni rad, on s poslodavcem mora da sklopi ugovor o radu, a kada ugovor postoji, poslodavac je u obavezi da isplati zaradu tako da se probni rad i volontiranje nikako ne mogu smatrati sinonimima. “Sve to je povezano s problemom teškog ulaska sindikata u privatne firme, gde ne postoji samo otpor kod poslodavaca, već i kod radnika, koji se plaše da traže zaštitu sindikata u takvim slučajevima, jer postoji mnogo veća ponuda radne snage na tržištu od obima posla koji poslodavac može da ponudi. Zbog toga je stalno prisutan strah od otkaza”, kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Više od polovine ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine mladi, dok jedna petina radi kod privatnika na crno. Više od 400.000 mladih ljudi otišlo je iz zemlje, uključujući i 30.000 stručnjaka iz raznih oblasti.

Razna istraživanja pokazuju da bi više od polovine ljudi koji imaju manje od 30 godina napustilo zemlju čim im se ukaže prilika, dok 65 odsto njih uopšte ne veruje da će država u naredne dve godine da učini nešto, čime bi se njihov status poboljšao. Računovođe i komercijalisti najtraženiji

Dok većina građana teško dolazi do posla u Srbiji, komercijalisti i računovođe taj problem nemaju. Sudeći prema iskustvima agencija koje posreduju pri zapošljavanju, oni su trenutno najtraženiji među svim profilima zanimanja u našoj zemlji.

„Komercijalisti su potrebni svima, jer svaka firma, bavila se ona proizvodnjom ili uslugama, mora to nešto što nudi i da proda. Zato ljude, koji vladaju veštinom prodaje, traže svi. Oni su ti koji, praktično, nikada ne propadaju”, kaže za „Blic“ Vladimir Majstorović iz agencije „Srma“.

Računovođe, iako finansijski ne prolaze baš toliko sjajno kao njihove kolege iz prodaje, mogu se, takođe, pohvaliti da su vrlo traženi. Razlog za veliku potražnju tog kadra jeste u tome što se srednja preduzeća u poslednje vreme sve manje oslanjaju na knjigovodstvene agencije, a sve više žele da stručnjake za ovu oblast imaju kao svoje zaposlene. Međutim, postoji i druga strana medalje, a to je disproporcija između broja izdatih sertifikata i potreba na tržištu radne snage. Naime, kompanije sve više insistiraju na poznavanju međunarodnih računovodstvenih sertifikata i odličnom poznavanju engleskog jezika, tako da kadar koji zadovoljava ove uslove vrlo lako nalazi zaposlenje.

Sudeći po iskustvu „Srme“, naše računovođe se nisu baš pretrgle učeći engleski. A znanje engleskog jezika, tvrde u ovoj agenciji, moglo bi im doneti i skoro dva puta veće plate.

Međutim, to što ne znaju jezik, ne bi trebalo da predstavlja prepreku za one koji zaista žele da se zaposle, jer se država postarala da obezbedi besplatne ili jeftine kurseve i prekvalifikaciju.

Oni uporni mogu da se obrate Zavodu za zapošljavanje i raspitaju se šta se trenutno nudi od kurseva i seminara pa tako pored stranog jezika možda mogu da pronađu način kako da nauče neki od zanata koji su danas na ceni. Jer na tržištu rada postoji veliko interesovanje za visokoškolovane eksperte, ali i za zanatlije.

Za razliku od privatnih agencija koje se uglavnom orjentišu samo na određene profesije, najčešće one plaćenije, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne mogu da biraju u čijem će zapošljavanju posredovati.

Njihov resor su svi, bez obzira na struku, a iskustvo pokazuje da i oni imaju najmanje problema kada treba „udomiti“ nekog menadžera ili ovlašćenog knjigovođu. Osim njih, u Nacionalnoj službi dosta se traže profesori stranih jezika, profesori matematike, ali i građevinci.