Automobil na šećer

Poslovni potencijal etanola shvaćen je u SAD i Brazilu, a u podelu ovog tržišnog kolača žele da se uključe i velike nemačke šećerane.

Otkako je cena barela nafte preskočila granicu od 70 dolara eksperiment sa etanolom je izuzetno popularan.

Nemački Cuker, evropski lider na tržištu šećera, godišnje proizvodi oko 260 000 kubnih metara bioetanola, a u celoj Evropi godišnja proizvodnja je dostigla granicu od tri miliona kubika.

U poređenju s Brazilom ili SAD to je sitnica. Kada u Brazilu, na primer, točite benzin na benzinskoj pumpi ni ne znate da 25 odsto svakog litra goriva čini upravo etanol, a to se gorivo može sipati i u čistom obliku.

Brazil je zapravo „Meka“ etanola; tamo je 70 odsto svih prodatih vozila opremljeno takozvanim „fleksi fjul“ motorima koje može pokretati benzin, mešavina etanola i benzina ili jednostavno samo etanol. U Brazilu se, za razliku od Evrope, vrlo brzo reagovalo na naftnu krizu u 70. godinama prošlog veka.

„U Evropi smo, po mom mišljenju, prespavali taj razvoj, jednostavno zato što je cena nafte ponovno opala i više nismo ni videli nužnost alternativnih goriva. U međuvremenu se situacija promenila. Ono što sad doživljavamo je prava renesansa razmišljanja koja su se pojavila pre više od 30 godina“, kaže Luc Guderjan, direktor marketinga u šećerani Cuker. On zna o čemu priča: njegova firma će sledećih godina investirati pola milijarde evra u novo poslovno područje.

Šećer kao gorivo? To bi moglo rešiti i jedan stari i veliki problem Evropske unije, naime kako se rešiti viška proizvodnje šećera, proizvoda na koji otpadaju ogromne subvencije. Šećer bi uskoro mogao dodatno da zasladi naš život. Da li ima nešto lepše od prijatne vožnje na jeftino gorivo?