Ubijen očevidac atentata u Budvi

Mijatović je poginuo u eksploziji bombe postavljene pod automobil parkiran pored njegovog stana u beogradskom naselju Bežanijska kosa. Pored Mijatovića stradao je i njegov telohranitelj Slavko Novaković. Detonacija je oštetila nekoliko automobila, a popucali su i prozori na okolnim zgradama. Mijatović je u jednom trenutku dovođen u vezu sa atentatom na Vuka Draškovića u Budvi.

MUP je saopštio da je u eksploziji oko 9 časova u Ulici Marka Čelebonovića, ispred broja 47, poginuo Goran Mijatović, a da je Slavko Novaković, koji je bio s njim, podlegao povredama po prijemu na Urgentni centar. Naprava je eksplodirala ispod ukradenog automobila Audi 80.

Mijatović je od ranije poznat beogradskoj policiji, a u tzv. Beloj knjizi MUP-a Srbije označen je kao jedan od vođa "bežanijskog klana".

Na Mijatovića je i pre nekoliko godina izvršen atentat. U avgustu 2000. ranjen je u ruku kada je ka automobilu u kom se vozio ispaljen rafal iz "kalašnjikova".

Predsednik FK Bežanija je, prema navodima medija, 1998. hapšen zbog sumnje da je s Radoslavom Trlajićem pokušao da preuzme paket s 3,8 kilograma kokaina.

Mesto ubistva (Fonet)

Prethodno je u junu 2000. Mijatović s još dve osobe uhapšen i izručen crnogorskoj policiji zbog sumnje da je umešan u atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Posle puštanja je izjavio da je saslušan kao svedok, a da ga je za napad lažno optužio Vladimir Jovanović.

Bio je osumnjičen i za ubistvo Adilja Ramadanova, ali je oslobođen jer je pucao u nužnoj odbrani. Uhapšen je i u akciji Sablja, ali je ubrzo pušten.

Mijatović je u medijima prethodnih godina pominjan kao vlasnik nekoliko kladionica i kockarnica. Prema navodima medija, u junu ove godine osuđen je na 10 meseci zatvora zbog pokušaja iznude 11.000 evra, a po prijavi advokata Branimira Gugla. Tokom suđenja je tvrdio da nije reč o iznudi, već da je od Gugla samo tražio da mu vrati pozajmljeni novac.

Zbog atentata na Vuka Draškovića u Budvi i drugih zločina, Milorad Ulemek, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, i Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti, osuđeni su na 40, odnosno 15 godina zatvora.