Na današnji dan, 1. oktobar

Umrli Kornej, Đaja, Vujisić i Čangalović, rođeni Romanov, Rebac i Horovic, Niška gimnazija, Radio Beograd, pijaca na Zelenom vencu, presude u Nirnberškom procesu, proglašena NR Kina, Kol kancelar Nemačke, Gorbačov na čelu SSSR, ukinute sankcije Jugoslaviji

1684. Umro francuski pisac Pjer Kornej, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije.

1754. Rođen Pavle I Petrovič Romanov, ruski car, sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu štitio represijom i terorom. 1798. pristupio Drugoj koaliciji, sa Engleskom i Austrijom, protiv Napoleona. Ubijen 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878. U Nišu otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu upisano 49 učenika.

1892. Rođena srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesorka Univerziteta u Beogradu.

1904. Rođen američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR napustio 1925, a kada se prvi put vratio, 1986, doživeo ovacije na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910. Japan anektirao Koreju i uključio je u Japansko carstvo.

1914. Turska kao saveznica Centralnih sila u I svetskom ratu Dardanele zatvorila za brodove zemalja Antante.

1918. Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi uz pomoć Britanaca u I svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. Radio Beograd počeo emitovanje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte, uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar ustanovljen kao dan Radiotelevizije Srbije.

1926. U Beogradu otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928. U SSSR-u proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938. Nemačka armija ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943. Saveznici posle jednomesečne bitke u II svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine u II svetskom ratu. Na smrt osuđeno njih 12, tri na doživotni zatvor, a ostali na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949. U Pekingu proglašena Narodna Republika Kina na čelu s Mao Cetungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen Ču Enlaj.

1957. Umro srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1979. Zona Panamskog kanala posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata Panami na upravu.

1982. Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988. Umro srpski glumac Pavle Vujisić. Proslavio se mnogim filmovima i televizijskim serijama.

1988. Mihail Sergejevič Gorbačov postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov bio poslednji lider SSSR-a.

1989. Danska prva u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo ekonomske sankcije Jugoslaviji, uvedene u maju 1992, zbog njene umešanosti u rat u Bosni i Hercegovini.

1997. Policija grubom silom rasturila mirne demonstracije
albanskih studenata u Prištini i pet gradova na Kosovu. Studenti  zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999. U Beogradu u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta, Miroslav Čangalović.

1999. Ruske snage ušle u Čečeniju pošto su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000. Širom Srbije nastavljeni protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003. Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. Prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.