"Lajt" cigarete na udaru

„Sve vrste cigareta sadrže više hiljada štetnih materija i oko 50 kancerogenih, a razlika je samo u filteru. Lajt imaju jači i gušći filter od običnih, ali poenta je da se u organizam unosi ista količina štetnih materija. Neke od njih imaju i manji sadržaj nikotina i ugljen-monoksida, ali i obične cigarete mogu da imaju manji sadržaj tih materija, pa se ne zovu lajt. Sa druge strane, 'lajt' cigarete su štetnije za spoljašnju sredinu, odnosno za nepušače. Dokazano je da oni koji udišu dim 'lajt' cigareta primaju veću količinu štetnih supstanci”, objašnjava dr Đorđe Stoiljković, savetnik ministra zdravlja.

On je objasnio da oni koji konzumiraju "lajt" cigarete puše prosečno više, jer refleksno jače udišu dim i duže ga zadržavaju u plućima, a to sve povećava jačinu cigarete.

U zemljama Evropske unije striktno je propisano koliko štetnih materija može da sadrži cigareta. Po tome nikotina može biti jedan miligram, katrana od 10 do 12 miligrama, a ugljen-monoksida 10 miligrama.

U našoj zemlji za sada su dozvoljene više vrednosti. Međutim, od 1. januara 2007. godine, po Zakonu o kontroli duvana, količina ovih materija mora da se smanji. Tako da bi jedna cigareta u Srbiji trebalo da sadrži maksimalno 1,5 miligrama nikotina, 16 miligrama katrana i 15 miligrama ugljen-monoksida. Do 2011. godine ove vrednosti moraju biti iste kao i u EU. U januaru ove godine u jednom od vodećih svetskih naučnih časopisa, objavljeno je istraživanje, stručnjaka iz Bostonskog univerziteta, o rizicima kod pušenja cigareta sa srednjim, niskim i vrlo niskim sadržajem katrana. Studija se temelji na praćenju 364.239 muškaraca i 576.535 žena starijih od 30 godina.

Rezultati studije su pokazali da se rizik među ispitanicima koji su pušili cigarete sa srednjim sadržajem katrana (15-21 miligram) nije razlikovao od rizika onih koji su pušili cigarete s niskim (8-14 miligrama) i vrlo niskim sadržajem (7 miligrama). Utvrđeno je da promene u načinu proizvodnje cigareta sa nižim sadržajem katrana nisu smanjile količinu kancerogenih materija.

Zbog toga se može zaključiti da nazivi cigareta poput lajt, superlajt i ultralajt nemaju naučnog temelja da su manje štetne. Dobijeni rezultati studije vrlo jasno pokazuju da takozvane lajt cigarete nisu manje opasne za zdravlje nego druge vrste cigareta.

Pušači tuže za obmanu

Najnovija odluka suda u Bruklinu da desetine miliona američkih pušača mogu da tuže proizvođače cigareta za obmanu predstavlja prvi ozbiljan udarac za „Filip Moris”, „Britiš-ameriken tobako” „R. Dž. Rejnolds tobako” i druge velike duvanske kompanije, koje su poslednjih godina uglavnom uspevale da se „provuku” sa nenovčanim kaznama, prenosi "Politika".

U postupku pokrenutom 2004. sudija Džek Vajnstajn presudio je da pušači koji su tri decenije kupovali cigareta sa oznakom „lajt” , pogrešno verujući da su bezbednije, imaju pravo da traže odštetu od duvanskih kompanija u okviru grupne tužbe. U slučaju da ishod bude po njih povoljan, tužitelji mogu računati na 120 do 200 milijardi dolara odštete, koliko su, prema nekim procenama, kompanije prigrabile od prodaje cigareta sa oznakom „lajt” i „lou tar” (sa smanjenim sadržajem katrana) iako njihova interna dokumentacija jasno pokazuje da su bili svesni da je rizik isti.

„Znali su da prodaju smrt. Pitanje je bilo samo kako da je preruše i stavili su oznaku ’lajt’”, rekao je pravni zastupnik pušača Majkl Hausfeld. On je izneo rezultate jedne analize koja je pokazala da je 90 odsto potencijalnih tužitelja kupovalo „lajt” cigarete isključivo zbog brige za zdravlje, a ne zbog ukusa ili drugih faktora. Advokati duvanskih kompanija izneli su sumnju u verodostojnost ovakvih analiza. Prema podacima koje prenosi magazin „Forbs”, „lajt” cigarete činile su 85 odsto ukupne prodaje u svetu 2002. godine.

Grupa „Altrija”, kojoj „Filip Moris” pripada, najavila je istog dana kada je doneta nepovoljna presuda, da će odložiti planiranu prodaju svog udela od 85 odsto u „Kraft fudsu”, prehrambenom džinu iz predgrađa Čikaga (drugi u svetu posle „Nestlea”), kako se investitori ne bi uplitali u neizvesnost oko moguće parnice.

Sudski postupak protiv proizvođača „lajt” cigareta jedan je od nekoliko pokrenutih u poslednjoj deceniji u Njujorku u okviru odredbi američkog Zakona o organizovanim prevarama i korupciji.

U avgustu je američki sudija Gledis Kesler u Vašingtonu presudila da su duvanske kompanije obmanjivale pušače da bi ih odvratile od ostavljanja cigareta i sačuvale prihod, ali je naglasila da nema ovlašćenja da ih finansijski kazni, već im je naredila da skinu neodgovarajuće oznake.

Posle velikog vansudskog poravnanja 1998. godine, sa preko 40 država SAD, koje ih je koštalo više milijardi dolara, američki proizvođači duvana su pribegavali raznim metodama. Ove nedelje je objavljena knjiga „Gardijanovog” kolumniste Džordža Monbiota  pod naslovom „Vrelina: Kako da zaustavimo izgaranje planete” koja, između ostalog, govori o tome kako je Filip Moris tajno finansirao naučne lobije čiji je zadatak bio da ospore verodostojnost naučnih istraživanja o štetnosti duvana, posebno pasivnog pušenja.

Najveći američki proizvođač cigareta pokušao je da dovede u pitanje i najnoviju studiju Ministarstva za zdravlje države Masačusets, koja je pokazala da je nivo nikotina u njegovim najpopularnijim brendovima  kao što su „marlboro” i „kamel” porastao za 10 procenata tokom poslednjih šest godina.