Nepoželjni Ahtisari

Anegdota kaže da je na jednom banjalučkom zidu svojevremeno napisan uvredljiv grafit na račun Volfganga Petriča, specijalnog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Nakon njegovog odlaska neko je precrtao ime i ispisao sledeće. I tako redom, do Švarc-Šilinga. Slično, čini se, postupa i zvanični Beograd. Ko god ovde bio na vlasti i ko god došao na čelo Unmika, odnosi su isprva nepoverljivi, potom hladni i na kraju postaju ledeni. Tako je bilo sa Kušnerom, tako sa Holkerijem, Štajnerom, Hekerupom... Sumnjičeni su, po pravilu, za popustljivost prema većinskom albanskom stanovništvu i neosetljivost za probleme Srba i ostalih.

Poslednjih meseci, a pogotovo poslednjih nedelja, na meti zvaničnog Beograda i dela vodećih predstavnika kosovskih Srba našao se Marti Ahtisari, glavni međunarodni pregovarač za Kosmet. Zamera mu se da je jednostran i neodmeren, uz to nervozan i užurban. Pri tom se previđa da je on i s proleća 1999. i sada imenovan za posrednika ne po vlastitoj želji, već voljom međunarodne zajednice. Dakle, ne samo Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke, već i Rusije i Kine i ostalih koji su, preko Kontakt grupe ili Saveta bezbednosti, uključeni u rešavanje kosovskog pitanja. Previđa se i to da je Ahtisari poverenje međunarodnih činilaca stekao uspešnim razrešenjem kriza na više bivših svetskih žarišta. Da je u dosadašnim državničkim i posredničkim poslovima bio pristrastan ili prenagljen, ne bi mu bio poveren sadašnji zadatak.

Šta bi se desilo da Kofi Anan, u krajnjoj liniji, usliši želje Beograda i smeni Ahtisarija? Imenovao bi na njegovo mesto nekog drugog, takođe sa zaduženjem da prema datim smernicama pripremi predlog konačnog rešenja. Ništa drugo ne bi se promenilo. Naravno, ne vidi se da iko izvan Srbije razmišlja o takvoj mogućnosti. Pre će biti da oni koji se nešto pitaju ne obraćaju mnogo pažnje na žestinu s kojom se iz Beograda sva krivica svaljuje na odrešitog Finca.

U pregovore o konačnom statusu Kosova Beograd je ušao sa nepovoljnije polazne pozicije nego Priština. Valjalo je, zbog toga, imenovati što iskusnije pregovarače i što više postići za pregovaračkim stolom, ne uzdajući se previše u sporedna sredstva. U ovom slučaju - u zapaljive izjave povodom svake Ahtisarijeve reči.

Politika je veština mogućeg. Tamo gde se teži nemogućem, pregovori gube smisao. Ostaju samo druga sredstva. Pošto Beograd njima ne raspolaže, Srbija može imati samo štete zbog toga što umesto diplomatskog bira donkihotski put.